B E O G R A D
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Kž 1-5774/2010
Dana 19.10.2011. godine
B E O G R A D5
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Savke Gogić, predsednika veća, Mirjane Popović, Snežane Dimitrijević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom-zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl.246 stav 1 KZ-a, rešavajući po žalbama javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, branioca okrivljene AA - advokata AB i branlaca okrivljene BB - advokata BA i BA1, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu K.br.868/08 od 26.5.2009.godine, u sednici veća održanoj u smislu čl.375 ZKP-a, dana 19.10.2011. godine, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca, u prisustvu branioca okrivljene AA - advokata AB, okrivljene BB i njenog branioca, advokata BA, doneo je
R E Š E Nj E
Uvažavaju se žalbe branioca okrivljene AA - advokata AB i branilaca okrivljene BB - advokata BA i BA1, pa se presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.868/08 od 26.5.2009.godine UKIDA i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.868/08 od 26.5.2009.godine okrivljene AA i BB oglašene su krivim da su izvršile po jedno krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl.246 stav 1 KZ-a. Prvostepeni sud je okrivljenu AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju kaznu je okrivljenoj uračunao vreme provedeno u pritvoru od 15.5.2008.godine do 27.10.2008.godine. Okrivljenu BB prvostepeni sud je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci.
Okrivljene su obavezane da sudu na ime paušala plate i to okrivljena AA iznos od 10.000,00 dinara, a okrivljena BB iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude kao i troškove krivičnog postupka o čijoj će visini sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.
Na osnovu odredbe čl.246 stav 7 KZ-a od okrivljene AA je oduzeto 15 kutija sa 30 kapsula od 50mg trodona.
Na osnovu čl.85 KZ-a okrivljenoj AA izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja farmaceutske zdravstvene delatnosti u trajanju od 3 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude.
Protiv navedene presude žalbe su izjavili:
-javni tužilac VJT-a u Beogradu, zbog odluke o krivičnim sankcijama, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i okrivljene osudi na odgovarajuće kazne zatvora u granicama propisanim za učinjena krivična dela
-branilac okrivljene AA - advokat AB iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu prvostepenu presudu preinači u delu pravne kvalifikacije i okrivljenoj AA izrekne kaznu u granicama propisanim za delo iz čl.255 KZ-a.
-branioci okrivljene BB - advokati BA i BA1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenu BB osloboditi od optužbe ili istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U žalbi su branioci stavili zahtev da u smislu čl.375 ZKP-a zajedno sa okrivljenom budu obavešteni o sednici veća.
-branioci okrivljene BB - advokati BA i BA1 su sudu dostavili odgovor na žalbu javnog tužioca VJT-a u Beogradu, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.
Apelacioni javni tužilac u Beogradu je pismenim podneskom Ktž.br.4046/10 od 21.9.2010.godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu javnog tužioca VJT-a u Beogradu kao osnovanu, a da se žalbe branilaca okrivljenih odbiju kao neosnovane.
Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, u smislu čl.375 ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu čl.380 ZKP-a i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, stava Apelacionog javnog tužioca u pismenom podnesku, te iznetog stava prisutnih stranaka na sednici veća, našao:
žalbe branioca okrivljene AA i branilaca okrivljene BB su osnovane.
Osnovano se izjavljenim žalbama ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP jer su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
Naime, prvostepeni sud je na osnovu provedenih dokaza izveo, i, na strani 12 obrazloženja prvostepene presude, obrazložio svoj zaključak da je okrivljena AA, diplomirani farmaceut, posedovala uredno registrovanu apoteku za promet i prodaju lekova, a da je lek “Trodon” u određenom delu prodavan ilegalno, jer ga je u velikom broju slučajeva nabavljala nelegalno od nepoznatih fizičkih lica za to neovlašćenih, bez atesta i sertifikata, suprotno Zakonu o proizvodnji i prometu opojnih droga pre svega odredbama člana 7 kojima je propisano da proizvodnju i promet lekova koji sadrže opojne droge mogu, pod propisanim uslovima vršiti pravna lica koja su registrovana za proizvodnju i promet lekova i koja su ovlašćena rešenjem nadležnog saveznog organa za promet na malo lekova koji sadrže opojne droge, te odredbi člana 21 kojom je propisano da su pravna lica i preduzetnici koji proizvode ili vrše promet lekova dužni da vode propisanu evidenciju o vrstama i količinama opojnih droga koje proizvode i nabavljaju i izdaju kupcima, primaocima i zalihama opojnih droga, pa je tako nabavljeni “Trodon” prodavala suprotno i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti bez recepta licima koja su dolazila u njenu apoteku. Prvostepeni sud je mišljenja i da to što je okrivljena imala uredno registrovanu apoteku za promet i prodaju lekova nije od značaja za drugačiju pravnu kvalifikaciju, s obzirom da je uredno registrovanu apoteku okrivljena koristila samo kao objekt u kome je, mimo svoje registrovane poslovne delatnosti, neovlašćeno nabavljala i neovlašćeno, bez lekarskog recepta, a i uz zalogu ličnim dokumentima koji su pronađeni u njenoj apoteci, prodavala opojnu drogu “Trodon”.
Međutim, kao što se osnovano ukazuje žalbom branioca okrivljene AA, ovakvi razlozi su nerazumljivi i u znatnoj meri protivrečni. Naime, prvostepeni sud istovremeno navodi da je okrivljena bila ovlašćena da vrši promet i prodaju lekova a zatim da je nabavku kao i prodaju „trodona“ vršila ilegalno odnosno protivno Zakonu, pa zaključuje da to što je okrivljena imala uredno registrovanu apoteku nije od značaja za pravnu kvalifikaciju njenih radnji. Po nalaženju Apelacionog suda, bitan element krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ je upravo objektivno svojstvo lica koje opojnu drogu nabavlja, drži, prodaje i sl. jer ukoliko je okrivljena bila ovlašćena da nabavlja, drži i vrši promet lekova koji sadrže opojnu drogu, u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga (a koju činjenicu prvostepeni sud nije na nesumnjiv način utvrdio), to se dovodi u pitanje kvalifikacija njenih radnji po članu 246 stav 1 KZ.
Nadalje, osnovano se u izjavljenoj žalbi branioca okrivljene BB navodi i da sud o odlučnoj činjenici – vremenu izvršenja krivičnog dela, nije dao jasne razloge, jer tokom postupka nije izveden a u obrazloženju nije cenjen, nijedan dokaz na okolnost da je okrivljena "od početka 2007. godine do 14.5.2008. godine kupovala i radi prodaje stavljala na slobodnu prodaju bez odgovarajućih lekarskih recepata preparat proglašen za opojnu drogu...“ jer se svi izvedeni dokazi tiču perioda od januara 2008. godine od 14.05.2008. godine.
Iz napred navedenog proizilazi i da okrivljenoj nije stavljeno na teret da je opojnu drogu neovlašćeno nabavila već da je istu nabavila od neovlašćenih lica, a neovlašćeno prodala, što je takođe od uticaja na pravilnu kvalifikaciju njenih radnji.
Prvostepeni sud je propustio i da utvrdi da li je upravo 15 zatečenih kutija leka „trodon“ pribavljeno od neovlašćenih lica, s obzirom da iz stanja u spisima proizilazi da je legalno nabavljeno 20 kutija te da su one bile „na stanju“ a da su samo kutije nabavljene od neovlašćenih lica prodavane bez recepta i da za njih nije vođena propisana evidencija.
S obzirom na napred navedeno, ne može se prihvatiti ni stav prvostepenog suda da je okrivljena AA apoteku koristila samo kao „objekat“ u kom je vršila neovlašćenu nabavku i prodaju opojnih droga.
Od ovih odlučnih činjenica zavisi i odluka o pravnoj kvalifikaciji radnji okrivljene BB, te njenoj krivici, a na šta što osnovano ukazuju njeni branioci u izjavljenoj žalbi, budući da je odredbom člana 70 stav 4 Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl.glasnik RS” br.84/04 ... 30/10) propisano da je za promet lekova na malo u humanoj medicini odgovoran kvalifikovani farmaceut za celokupnu izradu i rukovanje lekovima u apoteci, pa u slučaju da se u radnjama okrivljene AA eventualno stiču obeležja nekog drugog krivičnog dela, a ne krivičnog dela koje joj je optužnicom stavljeno na teret to bi bilo od uticaja na odluku o krivici ovde okrivljene BB, jer ista nema svojstvo niti službenog niti odgovornog lica.
S obzirom na napred navedeno, pobijana presuda je morala biti ukinuta.
Prilikom ponovnog suđenja prvostepeni sud će, postupajući po primedbama iz ovog rešenja, ponovo izvesti sve predložene dokaze, te posebno izvesti dokaze na okolnost da li je apoteka okrivljene AA imala odobrenje za promet opojnih droga i lekova koje sadrže opojne droge u smislu odredbe člana 8 stav 2 Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga, a nakon toga, na osnovu raspoložive dokumentacije, materijalnih dokaza ili na osnovu iskaza, utvrditi koja količina leka “trodon” je bila pribavljena na propisan način i evidentirana „na stanju“ i koliko je od te količine prodato odnosno koliko je opojne droge, s obzirom na dokaze u spisima predmeta – iskaze okrivljene i saslušanih svedoka, prodato “na crno”, pravilno opredeljujući vreme izvršenja krivičnog dela, krećući se u granicama optužnog akta. Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud će, polazeći od relevantnih odredbi Zakona lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl.glasnik RS” br.84/04 ... 30/10) i Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga, a imajući u vidu bitna obeležja krivičnog dela iz člana 246 stav 1 KZ, primeniti materijalno pravo odnosno adekvatne odredbe Krivičnog zakonika, kvalifikujući radnje za koje na nesumnjiv način utvrdi da je preduzela svaka od okrivljenih ponaosob, ukoliko utvrdi da se u njima stiču elementi protivpravnosti, nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku, za koju će dati jasne i ubedljive razloge.
Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 389 stav 1 ZKP odlučio kao u izreci.
Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Tanja Slavković s.r. Savka Gogić s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić