Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
30.06.2010.

Kž2 2627/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 2627/2010
Dana 30.06.2010. godine
B E O G R A D,
Ul. Nemanjina br.9



Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slavke Mihajlović, predsednika veća, Snežane Savić i Gordane Petković, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Žakom Pavlovićem, zapisničarem, u krivičnom postupku prema maloletnima: AA i dr., zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113 u saizvršilaštvu u vezi člana 33 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama branilaca maloletnog AA, adv. AB i AB1 i branioca maloletnog BB, adv. BA, izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Kv.br. 149/2010, K.br. 42/2010 od 15.06.2010. godine, u sednici veća dana 30.06.2010.godine, doneo je


R E Š E Nj E


UVAŽAVANjEM žalbi branilaca maloletnog AA, adv. AB i AB1 i branioca maloletnog BB, adv. BA i po službenoj dužnosti u odnosu na maloletnog VV, UKIDA SE rešenje Višeg suda u Negotinu Kv.br. 149/2010, K.br.42/2010 od 15.06.2010. godine, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Maloletni AA, BB i VV ostaju u pritvoru do dalje odluke suda.


O b r a z l o ž e nj e


Rešenjem Višeg suda u Negotinu Kv.br. 149/2010, K.br. 42/2010 od 15.06.2010. godine, prema maloletnima AA, BB i VV produžen je pritvor za još dva meseca (koji je prema istima određen rešenjem sudije za maloletnike Višeg suda u Zaječaru Kim 21/10 od 16.01.2010.godine i Kim 22/10 od 20.01.2010.godine i produžavan rešenjima Veća za maloletnike Višeg suda u Zaječaru), pri čemu je određeno da im se isti računa od dana kada su lišeni slobode i da može trajati najduže do „15.07.2010.godine“.

Protiv navedenog rešenja žalbe su blagovremeno izjavili:
- branioci mal. AA: adv. AB - zbog svih zakonskih razloga, sa predlogom da se žalba uvaži, ožalbeno rešenje preinači, pritvor prema mal.AA ukine i isti odmah pusti na slobodu; i adv. AB1 - zbog bitne povrede odredaba ZKP i povrede krivičnog zakona i Zakona o maloletnicima, sa predlogom da se žalba uvaži i ožalbeno rešenje preinači, tako što će se doneti odluka ''u skladu sa odredbama člana 67 stav 4 ZM.
- branilac maloletnog BB, adv. BA, zbog svih zakonskih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud uvaži žalbu, a pobijano rešenje preinači tako što će ukinuti pritvor prema mal. BB i narediti da se isti odmah pusti na slobodu.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je, u svom podnesku Ktr-I.br.1836/2010 od 29.06.2010.godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbe branilaca maloletnih AA i BB, a rešenje Višeg suda u Negotinu Kv.br. 149/2010, K.br. 42/2010 od 15.06.2010. godine potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je, u sednici veća, razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem, koje je ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 401 stav 5 ZKP i žalbama branilaca pa je, ceneći navode i predloge iz žalbi branilaca maloletnih: AA i BB, kao i mišljenje Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

Žalbe su osnovane.

Naime, osnovano se u žalbama branilaca maloletnih AA i BB ističe da je rešenje Višeg suda u Negotinu Kv.br. 149/2010, K.br. 42/2010 od 15.06.2010. godine, doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona. Pri tom je, između ostalog, istaknuto da prvostepeni sud, prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora prema imenovanima, nije primenio odredbe člana 67 ZM, nije postupio po nalozima i primedbama Apelacionog suda u Beogradu iz rešenja Kž2.2286/10 od 08.06.2010.godine, kojim je ukinuto rešenje o produženju pritvora od 14.05.2010.godine, te da je i izreka pobijanog rešenja protivrečna i nerazumljiva, čime je učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP. Na kraju se navodi da u konkretnom slučaju nema zakonskog osnova za dalje zadržavanje maloletnih u pritvoru, jer je, prema odredbama člana 67 stav 1 ZM, pritvor prema maloletnicima izuzetna mera, te da prvostepeni sud, produžavanjem pritvora prema imenovanima isti pretvara u kaznu.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenim rešenjem, zbog razloga iz člana 142 stav 1 tačka 5 ZKP, produžen pritvor prema malaloletnima: AA, BB i VV za još dva meseca, pri čemu je određeno da isti može trajati ''do 15.07.2010.godine''. Pritvor je prema imenovanima produžen sa obrazloženjem da je dalje zadržavanje istih neophodno radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pri čemu je prvostepeni sud istakao da je maloletnima: AA, BB i VV stavljeno na teret krivično delo ubistvo iz člana 113 u saizvršilaštvu u vezi člana 33 KZ za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, te da postoje i ''naročito teške okolnosti, koje se ogledaju u činjenici da je posledica tog krivičnog dela smrt mlade osobe (starosti 14,5 godina), da je predmetno krivično delo izvršeno u centru naseljenog mesta – u bašti ispred noćnog kluba „Monca“, u prisustvu većeg broja lica među kojima je bio i veliki broj maloletnika, te da je tom prilikom ispoljena i „naročita upornost i bezobzirnost“, obzirom da je maloletni sada pokojni oštećeni OO uspeo da se izvuče iz grupe lica koja se tukla, počeo da beži, ali da su imenovani istog jurili, a kada je pao, sustigli su ga, udarali u predelu glave, pri čemu on nije bio u mogućnosti da pruža bilo kakav otpor, jer je ležao na zemlji''.

Osnovano se u žalbama branilaca maloletnih AA i BB, ističe da je prvostepeno rešenje doneto uz bitnu povredu iz člana 368 stav 1 tačka 1 ZKP. Naime, pobijano rešenje je doneto od strane Veća iz člana 24 stav 6 ZKP, koje prilikom odlučivanja o pritvoru prema malaloletnima: AA, BB i VV uopšte nije postupalo po odredbama člana 67 ZM. Pobijano rešenje je doneto na osnovu člana 146 stav 2 ZKP, a prema odredbama člana 67 stav 7 ZM postojanje razloga za pritvor prema maloletnicima se, posle podnošenja predloga za izricanje krivičnih sankcija, ispituje na svakih mesec dana.

Ne postoje zakonski osnovi da se spajanjem postupka maloletna lica stave u teži položaj i da se tumači, da pritvor prema maloletnicima nakon toga može trajati duže nego što je to pozitivnim zakonskim propisima određeno. Takav stav predstavlja flagrantno kršenje Zakona o maloletnicima koji je specijalni zakon u odnosu na ostale krivične zakone i procesne i materijalne kada su u pitanju maloletni učinioci krivičnih dela. Naime, ne može se član 51 ZM primenjivati na način kako je to tumačeno od strane prvostepenog suda, jer bi primena člana 51 stav 3, na način kako je to učinio prvostepeni sud u pobijanom rešenju, bila u direktnoj suprotnosti sa odredbama člana 4 ZM. Stoga, član 51 stav 3 ZM ni u kom slučaju ne može da suspenduje odredbe člana 67 ZM. To što se u članu 53 stav 3 ZM izričito citiraju zakonske odredbe iz Zakona o maloletnicima koje se moraju primenjivati tokom jedinstvenog postupka, ne znači da su odredbe člana 67 ZM derogirane i da pritvor prema maloletnicima u postupcima koji su spojeni može trajati duže. Članom 51 stav 3 ZM ne samo što se određuje koje će odredbe Zakona o maloletnicima sud, prilikom vođenja jedinstvenog postupka prema maloletnim i punoletnim licima, primeniti u cilju zaštite maloletnih učinilaca, već se određuje da će primeniti i sve druge odredbe Zakona o maloletnicima ukoliko njihova primena nije u suprotnosti sa vođenjem jedinstvenog postupka. Zato, nije jasno kako je prvostepeni sud došao do zaključka da se odredbe člana 67 ZM ne primenjuju ako se vodi jedinstveni postupak, posebno zbog toga što su u tom članu sadržane odredbe Zakona o maloletnicima kojima se reguliše mera pritvora prema maloletnim licima, a ta mera je u Zakonu o maloletnicima rigidnije propisana i predviđena je samo kao izuzetak. Zakon o maloletnicima je specijalni zakon u odnosu na odredbe ZKP i u delu u kome se reguliše institut pritvora. To nije u suprotnosti sa vođenjem jedinstvenog postupka, pa prvostepeni sud nema nikakva ovlašćenja da suspenduje primenu Zakona o maloletnicima na štetu maloletnika.

Stoje žalbene tvrdnje da pobijano rešenje sadrži i povrede iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP. Naime, izreka ožalbenog rešenja je nerazumljiva i protivrečna samoj sebi. U istoj je pritvor prema maloletnima: AA, BB i VV produžen ''za još 2 meseca'', a potom se određuje da će taj pritvor trajati do dalje odluke suda, a najdalje ''do 15.07.2010.godine''. Predmetno rešenje je doneto 15.06.2010.godine. Obzirom da je pritvor produžen za još dva meseca, evidentno je da ta ''dva meseca'' ističu 15.08.2010.godine, a ne 15.07.2010.godine.

Osnovani su navodi iz žalbi da je Viši sud, donošenjem pobijanog rešenja, učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer nije postupio po primedbama i nalogu iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2.2286/10 od 08.06.2010.godine (kojim je ukinuto rešenje Višeg suda u Negotinu Kv.br.116/10 od 14.05.2010.godine). Prvostepeni sud ne samo što nije postupio po tim konkretnim nalozima, već je doneo odluku koja je u direktnoj suprotnosti sa istima, jer je razloge za produženje pritvora obrazložio na identičan kao u rešenju od 14.05.2010.godine, čime je prenebregnuo okolnosti na koje mu je ukazano od strane drugostepenog suda - da je prilikom produženja pritvora u rešenju od 14.05.2010.godine povredio pretpostavku nevinosti iz člana 3 stav 1 ZKP i člana 6 stav 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je obrazlažući ''teške okolnosti dela'' faktički pošao od pretpostavke da su maloletnici izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, pri čemu je istakao ''da su ispoljili upornost i bezobzirnost u preduzetim radnjama'', a bezobzirnost predstavlja zakonsko obeležje drugog, težeg krivičnog dela - teško ubistvo iz člana 114 tačka 2 KZ.

Apelacioni sud u Beogradu je, prilikom razmatranja spisa predmeta, utvrdio da povrede koje su razlog za ukidanje pobijanog rešenja postoje i u odnosu na mal. VV, u odnosu na koga nije izjavljena žalba, pa je isto, shodno odredbama člana 384 ZKP, ukinuo i u odnosu na njega.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, pažljivo razmotriti sve okolnosti konkretnog slučaja, pravilno primeniti odredbe članova 4, 67 i 51 ZM, kao i ostale odredbe tog zakona, pri čemu će imati u vidu i navode iz žalbi branilaca, a nakon toga će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Veće ovog suda je odlučilo da shodno odredbama člana 401 stav 4 ZKP, maloletni: AA, BB i VV ostanu u pritvoru do dalje odluke suda

Zbog izloženog, na osnovu odredbi člana 401 stava 3 i 4 ZKP, odlučeno je kao u izreci rešenja.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Žak Pavlović s.r. Slavka Mihajlović s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnica
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje