APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

27.04.2011.

Kž2 288/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
KŽ2 - 288/2011
Dana 27.04.2011 godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Savke Gogić - predsednika veća, Snežane Dimitrijević i Snežane Savić - članova veća, sa sudijskim saradnikom Jelenom Miljković Gligorijević - zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog jednog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 61 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8893/10 od 15.12.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 27.04.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8893/10 od 15.12.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8893/10 od 15.12.2010. godine usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog jednog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 61 KZ po optužnom aktu Prvog OJT-a u Beogradu Kt.br.689/04 od 01.10.2004. godine, a koji je izmenjen aktom od 13.02.2009. godine i aktom od 30.09.2010. godine. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedenog rešenja žalbu je blagovremeno izjavio javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8893/10 od 15.12.2010. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu je u svom podnesku KTR-I br.292/2011 od 01.02.2011. godine stavio predlog da Apelacioni sud u Beogradu po službenoj dužnosti i uvažavanjem žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu ukine rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8893/10 od 15.12.2010. godine i predmet uputi prvostepenom sudu na suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, ispitao pobijano rešenje, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

Žalba je neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je ispitujući žalbu, po službenoj dužnosti, našao da donošenjem prvostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka predviđena odredbom člana 401 stav 5 ZKP.

Žalbom javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu pobija se prvostepeno rešenje zbog povrede krivičnog zakona, tako što se ističe da je prvostepeni sud prilikom donošenja ožalbenog rešenja načinio povredu krivičnog zakona iz člana 369 stav 3 ZKP jer je pogrešno zaključio da je u ovom krivičnom predmetu nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Ovo sa razloga jer po mišljenju javne tužbe u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, obzirom da primenom odredbe člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 61 KZ („Sl. glasnik RS“ br.85/05) apsolutna zastarelost nastupa dana 04.11.2011. godine, a primenom odredbe člana 118a stav 2 u vezi stava 1 KZ RS („Sl. glasnik RS“ br.26/77...80/2002) apsolutna zastarelost nastupa dana 04.11.2005. godine.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo odluku kao u izreci pobijanog rešenja, odnosno kada je usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja obustavio krivični postupak protiv okrivljenog AA po optužnom aktu Prvog OJT-a u Beogradu Kt.br.689/04 od 01.10.2004. godine, a koji je izmenjen aktom od 13.02.2009. godine i aktom od 30.09.2010. godine.

Ovo, imajući u vidu da je prvostepeni sud po nalaženju Apelacionog suda pravilno utvrdio da je u konkretnom slučaju, a imajući u vidu da je posle izvršenja krivičnih dela zakon izmenjen više puta, za okrivljenog s obzirom na visinu zaprećene kazne zatvora najblaži Krivični zakonik koji je stupio na snagu dana 01.01.2006. godine („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005) i pravilno je u konkretnom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja računao od vremena izvršenja svakog pojedinačnog krivičnog dela koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela.

Naime, odredbom člana 194 stav 1 KZ je propisano da će se ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine, a odredbom člana 194 stav 2 KZ je propisano da će se ako je pri izvršenju dela iz stava 1 ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši učinilac kazniti zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Odredbom člana 103 tačka 6 KZ je predviđeno da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne 3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 1 godine, a odredbom člana 103 tačka 7 KZ je predviđeno da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne 2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna. Odredbom člana 104 stav 6 KZ je predviđeno da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljenom AA stavljeno na teret da je krivično-pravne radnje koje su inkriminisane krivičnim delom iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ izvršio dana 29.12.2003. godine, a da je 4 krivično-pravne radnje koje su inkriminisane krivičnim delom iz člana 194 stav 1 KZ izvršio dana 21.03.2004. godine, dana 01.11.2004. godine, dana 07.12.2004. godine i dana 04.11.2005. godine, to je saglasno članu 103 tačka 6 i tačka 7 KZ i članu 104 stav 6 KZ za krivično delo iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ dana 29.12.2009. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja obzirom da je od momenta izvršenja ovog krivičnog dela proteklo više od 6 godina, a dana 21.03.2008. godine, dana 01.11.2008. godine, dana 07.12.2008. godine i dana 04.11.2009. godine je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivična dela iz člana 194 stav 1 KZ, obzirom da je od momenta izvršenja svakog od ovih krivičnih dela proteklo više od 4 godine. Imajući u vidu navedeno prvostepeni sud je pravilno obustavio krivični postupak protiv okrivljenog AA usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni nalazi da prvostepeni sud ne dovodi u pitanje pravilnost svoje odluke time što u razlozima pobijanog rešenja, uz primenu odredbe člana 5 stav 2 Krivičnog zakonika, krivično-pravne radnje koje su okrivljenom AA stavljene na teret u ovom krivičnom postupku kvalifikuje kao pet krivičnih dela, od kojih četiri iz člana 194 stav 1 KZ i jedno krivično delo iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ, a ne kao jedno produženo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 61 KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret izmenjenim optužnim aktom Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.689/04 od 24.09.2010. godine, a ovo imajući u vidu napred navedeni stav drugostepenog suda o računanju zastarelosti krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela.

Na osnovu svega napred navedenog, Apelacioni sud je ocenio da su žalbeni navodi javnog tužioca neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, te da je prvostepeno rešenje u svemu pravilno i na zakonu zasnovano.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ovoga rešenja primenom odredbe člana 401 stav 3 ZKP.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Jelena Miljković Gligorijević s.r. Savka Gogić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić