Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.02.2012.

Kž1 5471/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5471/11
Dana 28.02.2012. godine
B E O G R A D

 

U IME NARODA

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Siniše Važića kao predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerovića kao članova veća, sa zapisničarem Julijanom Tatalović, u krivičnom predmetu okrivljene AA zbog krivičnog dela iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.835/06 od 12.07.2011.godine, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8116/2010 od 14.06.2011.godine, nakon održanog pretresa u smislu člana 377 ZKP-a dana 28.februara 2012.godine u prisustvu zamenika javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Milovanović Milije, okrivljene AA i branioca okrivljene, advokata AB, doneo je:

 

P R E S U D U


Povodom žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, a po službenoj dužnosti, PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8116/2010 od 14.06.2011.godine tako što glasi:

Okrivljena AA sa ličnim podacima kao u izreci prvostepene presude,

Na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP-a


OSLOBAĐA SE OD OPTUŽBE

Da je:

U toku maja meseca 2006.godine u Beogradu, u ul.aa, kao investitor bez odobrenja za gradnju i glavnog projekta sazidala prostoriju u obliku pravougaonika dimenzije 370h160cm, tako što je u navedenoj ulici u stanu broj 1 u prizemlju zgrade dogradila prostoriju oblika pravougaonika navedenih dimenzija, na koji je formiran prozor dimenzija 150h210 cm, na taj način što je urađena armirana betonska podna ploča, ozidani fasadni zidovi i urađena krovna konstrukcija,

-čime bi izvršila krivično delo iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije.

Na osnovu člana 197 stav 1 ZKP-a troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8116/2010 od 14.06.2011.godine koja je ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8116/2010 od 28.11.2011.godine, okrivljena AA je na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP-a oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na tere budžetskih sredstava.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.835/06 od 12.07.2011.godine zbog povrede krivičnog zakona s pozivom na član 367 stav 1 tačka 2 i član 369 stav 1 i stav 3 ZKP-a s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu nakon održanog pretresa donese odluku na osnovu člana 377 stav 5 i člana 385 stav 2 ZKP-a tako što će okrivljenu AA oglasiti krivom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije i kazniti je po zakonu.

Branioci okrivljene AA, advokati AB1 i AB su u odgovoru na žalbu koju je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu izjavilo protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.8116/10 od 14.06.2011.godine predložili da Apelacioni sud u Beogradu navedenu žalbu odbije kao neosnovanu.

Zamenik javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu se u podnesku Ktž.br.5191/2011 od 10.11.2011.godine izjasnio povodom izjavljene žalbe s predlogom da se žalba javnog tužioca uvaži i prvostepena presuda, shodno članu 385 stav 2 ZKP-a, nakon održane sednice veća ili pretresa, preinači, tako što će sud okrivljenu AA zbog učinjenog krivičnog dela iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije oglasiti krivom i osuditi na kaznu po zakonu.

Apelacioni sud u Beogradu je na sednici veća održanoj dana 10.01.2012.godine odlučio da održi pretres pred drugostepenim sudom, a u smislu odredbe člana 377 ZKP-a. Pretres je održan dana 28.02.2012.godine u prisustvu zamenika javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Milovanović Milije, okrivljene AA i branioca okrivljene, advokata AB, pa je Apelacioni sud u Beogradu nakon razmatranja spisa predmeta i čitanja ranije izvedenih dokaza, te vršenjem uvida u rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju grada Beograda broj 351.1-247/2010 od 06.07.2010.godine i uverenja Sekretarijata za poslove legalizacije objekta XXXI -05 br.351.21-25297/2011 od 28.03.2011. godine, budući da je reč o dokazima koji su na prethodnom glavnom pretresu u prvostepenom postupku izvedeni u odsustvu zamenika Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, a nakon razmatranja navoda iz žalbe, doneo odluku kao u izreci presude.

Po nalaženju drugostepenog suda, prvostepena presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a budući da su razlozi koje prvostepeni sud daje u obrazloženju pobijane presude u znatnoj meri protivrečni, a o kojoj bitnoj povredi drugostepeni sud povodom izjavljene žalbe pazi po službenoj dužnosti.

Naime, donoseći presudu prvostepeni sud ukazuje da je u vreme kada je okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje predmetnog krivičnog dela važio Zakon o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“ broj 47/03 i 34/06), kojim je propisano da će se zatvorom do tri godine kazniti fizičko lice koje je investitor objekta koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta. Dana 31.08.2009.godine donet je novi Zakon o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, broj 72/09 i 81/09), koji je u članu 222 stav 1 propisao da danom stupanja na snagu tog zakona, a to je 08.09.2009.godine, prestaje je da važi Zakon o planiranju i izgradnji koji je predviđao krivično delo koje se okrivljenoj stavlja na teret. Novi Zakon o planiranju i izgradnji ne predviđa niti isto krivično delo, niti bilo koje drugo krivično delo za postupanje protivno njegovim odredbama, te je po nalaženju prvostepenog suda, taj novi Zakon o planiranju i izgradnji izvršio dekriminalizaciju radnji krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret. Dana 11.09.2009.godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.72 od 03.09.2009.godine), koji je u svom novouvedenom članu 219-a propisao novo krivično delo građenje bez građevinske dozvole, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna za investitora objekta koji gradi bez građevinske dozvole. Obeležja ovog krivičnog dela iz stava 2 člana 219-a Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika odgovaraju obeležjima krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret. Odredbom člana 5 Krivičnog zakonika propisano je da će se na učinioca krivičnih dela primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i da će se na učinioca primeniti najblaži zakon po njega, ako je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta. Kako je zakon izmenjen više puta od dana eventualnog izvršenja krivičnog dela i Zakona koji je važio u to vreme, pa je u taj period ušao i period od tri dana, od 08.09. do 11.09.2009.godine, kada radnje koje se okrivljenoj stavljaju na teret uopšte nisu bile predviđene kao krivično delo, to je zbog navedenog prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP-a okrivljenu oslobodio od optužbe.

Navedeni razlozi dati u obrazloženju pobijane presude protivrečni su iz razloga što je odredbom člana 189 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“broj 72/2009-53) propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe član 149 i 150 Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“ br.47/03 i 34/06), iz čega nesumnjivo proističe da u konkretnom slučaju ne može biti reči o postojanju pravne praznine odnosno o dekriminalizaciji radnji koje se okrivljenoj AA stavljaju na teret optužnim aktom nadležnog tužioca budući da danom kada je na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a kojim Zakonom o izmenama i dopunama je u Krivični zakonik uveden novi član 219-a Krivičnog zakonika kojim je predviđeno novo krivično delo građenje bez građevinske dozvole, istovremeno je prestao da važi član 149 i 150 Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“ broj 47/03 i 34/06) iz čega proističe da ne postoji period od tri dana i to od dana 08.09.do 11.09.2009.godine, kada, kako to navodi prvostepeni sud, radnje koje se okrivljenoj stavljaju na teret nisu bile predviđene kao krivično delo.

Uprkos ovakvom nalaženju, drugostepeni sud je okrivljenu AA oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo iz člana 149 Zakona o planiranju i izgradnji nalazeći da je delo koje se okrivljenoj stavlja na teret optužnim aktom nadležnog tužioca delo malog značaja u smislu člana 18 Krivičnog zakonika.

Tokom postupka nesumnjivo je utvrđeno da je okrivljena koja je sopstvenik stana u ul.aa maja meseca 2006. godine sazidala prostoriju u obliku pravougaonika dimenzije 370h160 cm i to tako što je u navedenoj ulici u stanu broj 1 u prizemlju zgrade dogradila prostoriju oblika pravougaonika navedenih dimenzija, na taj način što je urađena armirana betonska podna ploča, ozidani fasadni zidovi i uređena krovna konstrukcija. Okrivljena pre otpočinjanja radova nije tražila odobrenje od nadležnog organa, radovi su završeni za dva dana, a u junu mesecu 2007.godine podnela je zahtev za legalizaciju tog prostora i postupak je još u toku, a izvođenjem predmetnih radova nije se izašlo iz gabarita terase.

Navedeno činjenično stanje utvrđeno je uvidom u skicu lica mesta, zapisnika građevinske inspekcije broj 356-81/06 od 09.05.2006. godine,rešenje Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju grada Beograda broj 351.1-247/2010 od 06.07.2010.godine, uverenja Sekretarijata za poslove legalizacije objekta XXXI -05 br.351.21-25297/2011 od 28.03.2011. godine, koje dokaze je drugostepeni sud prihvatio budući da su u propisanom obliku izdati od strane za to ovlašćenih organa, te iz iskaza svedoka SS, koji je drugostepeni sud prihvatio kao objektivno dat nalazeći da isti nije zainteresovan za ishod predmetne krivično-pravne stvari već je kao službeno lice-inspektor u opštini Vračar postupao u granicama svojih ovlašćenja u konkretnom slučaju podnošenjem krivične prijave protiv okrivljene, kao i iz odbrane okrivljene koju je sud prihvatio nalazeći da je ista potkrepljena drugim dokazima izvedenim u toku trajanja postupka.

Međutim, imajući u vidu kaznu koja je propisana za predmetno krivično delo, dimenzije prostorije koja je sazidana, činjenicu da je okrivljena podnela zahtev za legalizaciju predmetnog prostora o kome još uvek nije odlučeno, te činjenicu da se izvođenjem istih radova nije izašlo iz gabarita terase, to je po nalaženju drugostepenog suda u konkretnom slučaju reč o delu malog značaja, a sve u smislu člana 18 Krivičnog zakonika. Iako je okrivljena postupala sa umišljajem kao oblikom vinosti, po nalaženju drugostepenog suda u konkretnom slučaju posledice predmetnog dela su neznatne, a opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije imajući u vidu dimenzije predmetnog objekta kao i činjenicu da je postupak za legalizaciju istog pokrenut pre više od četiri godine i isti nije okončan, a takođe nije okončan ni postupak za legalizaciju celog stambenog objekta u ul. Maksima Gorkog br. 52.

Inače, drugostepeni sud je u konkretnom slučaju primenio Zakon o planiranju i izgradnji koji je važio u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji budući da je za krivično delo iz člana 149 navedenog zakona propisana kazna zatvora do tri godine, dok je za krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219-a stav 2 Krivičnog zakonika propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna, te je u tom smislu drugostepeni sud u skladu sa odredbom člana 5 Krivičnog zakonika, a pošto Krivični zakonik s obzirom na navedenu inkriminaciju iz člana 219-a stav 2 nije blaži za okrivljenu, primenio zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog dela.

Imajući u vidu navedeno, nalazeći da je delo koje se okrivljenoj stavlja na teret delo malog značaja iz napred navedenih razloga, to je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenu oslobodio od optužbe, a na osnovu člana 355 tačka 1 ZKP-a.

Kako je okrivljena oslobođena od optužbe, sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u skladu sa odredbom člana 197 stav 1 ZKP-a.

S obzirom na navedeno, Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku kao u izreci presude, a na osnovu člana 391 stav 1 ZKP-a.

Zapisničar       Presednik veća-sudija
Julijana Tatalović s.r.        Siniša Važić s.r.

jt
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje