APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

4.08.2011.

Kž1 788/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 788/11
Dana: 04.08.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Nade Hadži-Perić, predsednika veća, Dragana Ćesarovića i Duška Milenkovića, članova veća, sa zapisničarem Zoricom Avramović, višim sudijskim pomoćnikom, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela pronevera iz čl. 364 st. 2 u vezi st. 1 KZ, rešavajući po žalbi zamenika javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.1583/08 od 24.01.2011. godine, izjavljenoj na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 9K.br.2847/2010 od 07.12.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 04. avgusta 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba zamenika javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 9K.br.2847/2010 od 07.12.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Ožalbenom presudom Prvi osnovni sud u Beogradu je okrivljenog Marka Rujevića, primenom odredbe čl. 355 tačka 2 ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo pronevera iz čl. 364 st. 2 u vezi st. 1 KZ. Primenom odredbe čl. 197 st. 1 ZKP okrivljeni je oslobođen plaćanja sudskih troškova i isti su pali na teret budžetskih sredstava suda.

Na ovu presudu blagovremeno je izjavio žalbu zamenik javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz čl. 370 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži ovu žalbu kao osnovanu te ukine presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 9K.br.2847/10 od 07.12.2010. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Branilac okrivljenog, advokat AB je na žalbu tužioca uložio odgovor kojim pobija žalbene navode tužioca, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ovu žalbu odbije kao neosnovanu.

U svom pismenom podnesku Ktž.br.839/2011 od 01.03.2011. godine, zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu je predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i ukine presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 9K.br.2847/2010 od 07.12.2010. godine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao nejavnu sednicu veća na kojoj je razmotrio ožalbenu presudu sa svim spisima predmeta, istu ispitao u smislu žalbenih navoda, navoda iz pismenog odgovora na žalbu branioca okrivljenog kao i navoda iz citiranog pismenog podneska Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, te u smislu odredbe čl. 380 ZKP i našao:

Žalba je neosnovana.

Po stavu Apelacionog suda ožalbena presuda ne sadrži nijednu od apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka na koje ovaj sud, kao drugostepeni pazi po službenoj dužnosti shodno odredbi čl. 380 st. 1 tačka 1 ZKP, pa time ne sadrži ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tačka 11 ZKP na koju se žalbom tužioca ukazuje.

U žalbi tužioca se citiraju odbrana okrivljenog i iskaz oštećenog, i potom ističe da je, imajući u vidu iskaze okrivljenog i oštećenog potpuno nejasno na osnovu čega je sud zaključio na stranici 6 obrazloženja presude da je odbrana okrivljenog u skladu sa iskazom oštećenog, kao i da sud nije dao razloge zašto smatra da je potraživanje okrivljenog u odnosu na oštećenog postojalo, odnosno na osnovu čega je zaključio da je oštećeni bio u obavezi da okrivljenom plaća troškove njegovog boravka u VV, odnosno dnevnice i da je ta obaveza bila predmet njihovog usmenog dogovora, a zbog koje okrivljeni nije vratio predmetni agregat. Po žalbi su naime, upravo ove činjenice – da li su troškovi smeštaja i ishrane plaćeni, uzrokovali da li postoji pitanje postojanja namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi na strani okrivljenog, pa kako presuda nema razloga o tim odlučnim činjenicama, ona je po stavu žalbe zasnovana na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka usled koje je i činjenično stanje pogrešno i nepravilno utvrđeno a što po oceni tužioca vodi ukidanju ove presude.

Suprotno žalbenim navodima tužioca, Apelacioni sud nalazi da ožalbena presuda nije zasnovana na apsolutno bitnoj povredi krivičnog postupka, da je izreka presude jasna i razumljiva a da obrazloženje ožalbene presude sadrži jasne, razumljive, saglasne i sasvim pravilne razloge u pogledu ocene odbrane okrivljenog i iskaza oštećenog, te izvedenih materijalnih dokaza, kao i razloge za ocenu suda da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo pronevere iz čl. 364 st. 2 u vezi st. 1 KZ, koje mu je optužbom stavljeno na teret. Shodno tome nisu osnovani ni žalbeni navodi da je činjenično stanje nepravilno i nepotpuno utvrđeno i da je neophodno ukidanje ove presude.

Naime, u obrazloženju presude prvostepeni sud navodi da je iz odbrane okrivljenog utvrđeno da se predmetni agregat nalazi u njegovom posedu, znači u mestu gde on živi u Zemunu – ul. _, što u svom iskazu nije negirao ni svedok-oštećeni, potom da se pred Trgovinskim sudom vodi postupak po tužbi okrivljenog, da se agregat nalazi pokriven folijama i najlonima i da je njegova namera prilikom zadržavanja agregata bila garancija da mu novac na ime pruženih usluga bude isplaćen, a radi se o poslu koji je okrivljeni sklopio sa oštećenim, u čemu je odbrana okrivljenog u skladu sa iskazom svedoka-oštećenog, koji, između ostalog navodi da je okrivljenog angažovao da za potrebe njegovog preduzeća, pošto je njega angažovao “Pink Montenegro”, po usmenom dogovoru da preveze agregat do VV i da bude u VV za vreme dok traje snimanje te da po završetku snimanja vrati takođe agregat, međutim kada se on vratio iz VV došao je kod njih u firmu i počeo da potražuje neke novčane iznose koji nisu bili ugovoreni, iako je pokušao da se sa njim dogovori u smislu da mu dotera agregat, da on vidi da je agregat tu i da će mu onda on-line platiti novac, našta on nije pristao, već je uslovljavao da mu prvo isplati novac pa će mu onda tek doterati agregat. Sud je pravilno našao da je u skladu sa iskazom svedoka-oštećenog i iskaz svedoka SS, koja je između ostalog navela da je bila prisutna kada je okrivljenom predat agregat i po nalogu direktora Vranjkovića, ovde oštećenog, njemu je uplaćeno 50.000,00 dinara na ime avansa i istom je dato 6.000,00 dinara na ruke za gorivo.

Potom, na strani 6 obrazloženja presude u drugom stavu, prvostepeni sud navodi da je utvrdio da je između okrivljenog i oštećenog postojao poslovni odnos, po osnovu kojeg je okrivljenom predat sporni agregat koji on nije vratio jer smatra da mu oštećeni nije isplatio dugovanje. Nesporno je da je agregat u državini okrivljenog, koji je iskazao da će ga vratiti kada mu oštećeni isplati dugovani iznos, dok oštećeni iskazuje da je pokušao da se sa okrivljenim dogovori da mu dotera agregat i da će mu on platiti novac i da okrivljeni na to nije pristao, na osnovu čega je pravilno zaključio prvostepeni sud da nema dokaza da u radnjama okrivljenog ima namere da prisvajanjem spornog agregata pribavi protivpravnu imovinsku korist i da time nije ostvareno biće krivičnog dela pronevere, iako je preduzeta radnja izvršenja – prisvajanje pokretne stvari koja je poverena, odnosno nije ostvaren subjektivni element bića zbog čega je i doneta oslobađajuća presuda.

Po nalaženju Apelacionog suda ovakav stav prvostepenog suda je pravilan i zasnovan na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni zakona.

Odredbom čl. 364 st. 1 KZ je predviđeno – da će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartiju od vrednosti ili druge pokretne stvari, koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, dok je stavom 2 istog člana predviđeno – da ako je delom iz stava 1 ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina.

Krivično delo je i po oceni Apelacionog suda svršeno prisvajanjem novca, hartije od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, a prisvajanjem se smatra ostvarenje mogućnosti i kasnijeg korišćenja te stvari, koje može biti izvršeno na različite načine( pa i na način na koji je to učinio ovde okrivljeni), ali to prisvajanje, shodno odredbi ovog člana treba da bude izvršeno u nameri da učinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa s obzirom na to, svako prisvajanje ne mora se smatrati krivičnim delom pronevere, već je sud dužan da u svakom konkretnom slučaju utvrđuje i postojanje namere da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist preduzetom radnjom prisvajanja novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari.

U konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza, ne može se utvrditi postojanje te namere, s obzirom pre svega na činjenicu da iz izreke presude proizilazi da je vrednost predmetnog agregata 12.515 evra ili u dinarskoj protivvrednosti 960.000,00 dinara a vrednost ugovorenog posla između okrivljenog i oštećenog je 100.000,00 dinara odnosno 210.490,00 dinara kako to okrivljeni iskazuje. Zatim, iz odbrane okrivljenog se utvrđuje da se agregat nalazi kod njega, pokriven odgovarajućim folijama, što znači da ga nije otuđio i iz toga naplatio svoje potraživanje, već čeka, kako se brani u ovom postupku, da se završi suđenje pred Trgovinskim sudom u Beogradu i to po njegovoj tužbi, pa se time zaključuje da je on ovaj agregat zadržao kao obezbeđenje plaćanja a ne u nameri da njegovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Shodno tome, pravilan je zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nema dokaza za postojanje subjektivnog elementa bića krivičnog dela pronevera iz čl. 364 st. 2 KZ, odnosno nema dokaza da je okrivljeni predmetni agregat prisvojio u nameri da time sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa je na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja i pravilne primene zakona prvostepeni sud u ovoj krivično-pravnoj stvari pravilno odlučio da donese oslobađajuću presudu primenom odredbe čl. 355 st. 2 KZ, čime se zaključuje da su žalbeni navodi tužioca neosnovani.

Žalbeni navod tužioca da je činjenica da li su troškovi smeštaja i ishrane plaćeni,uzrokuje postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi na strani okrivljenog,je od strane Apelacionog suda ocenjen kao neosnovan jer se time već ulazi u sveru građansko pravnog odnosa između oštećenog i okrivljenog,odnosno u utvrđivanje njihovih međusobnih potraživanja po osnovu usmeno sklopljenog posla,a po odbrani okrivljenog postupak se vodi pred Trgovinskim sudom i to po njegovoj tužbi.

Primenom odredbe čl. 388 ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Zorica Avramović, s.r. Nada Hadži-Perić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić