APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

27.04.2011.

Kž1 934/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 934/2010
Dana 27.04.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krujumčarenje ljudi u saizvršilaštvu, u pokušaju iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 30 i 33 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca optuženog BB, izjavljenoj protiv presude Petog opštinskog suda u BeograduH K.br. 1222/08 od 16.07.2009. godine, nakon održane javne sednice veća u smislu čana 375 ZKP-a, doneo je dana 27.04.2010. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog BB a presuda Petog opštinskog suda u Beogradu H K.br. 1222/08 od 16.07.2009. godine, POTVRĐUJE.

Ob r a z l o ž e nj e

Presudom Petog opštinskog suda u BeograduH K.br. 1222/08 od 16.07.2009. godine, optuženi AA i BB oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 30 i 33 Krivičnog zakonika, pa su osuđeni i to optuženi AA na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u zadržavanju od 22.11.2007. godine do 23.11.2007. godine, a optuženi BB na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u zadržavanju od 22.11.2007. godine do 05.12.2007. godine. Na osnovu člana 350 stav 4 u vezi člana 87 KZ prema optuženom AA je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to mobilnog telefona marke „Nokia 3400“ sa karticom broj 064_ i mobilnog telefona marke „Nokia 6230i“ sa karticom broj 064_ kao predmeta izvršenja krivičnog dela. I prema optuženom BB na osnovu člana 350 stav 4 u vezi člana 87 KZ je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to mobilnog telefona marke „Nokia 1600“ sa karticom broj 064_ i mobilnog telefona marke „Sagem Z-55“ sa karticom „Telenor“, kao predmeta izvršenja krivičnog dela. Optuženi su obavezani da sudu na ime paušala plate iznos od po 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac optuženog BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o kazni,sa predlogom da se pobijana presuda preinači i ovaj optuženi oslobodi od optužbe usled nedostatka dokaza ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je zahtevao da bude obavešteno sednici veća.

Okružni javni tužilac u Beogradu- tada nadležni tužilac je u podnesku Ktž. br. 2617/09 od 16.09.2009.godine, predložio da se odbije kao neosnovana žalba branioca optuženog BB, advokata BA, a prvostepena presuda potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu čana 375 ZKP-a, u prisustvu optuženog BB i njegovog branioca advokata BA, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, i izjašnjenja iznetih na sednici veća, te izjašnjenja Okružnog javnog tužioca u Beogradu, datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu optuženih, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP-a pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, na koje se ukazuje navodima žalbe branioca optuženog BB. Ovo s toga što je izreka prvostepene presude jasna i razumljiva, i nije protivurečna sama sebi i izvedenim dokazima, na šta se neosnovano ukazuje žalbom branioca.

Takođe ne mogu se prihvatiti ni navodi žalbe da prvostepeni sud nije postupio po primedbama višeg suda, te da nije otklonio kontradiktornosti između odbrane optuženih s jedne strane i iskaza svedoka albanskih državljana sa druge strane, a budući da je navedene protivrečnosti prvostepeni sud otklonio i za to dao jasne razloge.

Inače, osim navedenog, žalbom branioca optuženog BB u suštini prvostepena presuda se pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, isticanjem da se prvostepena presuda ne može zasnovati samo na priznanju optuženog AA, jer je prema žalbenim navodima isti menjao odbranu u toku postupka,pa se ne može sa sigurnošću utvrditi kojoj odbrani optuženog AA prvostepeni sud veruje i iz kojih razloga, jer ista nije potvrđena ni jednim drugim izvedenim dokazom.

Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznetih odbrana optuženih, na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude i to pre svega na osnovu odbrane optuženog AA i iskaza saslušanih svedoka. Naime, optuženi AA je priznao izvršenje predmetnog krivičnog dela i detaljno opisao način na koji je stupio u kontakt sa NN licem koga zna pod imenom „_“, koji mu je obećao 500 eura za prevoženje albanskih državljana do Sremske Mitrovice, te daje on o tome obavestio optuženog BB i rekao mu o čemu se radi, kao i da će novac u iznosu od 500 eura podeliti, na šta je optuženi BB pristao.

Naime, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su okrivljeni dana 21.11.2007. godine, po prethodnom dogovoru, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, sa umišljajem, pokušali da omoguće nedozvoljen boravak i tranzit kroz Srbiju, većem broju lica koja nisu državljani Srbije. Optuženi BB je stupio u kontakt sa NN „_“ koji mu je obećao 500 eura za prevoženje albanskih državljana do Sremske Mitrovice. O tome je obavestio optuženog BB i ponudio mu da to zapravo urade, a novac podele, na šta je BB pristao. Dana 21.11.2007. godine njih dvojica su na železničkoj stanici od NN lica preuzeli pet albanskih državljana, koje su zatim svojim vozilom prevezli do kuće oca AA, u Boleču, u aa. Tamo su ih smestili u jednu prostoriju pomoćne kuće, zaključali i zatim otišli. Sutradan je trebalo da ih prevezu do Sremske Mitrovice. Međutim, tog istog dana u tome su sprečeni intervencijom pripadnika policije koji su po prethodnoj dojavi pratili ovo preuzimanje stranih državljana radi nelegalnog tranzita kroz Srbiju.

Nasuprot navodima iz žalbe branioca, ovaj sud smatra da je optuženi AA u pogledu bitnih okolnosti nije menjao odbranu tokom postupka. Takva njegova odbrana potvrđena je iskazima albanskih državljana koji su naveli da su ono ilegalno prešli državnu granicu i da su za taj prelazak i tranzit do Halije, bez validne dokumentacije platili NN licu više hiljada eura. Njihovu predaju na železničkoj stanici pratio je, po prethodnoj dojavi, radnik PU Beograd, SS, a koji je saslušan kao svedok. Po obaveštenju koje je on prosledio, njegove kolege su dalje pratile kretanje albanskih državljana. Tog istog dana oko 18,30 časova, pripadnici policije su došli u aa, gde su u zaključanoj prostoriji pomoćnog objekta zatekli albanske državljane. Pri tako nesporno utvrđenom činjeničnom stanju, nije od značaja što su se albanski državljani različito izjašnjavali kako su prešli državnu granicu i gde su ih preuzeli okrivljeni. Pitanje je i koliko su oni uopšte mogli posle takvog prevoženja da se orjentišu, a u svakom slučaju to je njihova subjektivna procena. Bitno je da je svedok SS tu primopredaju video, da je on kolegama javio broj registarskih tablica vozila kojima su prevoženi, da su ta vozila zaustavljena i da je optuženi AA tom prilikom rekao gde su smestili albanske državljane i da su ih tamo i našli i to tako što im je otac optuženog AA tu prostoriju otključao.

Nasuprot iznetim navodima, prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio odbranu optuženog AA, iznetu na glavnom pretresu dana 16.07.2009. godine u delu da predmetnog dana optuženi BB, pre ulaska na glavnu železničku stanicu nije bio kod njega kući u Boleču, već da su se našli na semaforu u Leštanima, pravilno nalazeći da je ista neubedljiva i sračunata na umanjenje krivice. Takođe, prvostepeni sud u obrazloženju presude na stranama 14 i 15 daje jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio odbranu optuženog BB, pa su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi branioca ovog optuženog ocenjeni kao neosnovani.

Dakle, imajući u vidu sve napred navedeno, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje koje se suprotnim žalbenim navodima branioca optuženog BB nije dovedeno u pitanje.

Pri tome je ovaj sud cenio ostale navode iz žalbe branioca optuženog BB, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama optuženih AA i BB stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krujumčarenje ljudi u saizvršilaštvu i pokušaju iz člana 350 stav 3 u vezi stava 2 Krivičnog zakonika, u vezi člana 30 i 33 Krivičnog zakonika, za koje ih je i oglasio krivima, pa se neosnovano žalbom branioca optuženog BB pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbe branioca optuženog BB, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je žalba neosnovana.

Ovo stoga što je kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, na koju je ovaj optuženi osuđen pobijanom presudom zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, a uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 22.11.2007. godine do 05.12.2007. godine, i po oceni ovoga suda u svemu u skladu sa težinom učinjenog dela i stepenom krivice optuženog kao učinioca, kao i sa ostalim relevantnim okolnostima iz člana 54 KZ – olakšavajućim na strani optuženog, koje je prvostepeni sud pravilno utvrdio i naveo u obrazloženju pobijane presude i istima, a nasuprot iznetim žalbenim navodima branioca optuženog BB, dao adekvatan značaj, pravilno nalazeći da olakšavajuće okolnosti na strani ovog optuženog, a u odsustvu otežavajućih okolnosti imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti koje opravdavaju primenu odredbi članova 56 i 57 KZ i koje ukazuju da se ublaženom kaznom može postići svrha kažnjavanja predviđena odredbom člana 42 KZ, posebno imajući u vidu da je krivično delo ostalo u pokušaju.

S toga će se sa ovako odmerenom kaznom i po oceni ovoga suda u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ.

Prvostepena presuda nije ispitivana u odnosu na optuženog AA, jer u odnosu na ovog okrivljenog nije bilo izjavljenih žalbi od strane ovlašćenih lica.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić