APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

5.10.2010.

Kž1 5438/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5438/10
Dana 05.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Rašića, predsednika veća, Nikole Mićunovića i Aleksandre Zlatić, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 61 KZ i krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1 i okrivljenog AA, izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.19814/10 od 14.06.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, dana 05.10.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, branilaca okrivljenog AA, advokata AB i AB1 i okrivljenog AA, a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.19814/10 od 14.06.2010. godine, se POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.19814/10 od 14.06.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim za izvršenje jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 61 Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, te mu je prvostepeni sud utvrdio za krivično delo teška krađa u produženom trajanju iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 61 Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a za krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, te mu je opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu K.br.338/06 od 26.05.2008. godine, koja je postala pravosnažna 18.08.2008. godine, a kojom mu je zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 30 Krivičnog zakonika izrečena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i rokom proveravanja u trajanju od četiri godine, te tu kaznu uzeo kao utvrđenu i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 13.04.2010. godine, pa nadalje. Sud je okrivljenom izrekao i meru bezbednosti oduzimanja registarskih tablica registarske oznake VA _, kao predmeta izvršenja krivičnog dela. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala sudu isplati iznos od 8.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u dužem trajanju;

-branioci okrivljenog AA, advokati AB i AB1, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, predlažući da Apelacioni sud ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak ili preinači prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije i optuženog oglasi krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, te mu utvrdi pojedinačne kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju i osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju;

-okrivljeni AA, ne navodeći poseban zakonski osnov za pobijanje prvostepene presude, mada se iz teksta žalbe može zaključiti da istu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U podnesku Ktž.br.3686/10 od 27.08.2010. godine, Apelacioni javni tužilac u Beogradu, predložio je da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i preinači prvostepenu presudu u skladu sa žalbenim predlogom, a da odbije kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog i okrivljenog.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u žalbama javnog tužioca, branilaca okrivljenog i okrivljenog, kao i mišljenja nadležnog tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj dana 05.10.2010. godine, u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

žalbe su neosnovane.

U prvostepenom postupku nisu učinjene, niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a ni povrede krivičnog zakona, na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 ZKP.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, ocenjujući izvedene dokaze pojedinačno i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja izveo zaključak da se u radnjama okrivljenog AA stiču obeležja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 61 KZ u sticaju sa krivičnim delom posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ, te kako nisu postojale okolnosti koje bi isključile njegovu krivicu, oglasio ga krivim.

Stoga Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim navode žalbe branilaca okrivljenog, advokata AB i AB1, da prvostepena presuda nema obrazloženje o odlučnim činjenicama, usled čega se prvostepena presuda ne može ispitati, s obzirom da je u izreci prvostepene presude jasno navedeno da je, između ostalog, okrivljeni „zavlačenjem“ pajsera između štoka vrata i brave, te snagom tela, nasilno otvorio vrata stana oštećene, u koji je ušao i tom prilikom oduzeo pokretne stvari bliže opisane u izreci prvostepene presude, ukupne vrednosti 355.500,00 dinara, nakon čega je u noći 06.07.2004. otišao do putničkog vozila marke „Hjundai“, vrednosti oko 13.200 evra, u protivvrednosti dinarskoj 1.313.664,00 dinara, čije je ključeve prethodno oduzeo, i pokrenuo ga. Suprotno navodima žalbe branilaca okrivljenog, okrivljeni nije bio u pritežanju putničkog vozila momentom oduzimanja ključeva istih, s obzirom da se povezanost glavne stvari – putničkog vozila i ključa kao pripatka ne može ocenjivati sa stanovišta odredbi Zakona o obligacionim odnosima, već je pribavljanje ključa, po nalaženju Apelacionog suda, zapravo pripremna radnja za radnju oduzimanja tuđe pokretne stvari, u konkretnom slučaju putničkog motornog vozila marke „Hjundai“. Vrednost oduzetih stvari prvostepeni sud je utvrdio na osnovu iskaza oštećenih, s obzirom da branioci okrivljenog tokom postupka nisu imali primedbi na visinu ukupne vrednosti oduzetih stvari. Osim toga, neosnovano branioci okrivljenog navode da okrivljeni nije imao nameru da oduzimanjem putničkog motornog vozila sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist jer vozilo nije otuđio u periodu od 06.aprila do 13.aprila, imajući u vidu da se radi o kratkom periodu, te da sama činjenica da u roku od 7 dana nije otuđio vozilo, ne znači da nije imao nameru da isto otuđi, a kao što je prvostepeni sud pravilno zaključio, tim pre što namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi postoji i bez otuđenja vozila, kod činjenice da okrivljeni isto koristi kao svoje, u kom cilju je na vozilo stavio nepripadajuće tablice, te ga je prvostepeni sud pravilno oglasio krivim i za krivično delo iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ.

Razmatrajući pobijanu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, povodom žalbe javnog tužioca, te branilaca okrivljenog i samog okrivljenog, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika i to od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog činjenicu da je otac maloletnog deteta, starosti osam godina, koje izdržava, korektno držanje okrivljenog pred sudom – priznanje izvršenja krivičnog dela i doprinos razjašnjenju krivično-pravne stvari, te izraženo kajanje okrivljenog, dok je kao otežavajuću okolnost sud cenio raniji život okrivljenog, činjenicu da je više puta osuđivan i to za istovrsna krivična dela, između ostalog i na kazne zatvora.

Imajući ovo u vidu, pravilno utvrđene okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci za krivično delo iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 61 Krivičnog zakonika, odnosno u trajanju od sedam meseci za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, uz opozivanje uslovne osude, pa mu izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju se okrivljenom ima uračunati vreme provedeno u pritvoru. Neosnovano javni tužilac navodi da je prvostepeni sud morao imati u vidu da se produženo krivično delo sastoji iz dve radnje i da je time okrivljeni manifestovao veći intenzitet volje usmeren ka vršenju imovinskih krivičnih dela, s obzirom da je za pravnu kvalifikaciju produženog krivičnog dela potrebno da su izvršene najmanje dve radnje, uz istovetnost još dve okolnosti izvršenja krivičnog dela, te bi broj radnji izvršenja mogao predstavljati otežavajuću okolnosti eventualno u slučaju da je bilo više od dve radnje izvršenja. Takođe, neosnovano branioci okrivljenog navode da je poslednje krivično delo okrivljeni izvršio pre više od deset godina, s obzirom da pri činjenici da je okrivljeni više puta osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, protek vremena od ranijih osuda ne menja činjenično stanje relevantno za odlučivanje o kazni, dok netačno branioci okrivljenog navode da je sud kao otežavajuću okolnost uzeo to što je krivično delo izvršio u vreme proveravanja. Suprotno stavu žalbe branilaca okrivljenih, olakšavajuće okolnosti kod okrivljenog nemaju karakter osobito olakšavajućih, dok činjenica da nije osuđivan za istovrsno krivično delo, kao krivično delo iz člana 356 stav 1 tačka 5 KZ u vezi člana 355 stav 2 u vezi stava 1 KZ i ocena njegovog umišljaja od strane branioca, ne mogu biti od uticaja na odluku o kazni. Naposletku, neosnovana je i žalba samog okrivljenog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, budući da okrivljeni i ne ukazuje na neke okolnosti koje prvostepeni sud nije imao u vidu, prilikom odlučivanja o kazni, osim bolesti majke, za koju nije dostavio nikakve dokaze, te je žalba okrivljenog takođe odbijena kao neosnovana.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 388 ZKP odlučio kao u izreci.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Barbir s.r. Slobodan Rašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić