APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.11.2010.

Kž1 6252/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6252/10
Dana 09.11.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Savke Gogić, predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom – zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ-a i drugih, rešavajući po žalbi branioca okrivljenog AA – advokata AB izjavljene protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.3040/10 od 10.06.2010.godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP-a, dana 09.11.2010. godine, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog AA a u prisustvu njegovog branioca advokata AB, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata AB, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.3040/10 od 10.06.2010.godine u odnosu na okrivljenog AA, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ-a, okrivljeni BB krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246-a stav 1 KZ-a. Prvostepeni sud je okrivljenom AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju kaznu je okrivljenom uračunao vreme provedeno u pritvoru od 05.01.2010. godine do 05.02.2010. godine. Prvostepeni sud je okrivljenom BB izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 2 godine ne učini novo krivično delo.

Prvostepeni sud je na osnovu člana 246a stav 3 u vezi člana 87 KZ-a prema okrivljenom BB izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to opojne droge marihuane u količini od 1,92 grama.

Okrivljeni su oslobođeni dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA – advokat AB zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, i odluke o kazni sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili istu preinači a u smislu navoda iz žalbe.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je pismenim podneskom Ktž.br. 6052/10 od 22.10.2010. godine, predložio da se žalba branioca okrivljenog odbije kao neosnovana i prvostepena presuda potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP-a i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te stava Apelacionog javnog tužioca u pismenom podnesku, te iznetog stava prisutne stranke na sednici veća, našao:

Žalba je neosnovana.

Prvostepena presuda, ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud povodom žalbe u smislu člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB pobija se prvostepena presuda, po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja tako što se ističe da iz neobjašnjivih razloga jedan od ključnih momenata istrage, optužbe a i glavnog pretresa je bilo pitanje čiji je mobilni telefon prvookrivljeni koristio da bi „ugovori kupoprodaju narkotika“. Postavlja se pitanje na osnovu kojih dokaza je utvrđeno da je prvookrivljeni uopšte ugovarao bilo kakvu kupoprodaju i to sa bilo čijeg telefona. Takođe se u žalbi ističe da drugookrivljeni BB nikada i nigde tokom postupka nije decidirano tvrdio da je prvookrivljeni AA sa njegovog telefona zvao NN lice koje mu je prodalo drogu već naprotiv da on zbog buke i gužve nije čuo sadržinu razgovora okrivljenog AA sa svog telefona sa kojih razloga se i predlaže kao u žalbi.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, na osnovu svih izvedenih u smislu člana 17 i 352 ZKP-a pravilno ocenjenih dokaza, odbrane okrivljenog AA, te odbrane drugookrivljenog BB, pismenih dokaza, odlučne činjenice kao i činjenično stanje i to kako u pogledu objektivnih tako i u pogledu subjektivnih okolnosti dela u svemu pravilno i potpuno utvrdio i za svoj činjenično-pravni zaključak dao dovoljno jasne i argumentovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud a koji se žalbenim navodima branioca okrivljenog AA, ne dovode u sumnju.

Naime, prvostepeni sud je cenio ali nije poklonio veru odbrani okrivljenog AA u delu u kome navodi da je posle popijenog pića sa drugookrivljenim krenuo na Bele vode, odakle je uzeo marihuanu sa sakrivenog mesta a koju je kupio u novogodišnjoj noći na trgu za 1.000,00 dinara. Ovakvi navodi su neuverljivi i u suprotnosti sa ostalim izvedenim dokazima a pre svega sa odbranom drugookrivljenog BB i u policiji i na glavnom pretresu a kojim iskazima sud u potpunosti je poklonio veru. Prvostepeni sud takođe nije prihvatio ni deo dobrane okrivljenog u kome on navodi da iz kafića sa telefona drugookrivljenog BB nije pozivao predočeni mobilni telefon, već da je pozvao izvesnog SS kako bi im se pridružio na piću i da na isti telefon on nije primio poziv nešto kasnije. Sud nalazi da su ove tvrdnje nesaglasne navodima odbrane drugookrivljenog BB gde on decidirano navodi da je sa njegovog telefona zvao lice od koga je kupio kasnije drogu kao i da je neposredno pre dolaska na dogovoreno mesto to lice ga pozvalo kako bi precizirali mesto nalaženja. Takođe sud zaključuje da nije logično da je okrivljeni pozivao svog prijatelja SS na piće sa drugookrivljenim BB koga nije video 6 meseci a koji i ne poznaje to lice. Takođe su neistiniti i navodi okrivljenog AA gde on negira da je primio bilo kakav novac od BB, neposredno pre nego što su otišli po marihuanu. Oni su u suprotnosti sa iskazom drugookrivljenog BB u policiji a kojima je sud u potpunosti poklonio veru obzirom da je okrivljeni BB i u prethodnom postupku i na glavnom pretresu naveo da mu okrivljeni AA nije decidirano naveo razlog zbog koga mu trebaju 500,00 dinara, ali da je to mogao da pretpostavi obzirom da mu je tražio u momentu kada su se razdvajali a neposredno pre kupovine marihuane ali i zbog toga što on nije imao novac te večeri ni za piće. Pri svojim navodima da je dao ovaj novac drugookrivljeni BB je ostao i nakon suočenja sa okrivljenim AA. Odbrana okrivljenog AA je usmerena na to da umanji krivicu pokušavajući da prestavi svoje radnje, kako one koje su obeležje krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga a čime bi olakšao svoj položaj u krivičnom postupku. Prvostepeni sud nalazi da je okrivljeni AA kritične noći uzevši novac od drugookrivljenog BB kupio marihuanu od izvesnog lica, odnosno da je time neovlašćeno posredovao u kupoprodaji kako bi nabavio drogu drugookirvljenom BB od koga je deo i on konzumirao a deo drugookrivljeni zadržao kasnije za svoje potrebe. Sud je takođe cenio i činjenicu da li je okrivljeni imao mobilni telefon kritične večeri odnosno da li je isti bio u funkciji pa je našao da je okrivljeni AA sa namerom koristio mobilni telefon drugookrivljenog BB kako to ne bi učino sa svog a imajući u vidu da ugovara kupoprodaju opojne droge. Ovo je potkrepljeno i iskazom drugookrivljenog BB na glavnom pretresu, gde on navodi da je kritične večeri posle pretresa video mobilni telefon kod okrivljenog AA kao i da mu je telefon bio u funkciji sutradan pre nego što su dali iskaz u policiji. Prvostepeni sud je imajući u vidu napred navedeno utvrđeno činjenično stanje koje proizilazi iz spisa predmeta u obrazloženju presude dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud a koji se žalbenim navodima branioca okrivljenog AA a kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, ocenjuju kao neosnovani.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon, kada je našao da su se u radnjama okrivljenog AA bliže opisanim u izreci prvostepene presude, stekla sva zakonska obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ-a, za koje delo ga je prvostepeni sud i oglasio krivim u smislu člana 22 KZ-a, dok se suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je sud pogrešno primenio krivični zakon pa je radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ-a ocenjuju kao neosnovani.

Žalbom branioca okrivljenog pobija se prvostepena presuda i zbog odluke o kazni tako što se ističe da je ista previsoko odmerena obzirom da se radi o neosuđivanom licu. Takođe se u žalbi ističe da kazna zatvora u trajanju od 3 godine za 1,92 grama opojne droge marihuane ulazi u statistike koje se bave izrečenim kaznama za ovu vrstu krivičnih dela, a koje se inače neretko upotrebljavaju kao primer velikog uspeha nadležnih organa u borbi protiv trgovine narkoticima sa kojih razloga se i predlaže kao u žalbi.

Nasuprot ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenom AA, imao u vidu sve okolnosti iz člana 54 KZ-a koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena. Prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog AA cenio njegovu mladost, činjenicu da nije osuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije bilo. Prvostepeni sud je imajući u vidu pobrojane olakšavajuće a u odsustvu otežavajućih okolnosti okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju kaznu mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 05.01.2010. godine do 05.02.2010. godine, za šta je u obrazloženju presude sud dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud a koji se žalbenim navodima branioca okrivljenog ne dovode u sumnju, pravilno nalazeći i po nalaženju Apelacionog suda a imajući u vidu stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti te stepen krivice okrivljenog da će se kaznom zatvora na koju je okrivljeni osuđen u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja predviđena odredbom člana 42 KZ-a, a okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ-a.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 388 ZKP-a.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković, s.r. Savka Gogić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić