APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

21.05.2012.

Kž2 1430/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1430/12
dana 21.05.2012.godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slavke Mihajlović, predsednika veća, Snežane Savić i Gordane Petković, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Žaka Pavlovića, kao zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica BB, advokata BA, izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu POI.br.3/12 od 28.03.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2012.godine, doneo je:

R E Š E Nj E

UVAŽAVANjEM ŽALBE branioca okrivljenog AA i punomoćnika trećeg lica, BB, advokata BA, UKIDA SE rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu POI.br.3/12 od 28.03.2012.godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu POI.br.3/12 od 28.03.2012.godine, usvojen je zahtev Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine ''za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ izvršenog od strane AA', pa se privremeno oduzima imovina od okrivljenog AA i trećeg lica BB, te se zabranjuje otuđenje i opterećene nepokretnosti i stvarnih prava.

Pri tome je određeno da se, u odnosu na okrivljenog AA, oduzima stan aa, upisan u list u nepokretnosti br. _ KO _ i stan aa1, postojeći na kp.br._, KO _, upisan u list nepokretnosti broj _, KO _, građen na osnovu rešenja odobrenja za izgradnju Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove, GO Lazarevac broj 350-516/2006-04 od 30.08.2006.godine, kojim je okrivljenom AA, odobrena rekonstrukcija postojeće ravne krovne ploče i nadogradnja potkrovlja sa galerijom, u kolektivnoj stambenoj zgradi broj aaz, a čiji je vlasnik i korisnik AA iz Obrenovca, ul. aa4, sa JMBG _, a sve stečeno po osnovu ugovora o fizičkoj deobi stanova, zaključenog između AA i preduzeća za proizvodnju promet i usluge "GG", overenom u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, Sudska jedinica Obrenovac 19.02.2010.godine, pod brojem 1 Ov.br.1854/10.

U stavu drugom je određeno da se od trećeg lica BB, „u odnosu na imovinu koju poseduje preduzeće "DD", čiji je ona jedini vlasnik sa 100% udelom'', privremeno oduzima zemljište na kp.1, površine 0,40,54 ha, kp.br.kp2, površine 0,00,20 ha, i kp.br.3, KO Obrenovac, površine 0,06,74 ha, sve upisano u list nepokretnosti broj 2381, Službi za katastar nepokretnosti Obrenovac, kao i ''stanovi koji su u vanknjižnom vlasništvu, sagrađeni su na osnovu rešenja odobrenju Odeljenja za urbanizam i komunalno građevinske poslove, GO Obrenovac od 05.07.2007.godine, izmenjeno rešenjem od 14.11.2007.godine, kojim se investitoru "DD" d.o.o. iz _, u ul. _ br. _, odobrava izgradnja više porodičnih stambenih objekta, spratnosti Su+P2+Pk+Ga, koji se sastoje od četiri lamele, ukupne bruto površine 5.451.29 m2, sa ukupno 94 stana, od čega lamela 1, sadrži pet garsonjera, osamnaest dvosobnih stanova i dva trosobna stana, lamela 2, šest garsonjera, 16 dvosobnih stanova i dva jednosobna stana, lamela 3, šest garsonjera, 14 dvosobnih stanova i dva jednosobna stana, lamela 4, sadrži šest garsonjera, 6 dvosobnih stanova i jedan četvorosoban stan, na kp.br. __ Obrenovac i to stan aa5, stanovi broj: 2, 3, 4, 5, 7, 9, 10, 11, 13, 14, 15, 16, 18, 19, 21, 23, 24, 25, 26, 27 i 29, sve u lameli 2, u _, u ul. _ br._, na kp.br.1 KO Obrenovac, čije su površine bliže navedene u izreci prvostepenog rešenja.

Takođe, je određeno da mera privremenog oduzimanja imovine traje do drugačije odluke suda, a najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, te da će imovinom, shodno odredbama člana 337 Zakona o oduzimanju imovine, upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom do konačne odluke suda.

Protiv ovog rešenja žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA i punomoćnik trećeg lica BB, advokat BA, zbog svih zakonom utvrđenih razloga, sa predlogom da se isto preinači i kao potpuno neosnovan odbije zahtev Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, za privremeno oduzimanje imovine.

U podnesku Ktr.I.br.1255/12 od 23.04.2012.godine, javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je predložio da se žalba odbije, a prvostepeno rešenje potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spis predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem i žalbom, ispitao pobijano rešenje po službenoj dužnosti, u skladu sa članom 401 stav 2 ZKP, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, kao i predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao:

 žalba je osnovana.

Prvostepeno rešenje je doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje se sa osnovom u žalbi branioca okrivljenog i punomoćnika trećeg lica ukazuje.

Predmetnim rešenjem je pre svega prekršena prezumpcija nevinosti okrivljenog AA, jer je u prvom stavu izreke rešenja navedeno da prvostepeni sud usvaja zahtev Drugog OJT-a, u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ ''izvršenog'' od strane AA. U konkretnom slučaju, s'obzirom na fazu u koje se nalazi krivični postupak protiv okrivljenog AA, isti je još uvek samo osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo što znači da nije pravnosnažno osuđen za isto i da još uvek postoji pretpostavka njegove nevinosti, a činjenice vezane za to da li je okrivljeni izvršio ili nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, odnosno da li je preduzeo protivpravne radnje za koje je osnovano sumnjiv, predmet su analize i ocene prilikom donošenja meritorne odluke u konkretnom krivičnom postupku.

Dalje, izreka prvostepenog rešenja je nerazumljiva. Tako, iz iste se ne može utvrditi u čemu se sastoji sama radnja privremenog oduzimanja – da li u privremenom lišavanju okrivljenog i trećeg lica državine nad navedenim nepokretnostima, ili u ''zabrani otuđenja i opterećena nepokretnosti i stvarnih prava''. Dalje, iz izreke pobijanog rešenja nije jasno šta je tačno predmet privremenog oduzimanja. Tako, iz stava dva izreke se ne može razlučiti koja se imovina privremeno oduzima: da li zemljište na kp.br. 1, kp.2 i kp.3, sve upisano u list nepokretnosti broj _, Službe za katastar nepokretnosti Obrenovac; stanovi u vanknjižnom vlasništvu - sagrađeni na osnovu rešenja o odobrenju Odeljenje za organizam kojim je investitoru, preduzeću „DD“ d.o.o. Obrenovac, odobrena izgradnja više „porodičnog stambenog objekta i spratnosti“, Su+P+2+Pk+Ga, koji se sastoji od četiri lamele, ukupne površine 5.451,29 m2 sa ukupno 94 stana, ili pojedinačni stanovi koji se na kraju nabrajaju. Naime, iz navedenog nije jasno da li se pomenuta zgrada i stanovi nalaze na pomenutim katastarskim parcelama ili na ''kp.br._ KO Obrenovac'' koja se navodi na kraju, kao ni to da li se oduzima cela zgrada i sva 94 stana u njoj, ili samo stanovi koji su nabrojani nakon toga u izreci prvostepenog rešenja. Pritom, zabunu unosi i činjenica da je navedeno da se radi o objektu koji ima 5.000.000 kvadrata.

Pored toga, prvostepeno rešenje je nerazumljivo u delu koji se odnosi na ''treće lice'' AA. Naime, zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, vrlo jasno i precizno definiše pojam ''trećeg lica'' – fizičko, ili pravno lice na koje je preneta imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, pri čemu neophodan samo objektivan uslov - da je imovina preneta. Stanovi koji su privremeno oduzeti od AA ne samo da na nju nisu preneti, već se ne radi ni o njenoj imovini, obzirom da je u izreci pobijanog rešenja eksplicitno navedeno da se radi o imovini preduzeća „DD“ d.o.o. Obrenovac, a da je ona ''stopostotni vlasnik'' tog preduzeća. Prema važećoj zakonskoj regulativi - Zakonu o privrednim društvima i drugim propisima, imovina koja je u vlasništvu preduzeća, ne predstavlja istovremeno i imovinu vlasnika preduzeća, ili osnivača i tom imovinom može raspolagati samo preduzeće, a ne i vlasnik, ili osnivač. U obrazloženju pobijanog rešenja prvostepeni nije dao valjano objašnjenje, zbog čega smatra da u konkretnom postupku AA ima svojstvo trećeg lica, pa pobijano rešenje nema ni razloga o tim odlučnim činjenicama.

Ova povreda je dovela do pogrešne primene materijalnog prava , pa samim tim do povrede zakona. Naime, prvostepeni sud je stanove navedene u drugom stavu izreke pobijanog rešenja mogao da oduzme samo od preduzeća “DD” d.o.o. Obrenovac, pod uslovom da utvrdi da može biti ''treće lice'' u smislu Zakona o oduzimanju imovine, odnosno da su ti stanovi na njega preneti, što je trebalo ceniti u kontekstu rešenja o odobrenju za gradnju I-02 broj 351-821/07 od 14.11.2007.godine. BB ne može biti treće lice, jer bez obzira što je vlasnik preduzeća, nije istovremeno i vlasnik stanova, pošto je to imovina pomenutog preduzeća i ona njome, kao fizičko lice, ne može raspolagati.

Uz to, iz prvostepenog rešenja nije jasno šta je u stvari predmet zahteva za privremeno oduzimanje imovine Drugog OJT u Beogradu Oik.br.3/10 od 17.01.2012.godine i da li je u svemu postupljeno u skladu sa tim zahtevom. Naime, u pobijanom rešenju nije jasno izloženo šta je predmetnim zahtevom tužilaštva uopšte traženo - da li da se stavi zabrana otuđenja i opterećenja na nepokretnostima okrivljenog AA i njegove supruge trećeg lica BB i da se privremeno oduzmu samo pokretne stvari, ili da se sve privremeno oduzme, koje su to ''pokretne stvari velike vrednosti'' pribavljene krivičnim delom, te na koji bi to ''prikriven način'' okrivljeni mogao raspolagati imovinom i istu otuđiti ''savesnom kupcu''. Ukoliko je tužilaštvo tražilo samo stavljanje zabrane otuđenja i opterećenja i stvarnih prava na nepokretnostima okrivljenog BB i trećeg lica, onda je prvostepeni sud prekoračio predmetni zahtev, s'obzirom da je istu privremeno oduzeo imovinu. Sa druge strane, u predmetnom rešenju se ne pominju ''vredne pokretne stvari'', čije je oduzimanje traženo u zahtevu tužilaštva, tako da prvostepeni sud, po tom pitanju, nije u potpunosti rešio predmet zahteva tužilaštva.

Nadalje, u žalbi branioca okrivljenog i punomoćnika trećeg lica se sa osnovom ističe da pobijano rešenje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a da su oni koji su dati, nejasni i u znatnoj meri oprečni.

Naime, za primenu instituta privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, neophodno je da se ostvare tri kumulativno postavljena uslova: da je protiv vlasnika pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da postoji osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela i da postoje činjenice koje ukazuju da bi kasnije oduzimanje takve imovine bilo otežano i onemogućeno. U konkretnom slučaju nije sporna činjenica da je protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak za jedno od krivičnih dela navedenih u članu 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela - poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ i dr.. Međutim, prvostepeni sud nije dao valjane razloge o odlučnim činjenicama vezanim za ostale uslove - da postoji osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela i da postoje činjenice koje ukazuju da bi kasnije trajno oduzimanje takve imovine bilo otežano i onemogućeno.

Kada je u pitanju osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela, potrebno je nedvosmisleno utvrditi kumulativno postojanje dve činjenice - da lice protiv koga se vodi postupak za krivično delo iz člana 2 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela poseduje znatnu imovinu i da je ta imovina u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Prvostepeni sud je utvrdio da okrivljeni i preduzeće trećeg lica ''DD'' d.o.o. Obrenovac, poseduju znatnu imovinu (koja je bliže nabrojana i prvostepenom rešenju). Međutim, u pobijanom rešenju nije dao odgovarajuće razloge za svoje zaključke da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti te imovine i zakonitih prihoda okrivljenog, njegove supruge koja je označena kao treće lice i njenog preduzeća, jer faktički samo konstatuje da postoji ''očigledna nesrazmera'' između primanja okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, pri čemu i ne ulazi u analizu prihoda pomenutog preduzeća i trećeg lica, niti obrazlaže u čemu se ogleda pomenuta nesrazmera u vrednosti imovine i prihoda lica i preduzeća na koje se predmetno rešenje odnosi, kao ni to na osnovu kojih konkretnih činjenica je došao do takvog zaključka.

Pritom, po pitanju statusa okrivljenog u smislu zaposlenja daje protivrečne i nejasne razloge - u izreci, u njegovim generalijama ne navodi zanimanje, dok u obrazloženju navodi da je okrivljeni AA, u periodu od 01.01.2005.godine do 31.12.2007.godine bio ''ovlašćeno lice za zastupanje preduzeća za proizvodnju i trgovinu „DD“ d.o.o. Obrenovac'' (na stranama: 6 - u drugom pasusu i 7 - u četvrtom pasusu), u periodu od 31.10.2006.godine do 31.12.2006.godine zajedno sa VV ''ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima na računu "ĐĐ" d.o.o. sa sedištem u Obrenovcu'', ali i to da ''nije u radnom odnosu, da je penzioner i da mu je iznos penzije 36.000,00 dinara'' (strana 9, pretposlednji pasus), uz zaključak da, pre nego što je privredno društvo “DD” d.o.o. započelo poslove na izgradnji stanova ''nije imao dovoljno zakonitih prihoda za finansiranje tih poslova'', jer je od nepokretne imovine posedovao ''samo porodičnu kuću koju je stekao po osnovu nasleđa, poljoprivredno zemljište u površini od 65 ari i šumu, a bio je vlasnik lokala aa6 površine _ u ulici _ broj _ Beograd u _, koji lokal nije izdat u zakup'', jer navedene nepokretnosti ''nije otuđio do današnjeg dana''. Stoga nije jasno koje činjenice je, kao relevantne za utvrđivanje prihoda okrivljenog, prvostepeni sud cenio, obzirom da je to od važnosti prilikom ocene srazmernosti imovine koju neko lice poseduje, sa regularnim prihodima koje isto lice ima.

Dalje, prvostepeni sud u pobijanom rešenju navodi da je stanove koji su predmet privremenog oduzimanja (u Obrenovcu u ulici _ broj _ i _, na kp1 KO Obrenovac), gradilo privredno društvo “DD” d.o.o. Obrenovac, da je okrivljeni bio direktor istog, da su stanovi prodavani još u izgradnji, ali da kupci u najvećem broju slučajeva sredstva nisu uplaćivali na račun privrednog društva, već na ruke okrivljenom AA (osim u situacijama kada su stanove kupovali putem kredita), te da je deo tih sredstava korišćen za finansiranje izgradnje drugih stanova ''bez prikazivanja kroz odgovarajuću poslovnu dokumentaciju'', a deo je uplaćen na račun privrednog društva ''kao pozajmica osnivača, tako da je preduzeće “DD” d.o.o. Obrenovac ta novčana sredstva dugovao osnivačima, nakon čega su osnivači, na ime kompenzacije, dobijali stanove koji su kasnije, kao fizička lica, prodavali za gotov novac. Sud potom zaključuje da su ''pobrojane radnje'' suprotne zakonu u pogledu finansijskog, knjigovodstvenog i računovodstvenog poslovanja privrednog društva i same po sebi predstavljaju izigravanje zakona i dvostruko zaduživanje preduzeća u korist okrivljenog ''najpre što kupoprodajna cena nije isplaćivana na račun privrednog društva koji gradi stanove, već na ruke okrivljenog, a zatim što su navedena sredstva uplaćivana na račun privrednog društva kao pozajmica osnivača''. Ovakvo objašnjenje, sem što bi moglo voditi zaključku da se radi o primeni potpuno drugog instituta - oduzimanju predmeta koji je pribavljen izvršenjem konkretnog krivičnog dela, faktički se zasniva na činjenicama koje se tiču samog krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, odnosno meritorne odluke u istom, koje je nužno prethodno nedvosmisleno utvrditi u kontradiktornom dokaznom postupku, pri čemu je posebno nejasno na osnovu kog stručnog ''finansijskog, knjigovodstvenog i računovodstvenog'' znanja je prvostepeni sud uopšte ocenio da se radi upravo o takvim malverzacijama.

Uz to se u prvostepenoj odluci navodi da je nadograđeno 40 stanova u ulici aaz, da je radove izvodilo privredno društvo “DD” d.o.o. Obrenovac, a da ih je finansiralo privredno društvo “GG” d.o.o. Lazarevac, što je protivrečno sa ranijim zaključkom da je u to sredstva ulagao okrivljeni AA i to ona koja je dobijao na ruke prodajom izgrađenih stanova. Posebnu nejasnoću u sve to unosi naredna konstatacija - da je na ime izvedenih radova okrivljeni AA, kao fizičko lice, dobio tri stana, od kojih je jedan u međuvremenu prodao, ali da je i prodaja svih ostalih izgrađenih stanova i stanova koji su ugovorom pripali privrednom društvu “GG”, vršena preko okrivljenog AA, kome su kupci kupoprodajnu cenu za stanove uplaćivali na tekući račun, a da je direktor privrednog društva “GG” d.o.o. Lazarevac SS sa tog tekućeg računa okrivljenog podizao novac dobijen na ime prodaje stanova koji su pripali tom privrednom društvu. Pri svemu tome, iz spisa proizilazi da su stanovi koji su predmet pobijanog rešenja, u stvari neizgrađeni objekti (30% izgrađeni), da su kupcima prodavani u toj fazi, da su kupci to znali, da je novac koji su plaćali ulagan u dalju izgradnju tih istih stanova i zgrada u kojoj se nalaze, pri čemu su ti ugovori o prodaji stanova u izgradnji overavani pred nadležnim sudom, tako da u suštini predstavljaju specifičan vid udruživanja sredstava radi izgradnje stambene zgrade i sticanja svojine na konkretnim stanovima. Stoga, stanovi koji se vode kao imovina preduzeća “DD” d.o.o. Obrenovac, mogu samo formalno biti u vlasništvu tog preduzeća, a suštinski predstavljati vlasništvo kupaca nezavršenih stanova u istoj zgradi, obzirom da su upravo njihova sredstva ulagana u izgradnju cele zgrade, jer stan u jednoj zgradi ne može biti završen i useljen, ako nije u celosti završena zgrada i svi stanovi u njoj. Obzirom na izneto, nije jasno na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da predmetni stanovi predstavljaju definitivno stečenu imovinu i to znatne vrednosti, kao ni to da li je utvrđivao vrednost predmetnih stanova i šta je pritom utvrdio, kako je AA uopšte dobio pomenuta tri stana, zbog čega on posreduje u prodaji stanova koji su pripali privrednom društvu “GG”, da li za to dobija određenu nadoknadu, na osnovu čega je zaključio da je on i koristio novac dobijen od prodatih stanova, posebno kada se ima u vidu da je i SS sa njegovog tekućeg računa podizao novac od prodaje stanova i td..

Stoga, u pobijanom rešenju nisu dati razlozi po pitanju nesrazmernosti između vrednosti pomenutih nepokretnosti i zakonitih prihoda okrivljenog, njegove supruge, kao trećeg lica, njenog preduzeća (kome pripadaju stanovi oduzeti u stavu dva izreke), te članova njihovog zajedničkog domaćinstva. Naime, radi pravilnog sagledavanja odlučnih činjenica da li konkretna imovina, predstavlja ''znatnu imovinu'' i da li postoji ''očigledna nesrazmera'' između te imovine i legalnih prihoda lica na koje se zahtev odnosi, potrebno je imati u vidu, pored legalnih prihoda lica na koje se zahtev odnosi i legalne prihode osoba iz njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva jer, imovinske relacije između tih lica spadaju u kategoriju odlučnih činjenica, a prvostepeni sud u vezi sa tim nije dao nikakve konkretne razloge, jer je vršeno poređenje samo prihoda okrivljenog sa vrednošću oduzete imovine. Prvostepeni sud je, prilikom analize i ocene činjenica vezanih za srazmernost legalnih prihoda i vrednosti stečene imovine, u konkretnom slučaju trebao da, pored plata, uzme u obzir sve legalne prihode - plate ostvarene funkcijama u pomenutom preduzeću, prihode tog preduzeća itd., i da iste dovede u vezu sa vrednošću predmetne imovine, te analizom tih podataka utvrdi da li postoji u nesrazmera. Pritom, ta nesrazmera između legalnih prihoda i imovine mora da bude ''očigledna'', odnosno da višestruko i upadljivo prevazilazi zakonite prihode. Obzirom na izneto, prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije dao jasne, konkretne i nesumnjive razloge za svoj zaključak da je vrednost oduzete imovine u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, odnosno zašto smatra da okrivljeni i njegova supruga nisu mogli da, iz svojih redovnih i zakonitih prihoda, kao i kroz poslovanje preduzeća “DD” d.o.o. Obrenovac, steknu pomenutu imovinu.

Na kraju, prvostepeni sud nije na odgovarajući način obrazložio odlučne činjenice da bi eventualno kasnije trajno oduzimanje imovine bilo otežano, ili onemogućeno. Naime, da bi se primenio ovaj institut, mora da postoji opasnost da će imovina, za koju se osnovano sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, biti otuđena, uništena, sakrivena, ili na drugi način izmenjena. Donošenjem rešenja o privremenom oduzimanju iste, faktički se otklanja ta opasnost, a time i opasnost za ''neometano'' vođenje postupka trajnog oduzimanja te imovine.

Svoje zaključke po ovom pitanju, prvostepeni sud obrazlaže time da je okrivljeni AA, do sada, na svoje ima prodao 38 stanova u Lazarevcu, da su mu u Lazarevcu ostala još 2, a u Obrenovcu još 22 stana, da je račun preduzeća “DD” d.o.o. Obrenovac, čiji je direktor okrivljeni, u blokadi, da postoji mogućnost da okrivljeni i njegova supruga otuđe i imovinu koju poseduje preduzeće “DD” d.o.o. Obrenovac, ali i to da okrivljeni nije u radnom odnosu, da je penzioner, da mu je penzija 36.000,00 dinara, da se protiv njega vodi krivični postupak za dva krivična dela u predmetu K.br.1520/11 iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ i da se ''i dalje vodi predkrivični postupak u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala – Jedinica za finansijske istrage'' i zaključuje da sve to ukazuje da postoji opasnost da bi okrivljeni mogao osujetiti, ili znatno otežati eventualno kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Pored evidentnih protivrečnosti po pitanju toga da je okrivljeni označen i kao direktor preduzeća koji ima u posedu još 24 stana (u Lazarevcu 2, a u Obrenovcu 22), ali i kao penzioner sa malim primanjima, iz predmetnih činjenica bi se mogao izvući zaključak da su razlozi u vezi sa pitanjem da li bi kasnije trajno oduzimanje imovine eventualno bilo otežano, ili onemogućeno, to da se okrivljeni bavi prodajom stanova, da je protiv njega u toku krivični postupak i da preduzeće koje je u vlasništvu njegove supruge ima u vlasništvu veliki broj stanova, odnosno imovinu koja je većeg obima. Međutim iz toga se ne vidi zbog čega u konkretnom slučaju postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano i zbog čega se to ne bi moglo sprečiti privremenom zabranom otuđenja predmetnih nepokretnosti, kao što je to tužilaštvo i tražilo u predmetnom zahtevom. Naime, opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, mora biti konkretna i jasno određena, potkrepljena realnim činjenicama, koje moraju stvoriti jasno ubeđenje o postojanju te opasnosti.

Obzirom na navedeno, prvostepeni sud nije postupio po rešenju Apelacionog suda u Beogradu rešenjem Kž2 749/12 od 09.03.2012.godine. Samim tim, ovaj sud je našao da žalbu branioca okrivljenog i punomoćnika trećeg lica treba uvažiti, a pobijano rešenje ukinuti, pošto sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje ga čine nerazumljivim i protivrečnim, a nema ni razloge o odlučnim činjenicama, pa se ne može nedvosmisleno zaključiti da li je opravdano privremeno oduzimanje gore navedene imovine, ili ne.

Prilikom ponovnog odlučivanja, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje mu je ukazano ovim rešenjem, analizirati i ceniti sve činjenice koje su relevantne za donošenje odluke u konkretnoj krivičnopravnoj stvari, posebno uzeti u obzir odredbe iz zakona i ostalih opštih akata koji normiraju predmetnu materiju, a potom će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će konkretno navesti i opisati razloge o odlučnim činjenicama i za to dati adekvatno obrazloženje.

Zbog napred navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je, na osnovu člana 403 stav 1 ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Žak Pavlović Slavka Mihajlović

OMJ/NK/ŽP