APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.01.2011.

Kž1 6623/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6623/10
Dana 28.01.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru 2 K.br. 293/10 od 19.07.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

UVAŽAVA SE žalba branioca okrivljenog AA, pa se PREINAČUJE presuda Osnovnog suda u Zaječaru 2 K.br. 293/10 od 19.07.2010. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom AA, za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom izriče USLOVNU OSUDU tako što mu utvrđuje novčanu kaznu u iznosu od 15.000,00 (petnaesthiljada) dinara i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok se žalba branioca okrivljenog AA u ostalom delu ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru 2 K.br. 293/10 od 19.07.2010. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 KZ, pa im je sud izrekao uslovnu osudu tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po dva meseca i istovremeno odredio da se utvrđene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne godine ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate sudu po 3.000,00 dinara, a na ime ostalih troškova solidarno nadoknade 500,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate. Na osnovu člana 87 KZ prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti pa je od okrivljene BB oduzeta jedna drvena taraba dužine oko 1 metra, a od okrivljenog AA jedna obramka od drveta dužine oko 1 metra, kao predmeti upotrebljeni u izvršenju krivičnog dela, koji će se po pravnosnažnosti presude uništiti. Shodno članu 355 tačka 2 ZKP-a okrivljena BB je oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo uvrede iz člana 170 stav 1 KZ. AA i BB su upućeni na građansku parnicu gde mogu ostvariti svoj imovinsko pravni zahtev.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o troškovima, sa predlogom da se pobijana presuda preinači u smislu navoda iz žalbe i donese pravilna i zakonita odluka ili da se ista ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na novi postupak i odluku.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu, je u podnesku KTŽ.br. 6422/2010 od 18.11.2010. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenu protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru 2 K.br. 293/10 od 19.07.2010. godine i navedenu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom podnesku, odlučio kao u izreci presude.

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti, niti bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, na koje se ukazuje navodima žalbe branioca okrivljenog.

Naime, nasuprot iznetim žalbenim navodima izreka prvostepene presude je jasna i razumljiva i nije protivrečna datom obrazloženju, a prvostepeni sud je o svim odlučnim činjenicama, kako onim koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i o činjenicama i okolnostima koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema učinjenom delu, dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Po oceni ovoga suda neosnovano se žalbom branioca okrivljenog AA pobija prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja isticanjem da je prvostepeni sud isto pogrešno utvrdio kada je okrivljenog oglasio krivim za navedeno krivično delo.

Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, na nesumnjiv način utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude i to pre svega na osnovu iskaza okrivljene BB, koji je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti prihvatio, kao i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka dr VV koji se izjasnio o mehanizmu nanošenja povreda i koji odgovara iskazu okrivljene. Sledstveno tome, pravilno prvostepeni sud nije prihvatio odbranu okrivljenog u delu u kome ne priznaje da je obramicom udario okrivljenu BB, jer je u suprotnosti sa drugim izvedenim dokazima.

Dakle, prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, koje se suprotnim žalbenim navodima branioca okrivljenog ne dovodi u sumnju.

Na pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama okrivljenog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje ga je i oglasio krivim, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda i u ovom delu.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe branioca okrivljenog AA, ovaj sud nalazi da je žalba u ovom delu osnovana.

Osnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog da je prvostepeni sud prilikom izricanja odluke o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon na štetu okrivljenog.

Naime, prvostepeni sud je pobijanom presudom okrivljenom AA za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 KZ izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko za vreme od jedne godine ne učini novo krivično delo.

Međutim, osnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog da je prvostepeni sud na ovaj način povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, obzirom da je prethodnom presudom od 07.06.2007. godine, okrivljenom za izvršeno krivično delo bila izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 15.000,00 dinara i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a koja presuda je bila ukinuta povodom žalbe branioca okrivljenog. Dakle, kako je protiv navedene presude od 07.06.2007. godine, žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, a ne i privatni tužilac, to je prvostepeni sud pobijanom presudom kojom je okrivljenom za izvršeno krivično delo izrekao napred navedenu uslovnu osudu, povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, jer je okrivljenom izrekao strožiju krivičnu sankciju. Time je prvostepeni sud povredio odredbu člana 382 ZKP-a, kojom je propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Stoga je Apelacioni sud u Beogradu uvažio žalbu branioca okrivljenog AA i preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, zadržavajući kao pravilno utvrđene od strane prvostepenog suda sve relevantne okolnosti iz člana 54 KZ, tako što je okrivljenom AA, za krivično delo telesna povreda iz člana 122 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio novčanu kaznu u iznosu od petnaesthiljada dinara i istovremeno odredio da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, čime je otklonio navedenu povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog. Ovaj sud je imao u vidu da prema odredbama KZ nije moguće izricanje uslovne osude ako je učiniocu krivičnog dela utvrđena novčana kazna, ali imajući u vidu odredbu člana 382 ZKP, preinačio je prvostepenu presudu kako je to napred navedeno.

Po nalaženju ovoga suda sa ovako izrečenom uslovnom osudom u potpunosti će se ostvariti svrha izvricanja krivičnih sankcija.

Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, jer je pravilno prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 196 u vezi odredbe člana 193 ZKP-a obavezao okrivljenog da na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 500,00 dinara, na ime sprovedenog veštačenja.

Treba istaći i to da ovaj sud povodom žalbe branioca okrivljenog AA nije po službenoj dužnosti preinačio pobijanu presudu u odnosu na okrivljenu BB i odbio optužbu prema okrivljenoj zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, budući da je okrivljena pobijanom presudom oslobođena od optužbe da je učinila krivično delo uvrede iz člana 170 stav 1 Krivičnog zakonika, koja odluka je povoljnija za okrivljenu.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 i 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić