APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.09.2010.

Kž1 5127/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5127/2010
Dana 23.09.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Milimira Lukića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela klevete iz člana 171 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama okrivljenih AA i BB, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Loznici K.br. 763/10 od 02.06.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 23. septembra 2010. godine

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Loznici K.br.763/10 od 02.06.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici K.br. 763/10 od 02.06.2010. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela iznošenja ličnih i porodičnih prilika iz člana 172 stav 1 Krivičnog zakonika, za koja dela su primenom odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma osuđeni na novčane kazne u iznosu od po 10.000,00 dinara. Istovremeno je određeno da su okrivljeni dužni da plate ovu kaznu u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a koja će im se u slučaju nenaplativosti zameniti kaznom zatvora, računajući svakih započetih 1.000,00 dinara za jedan dan zatvora.

Stavom II iste presude, okrivljeni VV je na osnovu člana 355 stav 2 ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo klevete iz člana 171 stav 3 Krivičnog zakonika.

Privatna tužilja je upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a okrivljeni AA i BB su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 1.500,00 dinara svaki, te da privatnoj tužilji naknade troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 25.960,00 dinara, tako što će svaki od njih platiti iznos od 12.880,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Privatna tužilja je obavezana da okrivljenom VV naknadi troškove krivičnog postupka, tako što će mu platiti iznos od 1.500,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Protiv ove presude, žalbe su izjavili:

-okrivljeni BB, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se prvostepena presuda ukine;

-okrivljeni AA, preko branioca – advokata AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene krivičnog zakona, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Punomoćnik privatne tužilje GG – advokat GB podnela je odgovore na žalbe okrivljenih BB i AA, sa predlozima da se ove žalbe odbiju kao neosnovane, a prvostepena presuda „ostavi na snazi“, s tim što je naknadno dostavila ispravke odgovora na žalbu, sa istim predlogom.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijane presude, po oceni žalbenih navoda, kao i navoda odgovora na žalbu, našao:

Žalbe su neosnovane.

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, koje Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ispituje po službenoj dužnosti, shodno odredbi člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje se, prema navodima žalbe okrivljenog AA, sastoje u tome što u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, te u tome što postoji očigledna protivrečnost između razloga koji se navode u obrazloženju presude i dokaza koji se u spisima nalaze. Suprotno ovim žalbenim navodima, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepena presuda u izreci i razlozima jasna i razumljiva, da sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, koji su saglasni sadržini izvedenih dokaza, te su žalbeni navodi u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Kako se žalbama okrivljenih u suštini pobija pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, to je u ovom smislu prvostepena presuda i ispitana.

Odlučne činjenice – da su kritičnom prilikom okrivljeni AA i BB, u kući DD iznosili okolnosti iz ličnog i porodičnog života privatne tužilje GG, koje izjave mogu škoditi časti i ugledu privatne tužilje, prvostepeni sud je utvrdio kako iz iskaza privatne tužilje saslušane u svojstvu svedoka, tako i iz iskaza svedoka SS, supruge DD, dakle domaćice u kući u kojoj se i odvijao kritični događaj, te posredno i iz iskaza sina privatne tužilje, svedoka SS1, koji je za kritični događaj saznao od svoje majke, čim se vratila kući.

Imajući u vidu činjenicu da oštećena nema razloga da neosnovano tereti okrivljene, te da je njen iskaz potkrepljen iskazima navedenih svedoka, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se kritični događaj odigrao upravo onako kako je to opisano u izreci prvostepene presude, te da su odbrane okrivljenih, koji negiraju izvršenje krivičnog dela, neistinite i sračunate na izbegavanje krivične odgovornosti.

Kako se u žalbama okrivljenih u suštini ponavlja njihova odbrana, koja je već bila predmet pravilne ocene od strane prvostepenog suda, to su žalbeni navodi, u delu u kojem se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, ocenjeni neosnovanim.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljene AA i BB oglasio krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela iznošenja ličnih i porodičnih prilika iz člana 172 stav 1 KZ.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na odluku o kazni, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljene osudio na novčane kazne u iznosu od po 10.000,00 dinara.

I po oceni ovoga suda, utvrđene olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih – njihova dosadašnja neosuđivanost, činjenica da su u pitanju porodični ljudi, te da je okrivljeni AA otac troje dece, od kojih je jedno punoletno, u odsustvu otežavajućih okolnosti, imaju karakter naročito olakšavajućih, te opravdavaju primenu odredaba članova 56 i 57 KZ o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, a novčane kazne u iznosima od po 10.000,00 dinara predstavljaju adekvatne kazne kojom će se u odnosu na okrivljene postići svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ, obzirom na težinu izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenih kao učinilaca.

Stoga su žalbe okrivljenih i u delu u kojem se pobija pravilnost izrečene kazne, ocenjene neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Snežana Medenica, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić