APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

18.02.2011.

Kž1 6398/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6398/10
Dana 18.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stav 3 u vezi člana 289 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu K.br. 1469/10-50 od 02.07.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu K.br. 1469/10-50 od 02.07.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu K.br. 1469/10-50 od 02.07.2010. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stav 3 u vezi člana 289 stav 3 u vezi stava 1 KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko se novčana kazna ne bi mogla ni prinudnim putem naplatiti, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,0 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora ili tako što će za svakih 1.000 dinara novčane kazne odrediti 8,00 časova rada u javnom interesu. Na osnovu člana 86 u vezi člana 297 stav 5 KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi sve troškove krivičnog postupka, koliko isti budu izneli, o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem, a obavezan je da i da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva oštećeni OO je upućen na parnicu.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku KTŽ.br. 6198/2010 od 04.11.2010. godine predložio da se žalba branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu K.br. 1469/10-50 od 02.07.2010. godine odbije kao neosnovana i prvostepena presuda potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća o kojoj u smislu odredbe člana 448 stav 1 ZKP-a nije obavestio okrivljenog i njegovog branioca, jer je našao da njihovo prisustvo ne bi bilo od koristi za razjašnjenje ove krivično pravne stvari, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

U prvostepenoj presudi nisu sadržane ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, na koje se ukazuje navodima žalbe branioca okrivljenog, jer je nasuprot iznetim žalbenim navodima izreka pobijane presude jasna i razumljiva i nije protivrečna datim razlozima, a prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza i iznete odbrane okrivljenog dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge o svim odlučnim činjenicama, kako onim koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i o činjenicama i okolnostima koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema učinjenom delu.

Naime, nasuprot iznetim žalbenim navodima, u izreci pobijane presude je na jasan i tačan način opredeljen pravac kretanja okrivljenog sa svojim putničkim vozilom ulicom Kosovskom iz smera ulice 27 aprila ka centru grada, a koji pravac kretanja u potpunosti potvrđuje skica lica mesta saobraćajne nezgode, kao i iskaz samog okrivljenog i nalaz veštaka saobraćajne struke. Takođe, na jasan način je opredeljena i radnja okrivljenog – kretanje unazad u suprotnom pravcu u odnosu na pravac kojim se kretao, tako da je izreka pobijane presude u potpunosti razumljiva.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi i zbog povrede krivičnog zakona, u žalbi branioca okrivljenog se ističe da je nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke u najvećem delu neprihvatljiv, jer je prema žalbenim navodima saobraćajna nezgoda nastala kao posledica nepropisnog kretanja bicikliste, oštećenog OO, pri čemu ni ostali dokazi izvedeni na glavnom pretresu ne ukazuju na činjenicu da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je osuđen.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznete odbrane okrivljenog, na nesumnjiv način utvrdio da je do predmetne saobraćajne nezgode došlo usled propusta okrivljenog koji je kao vozač putničkog motornog vozila marke „Micubiši“ ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost telo ljudi, na taj način što je kritičnom prilikom postupao suprotno članu 38 stav 1 ZOBS, jer je započeo vozilom radnju kretanja unazad, a da se prethodno nije uverio da to može da učini bez opasnosti za druge učesnike u saobraćaju, ne vodeći računa o položaju svog vozila, pa je usled navedenog propusta svojom levom stranom vozila udario u bicikl kojim se kretao oštećeni, svojom kolovoznom trakom, u blizini središne linije kolovoza, usled čega je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu bliže opisanu u izreci pobijane presude. Činjenično stanje iz izreke pobijane presude, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio pre svega na osnovu fotodokumentacije saobraćajne nezgode sa skicom lica mesta i nalazom i mišljenjem veštaka VV od 21.10.2009. godine. Iz navedenog nalaza i mišljenja se utvrđuje da je na osnovu smerova i načina kretanja vozila i položaja oštećenja na vozilu okrivljenog, sudar ostvaren zadnjom, levom, bočnom stranom „Micubišija“ - vozila okrivljenog i levom, bočnom stranom bicikla, kao i da je na osnovu detaljne analize celokupnih spisa, posebno iskaza okrivljenog i rezultata sprovedenih iz saobraćajno – tehničkih analiza, saobraćajna nezgoda nastala jer vozač „Micubišija“- okrivljeni prilikom kretanja vozilom unazad u relativno dužem vremenskom intervalu, nije osmatrao saobraćajnu situaciju iza svoje zadnje leve strane. Takođe, veštak je na glavnom pretresu održanom dana 20.01.2010. godine izjavio da u konkretnom slučaju ne nalazi propuste oštećenog u nastanku nezgode. Pravilno je prvostepeni sud prihvatio nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, jer je sačinjen i dat od strane stalnog sudskog veštaka, objektivno i nepristrasno, po svim pravilima nauke i struke, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog isti osporava.

Takođe, prvostepeni sud je dao jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio odbranu okrivljenog da je do predmetne saobraćajne nezgode došlo usled propusta bicikliste-oštećenog, budući da je ovakva odbrana osporena izvedenim materijalnim dokazima kojima je prvostepeni sud pravilno poklonio veru, a naročito napred navedenim nalazom i mišljenjem veštaka saobraćajne struke. Prvostepeni sud je pravilno prihvatio iskaz oštećenog u delu u kome je naveo koje je povrede kritičnom prilikom zadobio, jer je u tom delu njegov iskaz saglasan sa medicinskom dokumentacijom, pri čemu pravilno nije prihvatio njegov iskaz kao tačan u delu u kome je naveo da se kretao približno sredinom desne kolovozne trake, da je imao nameru da nastavi kretanje Kosovskom ulicom, bez promene pravca, jer je u tom delu njegov iskaz osporen nalazom i mišljenjem veštaka saobraćajne struke koji je naveo da se bicikl kretao u blizini sredine kolovoza, a to upućuje na zaključak da je imao nameru da izvrši levo skretanje u Deligradsku ulicu.

Dakle, imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, koje suprotnim žalbenim navodima branioca okrivljenog nije dovedeno u sumnju i u ovoj žalbi se u suštini samo daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su i po oceni ovoga suda pravilno ocenjeni, kako je to napred navedeno.

Na pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primeni krivični zakon kada je našao da su se u radnjama okrivljenog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297 stav 3 u vezi člana 289 stav 3 u vezi stava 1 KZ, za koje ga i oglasio krivim, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona. Naime, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je okrivljeni u pogledu osnovnog krivičnog dela postupao sa svesnim nehatom, odnosno da je u vreme preduzimanja napred navedenih radnji bio svestan da na taj način može da ugrozi javni saobraćaj i dovede u opasnost telo ljudi, ali je olako držao da se to neće dogoditi, dok je u pogledu teže posledice postupao sa svesnim nehatom, jer je u trenutku preduzimanja napred navedenih radnji bio svestan da ugrožavajući javni saobraćaj može da dovede u opasnost telo ljudi i izazove teško telesno povređivanje drugih lica, ali je olako držao da se to neće dogoditi.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe branioca okrivljenog, ovaj sud nalazi da je žalba i u ovom delu neosnovana.

Ovo s toga što je novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara na koju je okrivljeni AA osuđen pobijanom presudom zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela i po oceni ovoga suda u svemu u skladu sa težinom učinjenog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca, kao i sa ostalim relevantnima okolnostima iz člana 54 KZ – olakšavajućim na strani okrivljenog, koje je prvostepeni sud pravilno utvrdio i naveo u obrazloženju pobijane presude, i istima, a nasuprot iznetim žalbenim navodima branioca okrivljenog, dao adekvatan značaj, pravilno nalazeći da olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog i to njegove lične, porodične i materijalne prilike, obzirom da je isti neoženjen, bez dece, bez nepokretne imovine, da domaćinstvo u kome živi poseduje kuću, kao i da je ranije neosuđivan, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, a naročito mladost okrivljenog, koji je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, imaju karakter naročito olakšavajućih okolnosti koje opravdavaju primenu instituta ublažavanja kazne – čl. 56 i 57 KZ.

S toga će se sa ovako odmerenom novčanom kaznom i po oceni ovoga suda u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ.

Međutim, treba istaći da je prvostepeni sud prilikom odluke o izvršenju novčane kazne pogrešio kada je odredio dva načina za zamenu novčane kazne, pa će s toga, ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku i dođe do zamene novčane kazne, voditi računa o tome da se kazna rada u javnom interesu može izreći samo ako na to pristane okrivljeni, shodno članu 52 stav 4 KZ. Pri tome, ovaj sud nije mogao da povodom žalbe branioca okrivljenog preinači prvostepenu presudu samo u delu odluke o izvršenju novčane kazne, jer za zamenu novčane kazne kaznom rada u javnom interesu nema pristanka okrivljenog, a ako bi odredio samo zamenu sa kaznom zatvora, povredio bi pravilo o zabrani preinačenja na gore-zabrana reformatio in peius, jer je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 86 KZ, u vezi odredbe člana 297 stav 5 KZ, prema okrivljenom izrekao meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 i 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić