APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

18.04.2011.

Kž1 7271/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 7271/10
Dana 18.04.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Aleksandre Zlatić i Zdravke Đurđević, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Smederevu, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenog BB, advokata BA i advokata BA1 i branioca okrivljenog VV, advokata VA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Smederevu K.br.159/10 od 21.09.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 18.04.2011. godine, u smislu člana 375 ZKP, održanoj u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog BB, advokata BA1, okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA i u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, doneo je

P R E S U D U

UVAŽAVANjEM ŽALBE branioca okrivljenog VV, advokata VA u delu odluke o kazni i po službenoj dužnosti u odnosu na pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenog VV, PREINAČAVA SE presuda Višeg suda u Smederevu K.br.159/10 od 21.09.2010. godine, pa Apelacioni sud u Beogradu radnje okrivljenog VV, opisane u stavu prvom izreke presude pod tačkama 1 i 2, pravno kvalifikuje kao krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ u produženom trajanju u vezi člana 61 KZ, za koje mu na osnovu članova 4, 42, 45 i 54 KZ utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, te uzima kao pravilno utvrđenu kaznu izrečenu prvostepenom presudom za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 1 u trajanju od 5 (pet) meseci, pa okrivljenog VV na osnovu člana 60 i 63 KZ OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci, u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 19.09.2008. godine od 14,15 časova, kada je lišen slobode, pa do 24.09.2008. godine, dok se u preostalom delu žalba branioca okrivljenog VV, advokata VA, i u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Smederevu, branioca okrivljenog BB, žalba okrivljenog AA i njegovog branioca ODBIJAJU kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu K.br.159/10 od 21.09.2010. godine:

-okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i sedam meseci i za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 2 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine pa je osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 18.09.2008. godine od 18 časova, kada je lišen slobode, pa nadalje, do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne zatvora, a najduže do isteka vremena izrečene kazne. Na osnovu člana 87 KZ, prema okrivljenom AA izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i od istog je oduzeto 3,52 grama neto mase opojne droge heroin i određeno da će ista nakon pravosnažnosti presude biti uništena.

-okrivljeni GG oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, te je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 2 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine te mu je uzeta kao utvrđena kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, zbog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ, koja mu je izrečena pravosnažnom presudom Okružnog suda u Smederevu K.br.9/07 od 08.12.2008. godine, pa je osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i pet meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 19.09.2008. godine od 10,35 časova, kada je lišen slobode, pa do 24.09.2008. godine i od 26.09.2009. godine, kada je lišen slobode, pa do 05.10.2009. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru po presudi Okružnog suda u Smederevu K.br.9/07 od 08.12.2008. godine, počev od 09.12.2006. pa do 07.02.2007. godine;

-okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 19.09.2008. godine od 17 časova, kada je lišen slobode, pa do 24.09.2008. godine,

- okrivljeni VV oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga pomaganjem iz člana 246 stav 1 KZ u vezi člana 35 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, za izvršenje krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci i za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 1 KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru, počev od 19.09.2008. godine od 14,15 časova, kada je lišen slobode, pa do 24.09.2008. godine.

- okrivljena DD oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246-a stav 1 KZ, te joj je izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti ne učini novo krivično delo;

- okrivljeni ĐĐ na osnovu odredbi člana 355 tačka 1 ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246-a stav 1 KZ.

Okrivljeni su obavezani da sudu plate troškove krivičnog postupka i to okrivljeni AA iznos od 20.778,83 dinara, okrivljeni GG iznos od 50.750,00 dinara, okrivljeni BB iznos od 7.000,00 dinara, okrivljeni VV iznos od 23.250,00 dinara, okrivljena DD iznos od 7.000,00 dinara, a svi okrivljeni su obavezani da plate paušal sudu i to okrivljeni AA, BB, VV i DD svaki po 5.000,00 dinara, a okrivljeni GG 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni ĐĐ oslobođen je plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:
-Viši javni tužilac u Smederevu, zbog odluke o kaznama u odnosu na okrivljene AA i GG, te u odnosu na okrivljenog ĐĐ zbog povrede krivičnog zakona i bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu u odnosu na okrivljene AA i GG samo u delu odluke o kaznama i ove okrivljene osudi na jedinstvene kazne zatvora u dužem trajanju, a u odnosu na okrivljenog ĐĐ ukine prvostepenu presudu i u tom delu spise predmeta vrati na ponovno suđenje;

-okrivljeni AA, zbog povrede krivičnog zakona, bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud ukine prvostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno suđenje, ali drugom veću, te da bude obavešten zajedno sa braniocem o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, uz predlog da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ i omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 2 KZ, uz molbu da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, predlažući da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak ili istu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili blaže kazni, sa predlogom da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog BB, advokat BA1, zbog bitnih povreda odredaba ZKP-a, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, predlažući da Apelacioni sud okrivljenog BB oslobodi od optužbe ili pobijanu presudu preinači i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u kraćem trajanju ili kaznu zatvora zameni uslovnom osudom, te je tražila da zajedno sa okrivljenim bude obaveštena o sednici veća drugostepenog suda;

-branilac okrivljenog VV, advokat VA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači, uz zahtev da bude zajedno sa okrivljenim obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

U odgovoru na žalbu Višeg javnog tužioca u Smederevu, okrivljeni AA predložio je da se žalba Višeg javnog tužioca odbije kao neosnovana.

Podneskom Ktž.br. 6974/10 od 28.12.2010. godine, Apelacioni javni tužilac u Beogradu je predložio da Apelacioni sud uvaži žalbu javnog tužioca a da žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, te branilaca okrivljenog BB i branioca okrivljenog VV odbije kao neosnovane.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u žalbama Višeg javnog tužioca u Smederevu, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, branilaca okrivljenog BB, advokata BA i advokata BA1 i branioca okrivljenog VV, advokata VA, Apelacioni sud je u sednici veća održanoj dana 18.04.2011. godine, u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog BB, advokata BA1, okrivljenog VV i njegovog branioca, advokata VA i u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, okrivljenog BB i njegovog branioca, advokata BA, našao:

žalba branioca okrivljenog VV je osnovana u delu u kom se odnosi na odluku o kazni u odnosu na okrivljenog VV, dok su ostale izjavljene žalbe neosnovane.

U prvostepenom postupku nisu učinjene, niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a ni povrede krivičnog zakona, na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 ZKP.

Neosnovano Viši javni tužilac u Smederevu, okrivljeni AA, branioci okrivljenog BB i branilac okrivljenog VV ukazuju da je prilikom donošenja prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, a suštinski pobijajući činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi, odnosno pravnu kvalifikaciju radnji koje su okrivljenom VV stavljene na teret (branilac, advokat VA), a koje navode će bliže obrazlagati i Apelacioni sud u daljem tekstu obrazloženja ove presude.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, ocenjujući izvedene dokaze pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja izveo pravilan zaključak da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, da su okrivljeni AA, BB i VV izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret u vreme, na mestu i na način bliže opisan u optužnici, ne prihvatajući kvalifikaciju radnji okrivljenog VV pod tačkom 1 u stavu prvom prvostepene presude, na način kako je to učinio prvostepeni sud, te je pravilno prvostepeni sud našao da radnje koje su okrivljenom ĐĐ stavljene na teret ne predstavljaju krivično delo.

U odnosu na okrivljenog AA, prvostepeni sud je za svoj zaključak o krivici okrivljenog u pogledu krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ dao jasne i dovoljne razloge na stranici 19 obrazloženja pobijane presude, odnosno u pogledu krivičnog dela iz člana 247 stav 2 KZ na stranama 20 i 21 obrazloženja pobijane presude.

Okrivljeni AA i njegov branilac osporavajući utvrđeno činjenično stanje u ovom delu pobijane presude ukazuju na nepravilnost zaključka prvostepenog suda u pogledu okolnosti odakle potiče novac okrivljenog AA, utrošen na kupovinu opojne droge, koji po zaključku prvostepenog suda proizilazi iz prethodne prodaje opojne droge, a po navodima odbrane okrivljenog AA od nasledstva, odnosno prihoda od poljoprivrede, te doprinosa od strane članova porodice. Apelacioni sud nalazi da, iako je prvostepeni sud detaljno obrazlagao ovaj svoj zaključak, isti nije od bitnog uticaja na odlučivanje u konkretnom slučaju, s obzirom da su za dokazivanje namere prodaje opojne droge kod okrivljenog AA, dovoljna činjenice koje sam okrivljeni AA navodi, odnosno koje su utvrđene prema veštačenju, a naime, da okrivljeni nije toksikomanski zavisnik, da koristi 0,3 grama heroina dnevno, pa imajući u vidu količinu opojne droga koju je u kritičnom periodu pribavio, a koja predstavlja dvostruko veću količinu od one koja bi, ako se prihvate njegovi navodi utrošio u navedenom periodu, jasno ukazuju da je kupljena opojna droga namenjena daljoj prodaji. Navode okrivljenog AA kojima osporava istinitost iskaza okrivljenog GG i okrivljenog BB, Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim, s obzirom da je pravilno prvostepeni sud prihvatio delove njihovih iskaza u delu u kom se tiču postupanja okrivljenog AA i za to dao dovoljne i jasne razloge, a okrivljeni AA samo vrši sopstvenu ocenu izvedenih dokaza drugačiju od ocene prvostepenog suda u cilju umanjenja, odnosno izbegavanja krivice. Suprotno stavu branioca okrivljenog AA, putničko vozilo se u smislu odredbe člana 247 stav 1 KZ može smatrati prostorijom stavljenom na raspolaganje radi uživanja opojne droge. Okolnost da okrivljenom nije stavljeno na teret da je opojnu drogu prodao konkretno određenom licu, pri napred utvrđenim okolnostima koje nesumnjivo upućuju na zaključak da je okrivljeni opojnu drogu kupovao i držao radi dalje prodaje, ne utiču na pravilnost zaključka prvostepenog suda.

Da je okrivljeni BB izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret na način opisan u optužnici, prvostepeni sud je zaključio na osnovu iskaza okrivljenog AA, koji svoju odbranu u tom delu u odnosu na događaj od 18.09.2008. godine nije menjao tokom čitavog postupka, u međusobnoj povezanosti sa neuverljivim objašnjenjem okrivljenog BB da se slučajno pogodilo da je u kritičnom periodu upravo obavljao molerske radove kod izvesnog EE i da ga je baš za tog EE okrivljeni AA pitao da li ima heroin za prodaju. Neosnovano branilac okrivljenog BB, advokat BA, u žalbi ističe da je tokom postupka trebalo saslušati lice pod nadimkom EE, s obzirom da ovakav predlog nije stavljen u toku prvostepenog postupka, niti je po nalaženju ovog suda isti bitno uticao na utvrđivanje drugačijeg činjeničnog stanja. Takođe, pogrešno advokat BA zaključuje da se radnja okrivljenog BB ne može okarakterisati kao posredovanje u kupovini opojne droge, s obzirom da on nije stvorio kod okrivljenog AA odluku da dođe do opojne droge, niti je istu učvrstio, jer radnja posredovanja u kupovini opojne droge je upravo ona radnja koja je optužnicom okrivljenom BB stavljena na teret i za koju je oglašen krivim, a naime, da je od lica pod nadimkom EE za okrivljenog AA, koji mu je prethodno za to dao novac, kupio opojnu drogu. Navodi žalbe ovog branioca, koji se tiču ocene iskaza okrivljenog AA, imajući u vidu da je u ovom delu iskaz okrivljenog AA bio jasan i kategoričan u celom toku postupka, kao što je prethodno navedeno, ne dovode u sumnju pravilnost zaključka prvostepenog suda. Drugi branilac okrivljenog BB, advokat BA1, osporava utvrđeno činjenično stanje, pozivajući se na godine okrivljenog i njegovo dosadašnje ponašanje, na osnovu kog se okrivljeni ne može okarakterisati kao osoba sklona vršenju krivičnih dela (što je prvostepeni sud imao u vidu, u adekvatnom delu odluke, prilikom odlučivanja o kazni) navodeći da ne postoje nikakvi dokazi da je okrivljeni BB posredovao u kupovini opojne droge, a što, kao što je prethodno navedeno, proizilazi iz iskaza okrivljenog AA. Suprotno stavu branioca okrivljenog BB, advokata BA1, okolnost da nije utvrđen motiv zbog kog bi okrivljeni BB posredovao u kupovini opojne droge, ne utiče na pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, budući da motiv nije bitan element krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim.

U pogledu krivičnih dela opisanih pod tačkom 2. i 3. izreke prvostepene presude, u odnosu na okrivljenog VV, prvostepeni sud je dao valjane razloge na stranici 25. obrazloženja pobijane presude, prihvatajući odbranu okrivljene DD, a upodobljavajući činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela na osnovu prihvaćene odbrane okrivljene DD, koja je bila dosledna i ubedljiva u toku celog prvostepenog postupka. Da je okrivljeni VV izvršio krivično delo iz člana 247 stav 1 KZ, prvostepeni sud je utvrdio na osnovu priznanja okrivljenog ĐĐ, koje je takođe bilo jasno i detaljno, a budući da je i sam VV na glavnom pretresu potvrdio da je okrivljenom ĐĐ dao opojnu drogu heroin na uživanje, pri čemu za inkriminaciju radnju po članu 247 stav 1 KZ nije od uticaja na kom mestu se omogućavanje uživanja opojne droge odigralo, jer je dovoljno izvršenje i jedne od alternativno predviđenih radnji iz člana 247 stav 1 KZ, odnosno da je opojna droga data na uživanje drugom licu, a ne i da su stavljene prostorije za uživanje na raspolaganje. Zaključak o krivici okrivljenog VV za radnje bliže opisane pod tačkom 1. u stavu prvom izreke presude, prvostepeni sud je zasnovao na iskazima okrivljenih AA, GG i samog VV, koji su u ovom delu saglasni. Međutim, kao što se osnovano ukazuje žalbom branioca okrivljenog VV, pogrešan je zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije od uticaja da li su prilikom odlaska u Beograd AA i GG drogu kupovali za sebe ili za prodaju, jer okrivljeni VV odgovara u granicama svog umišljaja. Takođe, po nalaženju ovog suda, suprotno stavu prvostepenog suda da je okrivljeni VV kritičnom prilikom izvršio krivično delo iz člana 246 stav 1 pomaganjem u vezi člana 35 KZ, odnosno žalbi branioca okrivljenog, koji smatra da navedene radnje predstavljaju krivično delo iz člana 246-a stav 1 KZ u pomaganju, Apelacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog VV, bliže opisanim pod tačkom 1 u stavu prvom izreke prvostepene presude, stiču obeležja krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ. Ovo stoga što iz nesporne činjenice da je u periodu od dva meseca šest-sedam puta prevozio okrivljene GG i AA za Beograd radi kupovine opojne droge, odnosno dva-tri puta vozio samog GG, proizilazi da je okrivljeni VV u periodu od oko 2 meseca bar jednom nedeljno vozio okrivljene AA i/ili GG za Beograd, radi kupovine opojne droge, a pritom, što je takođe nesporno utvrđeno za prevoz dobijao 2.000-2.500,00 dinara po vožnji i bar 0,5 grama na uživanje, kao „čast“, što sve zajedno predstavlja imovinsku vrednost od oko 3.000-3.500,00 dinara po vožnji, te kako je okrivljeni morao znati cenu heroina na „tržištu“ (jer je tokom postupka utvrđeno da je 0,5 grama heroina prodao DD za 1.000,00o dinara), to se nameće kao logičan zaključak da je morao biti svestan mogućnosti da okrivljeni GG i AA drogu kupuju radi dalje prodaje a ne radi sopstvene upotrebe pa je na tu mogućnost pristao. Naime, imajući u vidu vremenski period u kom je okrivljeni VV prevozio okrivljene AA i GG u Beograd, učestalost tih vožnji, te imovinsku korist koju je pribavio na ime tih vožnji, nelogično je da je njegov umišljaj izašao za tim da pomaže pri radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 246-a stav 1 KZ, pa kako je morao biti svestan da je moguće da okrivljene vozi u Beograd radi kupovine opojne droge za dalju prodaju, te, da vraćajući okrivljene iz Beograda, zapravo prenosi opojnu drogu, to se u njegovim radnjama stiču svi elementi krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ, konkretno, radnja prenošenja opojne droge radi dalje prodaje sa eventualnim umišljajem kao oblikom vinosti. S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud je, postupajući po službenoj dužnosti, našao da ima mesta kvalifikovanju radnji okrivljenog VV pod tačkom 1 i 2 stava prvog izreke prvostepene presude kao krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ u produženom trajanju u vezi člana 61 KZ, s obzirom da su u pitanju dve radnje istovrsnog krivičnog dela učinjene u vremenskoj povezanosti u periodu od manje od godinu dana, uz postojanje jedinstva mesta i jedinstvenog umišljaja ovde okrivljenog VV, pa je u tom delu i preinačio prvostepenu presudu, odlučujući kao u izreci.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da radnje okrivljenog ĐĐ, koje su na nesumnjiv način utvrđene, ne predstavljaju radnju krivičnog dela iz člana 246-a stav 1 KZ, budući da se samo uzimanje opojne droge heroin radi uživanja, odnosno samo konzumiranje opojne droge ne može smatrati radnjom držanja u smislu odredbe člana 246-a KZ, pa je pravilno prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP okrivljenog oslobodio od optužbe, pri čemu nije od uticaja okolnost da radnja držanja nije opisana u članu 246-a stav 1 kroz trajni glagolski oblik, kako to navodi Javni tužilac u izjavljenoj žalbi, pa je upravo i ocena ovog suda da samo konzumiranje opojne droge ne predstavlja radnju držanja opojne droge.

Razmatrajući pobijanu presudu u delu odluke o izrečenim kaznama, povodom žalbi javnog tužioca u odnosu na okrivljene AA i GG, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB u smislu člana 383 ZKP, te branilaca okrivljenog BB, kao i branioca okrivljenog VV, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u odnosu na okrivljenog AA pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ i to od olakšavajućih okolnosti činjenicu da je porodičan čovek, da mu je supruga teško bolesna, a od otežavajućih okolnosti činjenicu da je višestruki povratnik koji je do sada osuđivan šesnaest puta zbog raznih krivičnih dela, između ostalog i na zatvorske kazne, a posebno da je dva puta osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela u odnosu na krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, pa je našao da je adekvatna kazna okrivljenom za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ kazna zatvora u trajanju od dve godine i sedam meseci, a za krivično delo iz člana 247 stav 2 kazna zatvora u trajanju od dve godine, te mu utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru. Neosnovano javni tužilac u izjavljenoj žalbi ukazuje da ranija osuđivanost okrivljenog otklanja mogućnost da mu se kao olakšavajuća okolnost ceni što je porodičan čovek, pri čemu ovaj sud nalazi da jedno s drugim nije ni u kakvoj povezanosti, pri čemu suprotno navodima žalbe javnog tužioca, za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ nije utvrđena minimalna kazna okrivljenom, a za krivično delo iz člana 247 stav 2 nije bilo mesta strožem kažnjavanju okrivljenog, s obzirom na stepen krivice okrivljenog u konkretnom slučaju. Neosnovano i okrivljeni AA i njegov branilac osporavaju prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, jer branilac okrivljenog i nije ukazao na neku činjenicu ili okolnost koja bi bila od uticaja na drugačije odlučivanje o kazni, a okrivljeni samo navodi da smatra da je kazna prestroga i da nije u skladu sa kaznenom politikom Višeg suda u Smederevu, što po nalaženju Apelacionog suda nije od uticaja na drugačije odlučivanje, s obzirom da nema mesta blažem kažnjavanju, imajući u vidu raniju višestruku osuđivanost okrivljenog, između ostalog i zbog dva istovrsna krivična dela.

Odlučujući o kazni okrivljenog GG, prvostepeni sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio da je priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, da je nezaposlen i slabog materijalnog stanja, te je imao u vidu da je okrivljeni presudom Okružnog suda u Smederevu K.br.9/07 od 08.12.2008. godine (pravosnažna dana 16.02.2010. godine) osuđen zbog istovrsnog dela (246 stav 1 KZ) pa s obzirom na datum pravosnažnosti te osude nije primenio institut povrata već je našao da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnih dela za koja je ovde oglašen krivim znao da se protiv njega vodi postupak jer je primio optužnicu u predmetu Okružnog suda u Smederevu K.br.9/07, pa je i pored toga, „nastavio sa vršenjem istog krivičnog dela“. Međutim, kako je prvostepeni sud okrivljenom GG utvrdio kazne zatvora u trajanju od po dve godine za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ i za krivično delo iz člana 247 stav 2 KZ, a u jedinstvenu kaznu mu uračunao, uzimajući kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, i pravosnažnu osudu po presudi Okružnog suda u Smederevu K.br.9/07 od 08.12.2008. godine, to nije mogao napred iznete okolnosti ceniti prilikom odlučivanja o kazni. Budući da okrivljeni GG i njegov branilac nisu izjavili žalbu na ovu presudu, Apelacioni sud je našao da je žalba javnog tužioca neosnovana, jer javni tužilac u izjavljenoj žalbi jedino ukazuje da je okrivljeni nakon izvršenja ovog dela pravosnažno osuđen za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ i da se protiv njega vode još dva krivična postupka za istovrsno krivično delo, a okolnost da se protiv okrivljenog vodi postupak ne može biti okolnost od uticaja na odlučivanje o kazni okrivljenom jer bi time bila povređena pretpostavka nevinosti, a u odsustvu otežavajućih okolnosti Apelacioni sud nalazi da nema mesta daljem pooštravanju kazne izrečene okrivljenom.

` U odnosu na okrivljenog BB, prvostepeni sud je pravilno utvrdio kao olakšavajuće okolnosti činjenicu ranije neosuđivanosti, njegovu starost – 59 godina, slabo materijalno stanje, te u nedostatku otežavajućih okolnosti, olakšavajuće okolnosti cenio kao naročito olakšavajuće i na osnovu odredbi članova 56 i 57 KZ okrivljenom kaznu ublažio ispod granice propisanog minimuma, nalazeći da će se izrečenom kaznom od jedne godine i tri meseca zatvora u svemu postići svrha kažnjavanja i svrha izricanja krivičnih sankcija, pa u navedenu kaznu uračunao vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru, s kojim zaključkom je u potpunosti saglasan i Apelacioni sud, budući da branioci okrivljenog u izjavljenoj žalbi i nisu ukazali na neku činjenicu ili okolnost koju prvostepeni sud nije imao u vidu prilikom odlučivanja o kazni ili koju nije adekvatno cenio, dok suprotno stavu branioca okrivljenog, advokata BA1, nema mesta izricanju uslovne osude, s obzirom da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o lakšem krivičnom delu, u smislu odredbe člana 64 stav 2 KZ.

Od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog VV, prvostepeni sud je cenio činjenicu da se radi o mlađem čoveku, nezaposlenom, slabog materijalnog stanja, kod koga postoji mentalni poremećaj – poremećaj ponašanja zbog upotrebe opijata i da je u vreme izvršenja krivičnog dela kod njega postojala neodoljiva potreba za stalnim i sve većim unosom heroina, pa je njegova mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena. Osim toga, prvostepeni sud je imao u vidu da je okrivljeni osuđivan 2004. godine zbog nesrodnog krivičnog dela, pa mu to nije uzeo kao otežavajuću okolnost, pa je sve napred navedene okolnosti cenio kao naročito olakšavajuće i okrivljenom utvrdio kazne zatvora ispod posebno propisanog minimuma, te mu utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ u vezi člana 35 KZ u pomaganju i od jedne godine i osam meseci za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ, te za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247 stav 1 KZ kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. Međutim, pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenog VV, kao u izreci, Apelacioni sud nalazi da napred utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog nemaju karakter olakšavajućih okolnosti u smislu članova 56 i 57 KZ, posebno ne bitno smanjena uračunljivost, koja s obzirom na odredbu člana 24 stav 2 KZ i ne može imati karakter naročito olakšavajuće okolnosti, pa imajući u vidu sve okolnosti iz člana 54 KZ te činjenicu da je u pitanju produženo krivično delo, našao da je adekvatna kazna okrivljenom kazna zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, pa uzevši mu kao utvrđenu kaznu zatvora izrečenu za krivično delo iz člana 247 stav 1 KZ u trajanju od pet meseci, okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci, u koju kaznu će mu se uračunati vreme koje je provedeno u pritvoru. Na ovaj način, a imajući u vidu da je okrivljenom VV kazna umanjena za osam meseci, praktično je usvojena žalba njegovog branioca, advokata VA, pa je i odlučeno kao u izreci.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 391 stav 1 ZKP u vezi člana 388 ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir s.r. Slobodan Rašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić