Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.01.2012.

Kž2 255/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 255/12
Dana 31.01.2012. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića kao predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerovića kao članova veća, sa zapisničarem-sudijskim saradnikom Oliverom Memarović, u krivičnom predmetu osuđene AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi osuđene AA, izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru Kv.br.441/11 od 20.12.2011.godine, na sednici veća održanoj dana 31.januara 2012.godine, doneo je:


R E Š E Nj E


Uvažavanjem žalbe osuđene AA, UKIDA SE rešenje Osnovnog suda u Zaječaru Kv.br.441/11 od 20.12.2011.godine i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.


O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru Kv.br.441/11 od 20.12.2011.godine osuđenoj AA iz _, Opština _, rođena _.godine u _, Opština _, od oca _ i majke _, devojačko _, Srpkinja, državljanka Republike Srbije, radnik, razvedena, JMBG _, novčana kazna u iznosu od 140.000,00 (stočetrdesethiljada) dinara, na koju je osuđena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru K.br.984/10 od 19.08.2010.godine, zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 140 (stočetrdeset) dana, tako što je za svakih započetih, a nenaplaćenih 1.000,00 dinara, određen je 1 (jedan) dan zatvora.

Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavila osuđena AA bez navođenja posebnog zakonskog osnova za pobijanje predmetnog rešenja ali se iz obrazloženja žalbe može zaključiti da se rešenje pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba krivičnog postupka s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijano rešenje i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu se u podnesku KtrI br.226/12 od 26.01.2012.godine izjasnio povodom izjavljene žalbe s mišljenjem da je rešenje Osnovnog suda u Zaječaru Kv.br.441/11 od 20.12.2011.godine, kojim je novčana kazna u iznosu od 140.000,00 dinara, izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru K.br.984/10 od 19.08.2010.godine zamenjena kaznom zatvora u trajanju od 140 (stočetrdeset) dana, pravilno, te da žalbu osuđene AA od 04.01.2012.godine treba odbiti kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, ispitao pobijano rešenje u granicama žalbenih navoda i po službenoj dužnosti u smislu člana 401 stav 5 ZKP-a, pazeći da je rešenje doneo stvarno nadležan sud, odnosno ovlašćeni organ, pa je po oceni žalbenih navoda doneo odluku kao u dispozitivu rešenja.

Po nalaženju drugostepenog suda pobijano rešenje zahvaćeno je bitnim povredama odredbama krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a budući da su razlozi dati u pobijanom rešenju nejasni, a u vezi sa tim se ni činjenično stanje ne može pouzdano ispitati.

Naime, donoseći predmetno rešenje prvostepeni sud u pobijanom rešenju ukazuje da je postupajući po primedbama Apelacionog suda u Beogradu iznetim u rešenju Kž2.3770/11 od 15.11.2011.godine, pribavio izveštaj Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o mogućnosti izvršenja kazne rada u javnom interesu od 14.12.2011.godine iz koga proizilazi da se do sada nisu stekli svi potrebni uslovi za otvaranje kancelarije za alternativne sankcije, te da nema mogućnost izvršavanja kazne rada u javnom interesu, kao ni uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, te imajući u vidu takav izveštaj, kao i činjenicu da okrivljena AA iz _ nije platila navedenu novčanu kaznu u iznosu od 140.000,00 dinara u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude što je utvrđeno uvidom u spise predmeta i kontrolnik naplate, prvostepeni sud je u smislu člana 51 stav 2 Krivičnog zakonika novčanu kaznu u iznosu od 140.000,00 dinara zamenio kaznom zatvora na taj način što je za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odredio jedan dan kazne zatvora.

Navedeni razlozi dati u pobijanom rešenju nejasni su iz razloga što u smislu člana 52 u vezi sa članom 43 Krivičnog zakonika, rad u javnom interesu egzistira kao kazna u sistemu krivičnih sankcija u skladu sa pozitivnim domaćim pravom, te činjenica iz izveštaja Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o mogućnosti izvršenja navedene kazne proističe da se do sada nisu stekli svi potrebni uslovi za otvaranje kancelarije za alternativne sankcije, te da ne postoje mogućnosti izvršavanja kazne rada u javnom interesu kao ni uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, nisu okolnosti koje su odlučujuće prilikom donošenja odluke u predmetnom slučaju.

Naime, a kako je to istaknuto u prethodnom rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž2.3770/11 od 15.11.2011.godine, odredbom člana 52 stav 4 Krivičnog zakonika propisano je da prilikom izricanja kazne rada u javnom interesu sud će imati u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu, jer se rad u javnom interesu ne može izreći bez pristanka učinioca, i to su kriterijumi koje sud prilikom donošenja predmetne odluke treba da ceni, a okolnost da li su se stekli svi potrebni uslovi za otvaranje kancelarije za alternativne sankcije, te da li postoji mogućnost izvršavanja kazne rada u javnom interesu ili ne, u konkretnom slučaju nisu okolnosti koje su od uticaja na donošenje predmetne odluke budući da predmetna kazna egzistira u domaćem pozitivnom krivično-pravnom sistemu, te u tom smislu ako su ispunjeni uslovi za njeno izricanje, okolnost da se nisu stekli uslovi za izvršavanje kazne rada u javnom interesu nije relevantna i ista okolnost ne može ići na štetu okrivljene.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će u daljem toku postupka, a ceneći uslove za izricanje kazne rada u javnom interesu propisane odredbom člana 52 stav 4 Krivičnog zakonika, potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje u predmetnoj krivično-pravnoj stvari, te za svoju odluku dati jasne i argumentovane razloge, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u dispozitivu rešenja, a na osnovu člana 401 stav 3 ZKP-a.


Zapisničar      Predsednik veća-sudija
Olivera Memarović s.r.    Siniša Važić s.r.

jt

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić


 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje