APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.12.2012.

Kž2 1693/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1693/12
Dana 17.12.2012. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom – zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA i dr, zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111-b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS i dr rešavajući po žalbama javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata AB, punomoćnika trećeg lica BB – advokata BA, punomoćnika trećih lica AA i BB1 – advokata BA1, punomoćnika trećeg lica BB2 - advokata BA2 i branioca okrivljene AA2 kao i punomoćnika trećeg lica BB3 - advokata BA3 izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi.13/11 od 27.01.2012. godine u sednici veća održanoj dana 17.12.2012. godine doneo je,

R E Š E Nj E

UVAŽAVANjEM žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca-advokata AB, branioca okrivljene AA2 i kao punomoćnika trećeg lica BB3 - advokata BA3, punomoćnika trećeg lica BB - advokata BA, punomoćnika trećeg lica BB2 - advokata BA2, punomoćnika trećih lica BB4 i BB1 - advokata BA1, UKIDA se rešenje Višeg suda u Beogradu Poi.13/11 od 27.01.2012. godine, u sastavu I u odnosu na okrivljenog AA, u stavu II u odnosu na okrivljenu AA2, u stavu III u odnosu na treće lice BB3, u stavu IV u odnosu na treće lice BB, u stavu V u odnosu na treće lice BB2, u stavu VI u odnosu na treće lice BB4, u stavu VII u odnosu na treće lice BB1, u stavu VIII u odnosu na okrivljenog AA, i u stavu XI u odnosu na treće lice BB5 i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Poi.13/11 od 27.01.2012. godine delimično je usvojen zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik.6/09 od 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine, pa je imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela izvršenog od strane okrivljenih AA i AA2, protiv kojih se pred Višim sudom u Beogradu vodi krivični postupak po optužnici OJT-a u Beogradu Kt.br.1712/08 od 25.02.2009. godine, koju od 01.01.2010. godine zastupa VJT sa bližim opisom kao u optužnom aktu zbog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111-b stav 2 u vezi stava 1 KZ RS i člana 388 stav 6 u vezi stava 1 KZ, i imovina potom preneta na treća lica, privremeno oduzeto:

-u stavu I izreke od okrivljenog AA stambeni prostor aa, poslovni i stambeni prostor u kući sa dvorištem, vanknjižno vlasništvo aa1, putničko vozilo marke “Mercedes benc” TIP 140, registarskih oznaka aa1v, proizvedeno 1992. godine, sa brojem šasije WDB1400321A071919 i broja motora 10499012030880, putničko vozilo marke “BMW” TIP-a 325 I, registracionih oznaka aa1v1, proizvedeno 1991. godine, sa brojem šasije WDACB310080FD62436 i broja motora 256S134550079, i putničko vozilo marke “Pežo” TIP 206 HRPRESANCE, registarskih oznaka aa1v2, proizvedeno 1998. godine, sa brojem šasije PU37906H99-00007, broja motora 10FP4Z28074458;

- u stavu II izreke od okrivljene AA2 novac u iznosu od 5.635,31 evra sa deviznog računa u “Banci Intesa” broj 53-341-0002258/7 i novac u iznosu od 7.933,02 evra sa oročenog deviznog računa “Prokredit banka” broj 60-300-0035688;

-u stavu III izreke rešenja od okrivljene BB3 porodična stambena zgrada (objekat broj 1) – bb;

-u stavu IV izreke rešenja od okrivljenog BB - trećeg lica porodična kuća bb1, blokiran je i sef broj 2144503295 u Ekspozituri “Komercijalna banka ” A.D. Beograd sa sedištem u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 1, čiji je zakupac BB a na kome je ovlašćeno lice BB6; putnička limuzina marke “Audi” TIP A41.9TDI proizvedeno 2003. godine, sa brojem šasije WAUZZ8853A510392 i brojem motora AVB286317, registracionih oznaka bbr, putničko vozilo marke “Fijat” TIP “Punto” 1.9 JID proizvedeno 2002. godine sa brojem šasije SFA18800000422948 i brojem motora 188A20002072950, registracionih oznaka bbr1, putničko vozilo limuzina “Zastava” TIP “ Koral” 1.1 IN proizvedeno 2004. godine, sa brojem šasije DX1145A00-01091320 i brojem motora 128A064-1592186 registracionih oznaka bbr2;

-u stavu V izreke rešenja od okrivljene BB2 - trećeg lica bespravno sagrađena porodična kuća vv i vv1;

- u stavu VI izreke rešenja od okrivljenog BB4 - trećeg lica, stambeni objekat vanknjižno vv2,

- u stavu VII izreke rešenja od okrivljenog BB1 - trećeg lica, privremeno je oduzeto 209 m2 stambenog objekta vv3.

Rešenjem je odlučeno da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, te da se upravljanje privremeno oduzetom imovinom poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Istim rešenjem odbijen je zahtev VJT u Beogradu Oik.6/09 od 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine i to: u stavu VIII izreke rešenja prema okrivljenom AA, u delu u kome je zahtevano privremeno oduzimanje prostor – vanknjižno vlasništvo u ulici vv4, u stavu IX izreke rešenja BB, trećem licu, u delu u kome je zahtevano privremeno oduzimanje 60 m2 porodične kuće bb2, BB1, trećem licu, u delu u kome je zahtevano privremeno oduzimanje 60 m2 stambenog objekta vv3.

Istim rešenjem u stavu XI zahtev VJT Oik.6/09 od 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine u celosti je odbijen prema BB5, trećem licu, za privremeno oduzimanje stambene porodične zgrade vv2, i poslovni prostor aa.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

-javni tužilac VJT u Beogradu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje ukine u stavu VIII izreke koji se odnosi na zahtev za privremeno oduzimanje dela imovine okrivljenog AA, i u stavu XI koji se odnosi na zahtev za privremeno oduzimanje imovine trećeg lica BB4 i predmet vrati u tom delu prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog AA – advokat AB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili isto preinači, tako što će odbiti zahtev VJT u Beogradu Oik.6/09 od 12.04.2011. godine. U žalbi je punomoćnik stavio zahtev da bude pozvan na sednicu veća, zajedno sa okrivljenim;

-okrivljeni AA, bez navođenja osnova pobijanja, a prema žalbenim navodima prvostepeno rešenje se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ima u vidu žalbene navode kojima traži da se odbije zahtev VJT u Beogradu Oik.6/09 od 12.04.2011. godine;

-branilac okrivljene AA2 i kao punomoćnik trećeg lica BB3 – advokat BA3, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu donese rešenje kojim će odbiti ili odbaciti kao neuredan predlog zastupnika javne tužbe za privremeno oduzimanje imovine ili isto preinači tako što će se okrivljenoj – vlasniku, i trećem licu ostaviti deo imovine radi izdržavanja u smislu odredaba Zakona o izvršnom postupku;

-punomoćnik trećeg lica BB – advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

-punomoćnik trećeg lica BB4 i BB1 – advokat BA1 iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu odbaci zahtev VJT kao nedozvoljen ili pak da pobijano rešenje preinači i odbije predlog za privremeno oduzimanje imovine od BB1 i BB4, kao i da potvrdi odluku Višeg suda u Beogradu kojom se odbija zahtev za oduzimanje imovine u odnosu na okrivljenog AA.

-punomoćnik trećeg lica BB2 - advokat BA2, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijano rešenje preinači, tako što će odbiti zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Oik br.6/09 o0d 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je pismenim podneskom Ktr.I br.1499/12 od 14.05.2012. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu javnog tužioca VJT-a u Beogradu, te da donese odluku u smislu žalbenog predloga javnog tužioca, a da žalbe punomoćnika trećeg lica BB1 i trećeg lica BB4 – advokata BA1, punomoćnika trećeg lica BB2 – advokata BA2, branioca okrivljenog AA – advokata AB, branioca okrivljene AA2 i trećeg lica BB3 – advokata BA3, punomoćnika trećeg lica BB – advokata BA, kao i žalba okrivljenog AA odbiju kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjem koje je ispitao u smislu člana 401 stav 5 ZKP i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

Prvostepeni sud je u odnosu na okrivljenog AA našao da je zahtev javnog tužioca u pogledu ovog okrivljenog delimično osnovan i to u pogledu imovine odnosno nepokretnih i pokretnih stvari pobrojanih i bliže opisanih u stavu I izreke rešenja, polazeći od činjenice da za AA za vremenski period pre 2009. godine nema registrovanih podataka o prijavama i odjavama zarada u bazi podataka Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, te činjenice da sudu od strane okrivljenog AA i njegovog punomoćnika nisu pruženi dokazi o eventualno drugim zakonitim primanjima, te sud nalazi da usled odsustva redovnih primanja u vidu zarade i drugih primanja i druge imovine AA nije imao finansijske mogućnosti da stekne 3 luksuzna automobila, stambeni prostor od preko 123 m2, te poslovni prostor površine od 45 m2 u ulici _, kao ni poslovni stambeni prostor u _. Takođe se u obrazloženju rešenja zaključuje da okrivljeni i njegov punomoćnik sudu nisu pružili dokaze o zakonito stečenim prihodima na osnovu kojih bi bilo moguće steći odnosno kupiti imovinu koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje, pri čemu je sud pošao od činjenice da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni AA izvršio krivična dela za koja je propisana kazna zatvora u dužem vremenskom trajanju, da je osuđen nepravosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu, te da navedene činjenice objektivno mogu uticati na okrivljenog, kao na vlasnika i na okrivljenu AA2 da njome raspolaže, a što bi kasnije moglo da spreči njeno eventualno trajno oduzimanje. Takođe, sud zaključuje da okrivljeni u toku svog životnog veka nema ni dana prijavljenog radnog staža, da nikad nije bio u radnom odnosu iako je bio vlasnik lokala “AA”.

Prvostepeni sud je takođe polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja utvrdio da u konkretnom slučaju postoji očigledna nesrazmera između imovine okrivljene AA2 i njenih zakonito stečenih prihoda. Naime, okrivljena nije bila zaposlena u vremenskom periodu od 1990 do 2000 godine, pa je u periodu od 2000 godine do 2004 godine bila zaposlena i ostvarila niske prihode, ispod republičkog proseka, te da ponovo nije bila zaposlena 4 godine u periodu od 2004 godine do 2008 godine u kojoj godini je samo radila tri meseca, te kako je okrivljena deo kuće bb kupila 1993 godine, dakle u periodu kada nije radila, a po ceni od 35.000 DEM, te da je tokom godina dograđivala pomenutu kuću koju je poklonila svojoj maloletnoj ćerki BB3. Sud je polazeći od zakonitih prihoda koje je ostvarila na ime zarada, našao da okrivljena nije mogla ostvariti ni značajnije uštede, a posebno ne iznose preko 12.000 eura, koje je čuvala na deviznim računima u dve različite banke, niti je pak primala platu u tolikoj visini koja bi omogućila sticanje imovine koja je predmet zahteva za privremeno oduzimanje. Kako okrivljena AA2 nije ostvarila zakonite prihode na osnovu kojih bi mogla da kupi kuću bb koju je poklonila svojoj maloletnoj ćerki, te kako BB3 i po sopstvenim navodima nije ništa uložila u pomenutu kuću od punoletstva to je prvostepeni sud i u tom delu usvojio zahtev tužilaštva i doneo odluku u stavu 3 izreke pobijanog rešenja.

Međutim, po oceni Apelacionog suda, kako se to osnovano ukazuje u izjavljenim žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata AB i branioca okrivljene AA2 i kao punomoćnika trećeg lica BB3 - advokata BA3 prvostepeno rešenje je u ovom delu doneto po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, obzirom da u rešenju nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a pri čemu su dati razlozi nejasni i protivurečni stanju u spisima. Odredbom člana 2 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je propisano da se za krivično delo iz člana 388 KZ odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela primenjuju ako je imovinska korist pribavljena krivičnim delom veća, tj. prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara. U obrazloženju pobijanog rešenja su izostali razlozi o odlučnoj činjenici obzirom da prvostepeni sud ni na koji način, pa ni uvidom u spise predmeta i prvostepenu presudu nije utvrdio da je imovinska korist veća od tog iznosa, pri čemu rešenje ne sadrži ni jedan podatak iz kojeg bi proizilazilo da imovinska korist pribavljena ovim krivičnim delom prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Takođe su po oceni ovog suda nejasni razlozi prvostepenog suda u pogledu odlučne činjenice, da okrivljeni AA u toku svog životnog veka nema ni dana prijavljenog radnog staža, da nikada nije bio u radnom odnosu iako je bio vlasnik lokala “AA”. Po oceni Apelacionog suda osnovano se žalbom okrivljenog AA i njegovog branioca ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju rešenja konstatuje da je izvršio uvid u rešenje o upisu u Registar privatnih preduzetnika - Odeljenje za privredu, finansije i razvoj SO Pazar od 08.06.2000. godine i utvrđuje da je u registar preduzetnika upisana firma SUR Restoran “AA” na ime AA, _, sa početkom rada _. godine. Takođe se zaključuje da iz godišnjeg obračuna poreza na promet proizvoda i poreza na promet usluga od 01.01. do 30.06.2003. godine je utvrđeno da je poreski obveznik AA obračunao porez na promet u navedenom obračunskom periodu u iznosu od 10.175,90 dinara. Takođe iz rešenja Ministarstva finansija i ekonomije Poreske uprave – Filijala Novi Pazar od 08.04.2003. godine proizilazi da je konačan iznos poreza na dohodak građana i ostalih javnih prihoda koje obavlja samostalne delatnosti za period od 01.01.2000. do 31.12.2002. godine AA, ugostitelj, sa delatnošću barovi, te da ukupne obaveze iznose 7.920,00 dinara. Takođe se u rešenju konstatuje da je iz uverenja Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje od 29.10.2009. godine utvrđeno da je AA bio osiguranik Fonda kao zaposleni u preduzeću “AA” od 08.06.2000. godine. Dakle, u konkretnom slučaju prvostepeni sud, istovremeno, u rešenju konstatuje da je okrivljeni AA bio vlasnik restorana “AA”, a zatim zaključuje da isti nije bio zaposlen te da za vremenski period pre 2009. godine nema registrovanih podataka o prijavama i odjavama zarada u bazi podataka Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,kao i činjenica da nisu pruženi dokazi o eventualnim drugim zakonitim primanjima to sud nalazi da usled odsustva redovnih primanja u vidu zarada i drugih primanja i druge imovine AA nije imao finansijske mogućnosti da stekne 3 luksuzna automobila, pri čemu prvostepeni sud propušta da utvrdi vrednost kao i starost automobila, a kako bi se u konkretnom slučaju mogla utvrditi očigledna nesrazmera između vrednosti istih i ostvarenih prihoda okrivljenog. Po oceni Apelacionog suda dati razlozi prvostepenog suda u pogledu ovih odlučnih činjenica su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, sa kojih razloga je uvažavanjem žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca prvostepeno rešenje u odnosu na ovog okrivljenog pod tačkom 1 izreke rešenja moralo biti ukinuto i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Žalbom punomoćnika trećeg lica BB – advokata BA pobija se prvostepeno rešenje po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka tako što se ističe da je izreka rešenja bliže opisana u stavu IV nerazumljiva i protivurečna obzirom da su izostali razlozi o odlučnim činjenicama na osnovu kojih dokaza prvostepeni sud utvrđuje da BB ima svojstvo trećeg lica. Takođe se i žalbom punomoćnika okrivljene BB2, kao trećeg lica – advokata BA2, pobija prvostepeno rešenje u stavu V izreke i ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje obzirom da nije utvrdio vezu između BB2 te okrivljenih kako to prvostepeni sud bliže navodi u obrazloženju pobijanog rešenja obzirom da ona nije učestvovala u izvršenju krivičnih dela, niti je ista bila u srodničkim i poslovnim odnosima na osnovu koga je mogla da pribavi imovinu koja je predmet oduzimanja da bi imala svojstvo trećeg lica, to nije ni postojala obaveza da sud utvrđuje da li ona ima zakonito stečene prihode pogotovo što su neke od činjenica pogrešno utvrđene, a to je činjenica da ona nije obveznik doprinosa PIO odnosno da nema podataka za nju o penzionom stažu i stažu osiguranja do 31.12.1969. godine obzirom da je ista rođena 25.12.1984. godine.

Žalbom punomoćnika trećih lica BB4 i BB1 – advokata BA1 pobija se prvostepeno rešenje u odnosu na ova lica u stavu VI i VII izreke rešenja, pri čemu se u žalbi ukazuje da je nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da okrivljeni BB4 i BB1 koji su inače polubraća okrivljenom AA imaju bilo kakve veze sa izvršenjem krivičnih dela koja se stavljaju na teret okrivljenom AA i AA2 obzirom da isti nisu saslušani čak ni kao svedoci u tom predmetu. Takođe se ukazuje da su u rešenju izostali razlozi o odlučnim činjenicama na osnovu kojih prvostepeni sud zaključuje da imovinska korist pribavljena krivičnim delom prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, pa se shodno navedenom i predlaže kao u žalbama.

Po oceni Apelacionog suda, napred navedeni žalbeni navodi su osnovani. Naime, odredbom člana 3 tačka 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima uključujući u to i imovinu prenetu na treće lice kao vlasnika. Kako se dakle u smislu navedene zakonske odredbe imovina proistekla iz krivičnog dela može oduzeti samo od lica koje je učinilac krivičnog dela ili od fizičkog ili pravnog lica na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela, stoga su u obrazloženju pobijanog rešenja izostali razlozi o odlučnim činjenicama na osnovu kojih prvostepeni sud zaključuje da BB, BB2, te BB4 i Nedžad Sadik imaju svojstvo trećeg lica, pri čemu su u obrazloženju pobijanog rešenja izostali i razlozi o odlučnim činjenicama na osnovu kojih to dokaza sud zaključuje da su okrivljeni AA te AA2 na ova lica preneli imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a što se osnovano i ukazuje izjavljenim žalbama njihovih punomoćnika.

Žalbom javnog tužioca VJT-a u Beogradu pobija se prvostepeno rešenje i to u delu u kojem je zahtevano oduzimanje imovine od okrivljenog AA opisano pod tačkom VIII pobijanog rešenja i pod tačkom XI u odnosu na treće lice BB4, tako što se ističe da je činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio, te je odlučne činjenice na kojima je zasnovao svoju odluku u ovom delu pogrešno utvrdio, pri čemu se ukazuje da neke odlučne činjenice prvostepeni sud uopšte nije ni utvrdio, te da su dati razlozi o tim odlučnim činjenicama potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Žalbom se takođe ukazuje da se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda u pogledu okrivljenog AA i to da tužilaštvo nije podnelo validan dokaz da je okrivljeni vlasnik kuće vv4 obzirom da se na osnovu posrednih dokaza o tome ko je korisnik električne energije, vode i komunalnih usluga, te usluga preduzeća koje im omogućava telefonski saobraćaj te iz evidencije Privrednog društva za distribuciju električne energije “Elektrosrbija” d.o.o. Kraljevo proizilazi da je kao potrošač električne energije za instalaciju u objektu vv4 evidentiran AA i to pod potrošačkim brojem 2417, pa je nelogično da lice koje stvarno nije u posedu objekta pa samim tim ni korisnik električnih uređaja u objektu bude obveznik plaćanja utrošene električne energije, a što sve opet jasno ukazuje da je okrivljeni AA vlasnik označenog objekta.

Prvostepeni sud je donoseći odluku da se odbije zahtev VJT Oik.6/09 od 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine pod tačkom N VIII pobijanog rešenja u odnosu na okrivljenog AA i to u delu u kojem je zahtevano privremeno oduzimanje prostornog vanknjižnog vlasništva vv4, kao razloge u pobijanom rešenju naveo činjenicu da u konkretnom slučaju tokom postupka tužilaštvo nije dostavilo sudu validne dokaze o vlasništvu za poslovni i stambeni prostor vv4.

Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu, kako se to osnovano ukazuje izjavljenom žalbom, ovako dati razlozi prvostepenog suda se u ovom delu ne mogu prihvatiti. Naime, kada se radi o prostoru koje je vanknjižno vlasništvo vv4 i za koje tužilaštvo u zahtevu za privremeno oduzimanje navodi da je vlasništvo okrivljenog AA, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud na ročištu održanom dana 18.11.2010. godine imao u vidu navode okrivljenog – vlasnika AA da je navedeni prostor odnosno kuću kupio od novca koji je stekao legalnim putem na teritoriji Republike Italije, da je isti zamenio za prostor odnosno kuću vv4a, te da je to učinio zaključivši ugovor sa AA3 o zameni kuće u Novom Pazaru na označene dve lokacije. Kada se ovi navodi okrivljenog AA dovedu u vezu sa činjenicom da se radi o području gde inače ne postoje zemljišne knjige, niti je nepokretna imovina evidentirana u katastru nepokretnosti, a da se u konkretnom slučaju radi o vanzemljišno-knjižnom vlasništvu, te da se stvarni vlasnici zemljišta na teritoriji Opštine Novi Pazar utvrđuju na osnovu posrednih dokaza o tome ko je korisnik električne energije, vode, kao i komunalnih usluga, te usluga preduzeća koje omogućava telefonski saobraćaj, to su nejasni razlozi prvostepenog suda da javni tužilac nije dostavio validne dokaze o vlasništvu na predmetnoj imovini. Naime, iz evidencije Privrednog društava za distribuciju električne energije “Elektrosrbija” d.o.o. Kraljevo proizilazi da je kao potrošač električne energije za instalacije u objektu vv4, pod potrošačkim brojem 2417 evidentiran AA, a što proizilazi iz izveštaja označenog elektrodistributivnog preduzeća od 12.02.2010. godine, da je AA sa potrošačkim brojem 20417 registrovan na adresi vv4. Zbog svega navedenog jasno je da je nelogično da lice koje nije u posedu objekta i koje nije korisnik električnih uređaja u objektu bude obveznik plaćanja utrošene električne energije, pa se shodno tome dati razlozi prvostepenog suda da okrivljeni AA nije vlasnik označenog objekta, te da tužilaštvo sudu nije pružilo validne dokaze, po oceni ovog suda za sada ne mogu prihvatiti.

Takođe se žalbom javnog tužioca VJT u Beogradu pobija prvostepeno rešenje i pod tačkom XI u odnosu na BB4 u odnosu na koga je predloženo da se od istog – kao trećeg lica privremeno oduzme stambena porodična zgrada vv2, kao i poslovni prostor aa. U žalbi se ukazuje da su dati razlozi prvostepenog suda međusobno protivurečni, a koje razloge prvostepeni sud potkrepljuje i obrazlaže konstatacijom da je BB4 bio u neprekidnom radnom odnosu, da je imao redovna primanja a što se između ostalog može zaključiti i na osnovu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke dr SS od 23.11.2011. godine. U žalbi se ukazuje da se ovako dati razlozi prvostepenog suda takođe za sada ne mogu prihvatiti.

Prvostepeni sud je obrazlažući svoju odluku da odbije zahtev VJT u Beogradu Oik.6/09 od 12.04.2011. godine za privremeno oduzimanje imovine od BB4 kao trećeg lica naveo da je u konkretnom slučaju razmatrajući prihode i imovinu trećeg lica našao da ne postoji očigledna nesrazmera između imovine koja je predmet zahteva javnog tužioca i njegovih zakonito stečenih prihoda, te da nema dokaza koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da se do takve i tolike imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela, posebno imajući u vidu činjenicu da je BB4 bio u skoro neprekidnom radnom odnosu, da je imao redovna primanja, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Međutim, po oceni Apelacionog suda osnovano se žalbom ukazuje da prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja istovremeno zaključuje da ne postoji očigledna nesrazmera između imovine čije je privremeno oduzimanje javni tužilac tražio i zakonito stečenih prihoda lica od koga imovinu treba privremeno oduzeti, pri čemu istovremeno zaključuje da nema ni dokaza da je imovina, čije se oduzimanje zahteva od strane javnog tužioca, stečena izvršenjem krivičnog dela, na koji način prvostepeni sud daje razloge koji su međusobno protivurečni i potpuno nejasni ako se pođe od toga da se u smislu odredbe člana 3 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, a u smislu stava 6 istog člana trećim licem smatra se fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela. Dakle u konkretnom slučaju sud je bio dužan da utvrdi da li predmetna imovina čije privremeno oduzimanje javna tužba predlaže, predstavlja imovinu okrivljenih u smislu odredbe člana 3 stav 2 Zakona o oduzimanju imovine, te ukoliko predstavlja imovinu nekog od okrivljenih, da li je ona preneta na BB4, kao treće lice, a što je iz datih razloga prvostepenog suda ostalo potpuno nejasno.

Kako je prvostepeno rešenje u delu koji se odnosi na stav I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII i XI izreke zahvaćeno bitnom povredom odredbama krivičnog postupka, to je isto moralo biti ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu u tom delu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama Apelacionog suda, otkloniće napred navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, pravilno i potpuno će utvrditi činjenično stanje za koje će dati jasne i argumentovane razloge, pri čemu će ceniti i ostale žalbene javnog tužioca VJT u Beogradu, tako i žalbene navode okrivljenih, njihovih branilaca i punomoćnika trećih lica, a nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja shodno odredbi člana 401 stav 3 ZKP.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković s.r. Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić