APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

16.09.2013.

Kž1 4531/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 4531/2013
Dana 16.09.2013. godine
BEOGRAD, ul. Nemanjina br.9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Olivere Anđelković, predsednika veća, Gordane Petković i Slavke Mihajlović, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Gordanom Ivković, kao zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljene AA, zbog krivičnog dela ucene iz člana 215 stav 2 u vezi sa stavom 1 u vezi člana 30 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca okrivljene AA, advokata AB, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.1236/12 od 15.05.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 16. septembra 2013. godine, doneo je

P R E S U D U

Povodom žalbe branioca okrivljene AA, advokata AB, a po službenoj dužnosti, PREINAČUJE SE presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.1236/12 od 15.05.2013. godine, samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što Apelacioni sud u Beogradu, radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude kvalifikuje kao krivično delo ucena iz člana 215 stav 1 Krivičnog zakonika u pokušaju u vezi člana 30 Krivičnog zakonika, te okrivljenoj AA primenom članova 4 stav 2, 42, 45, 54, 64, 65 i 66 Krivičnog zakonika izriče uslovnu osudu tako što joj utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1(jedne) godine i 2 (dva) meseca i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok se žalba branioca okrivljene AA, advokata AB ODBIJA kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br.1236/12 od 15.05.2013. godine, okrivljena AA oglašena je krivom da je izvršila krivično delo ucena u pokušaju iz člana 215 stav 2 u vezi sa stavom 1 u vezi člana 30 Krivičnog zakonika i izrečena joj je uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljena je obavezana da sudu na ime paušala plati iznos od 4.000,00 dinara, a oštećenom OO iznos od 73.500,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Istom presudom oštećeni OO je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio branilac okrivljene AA, advokat AB, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž.br.4221/13 od 19.08.2013. godine, predložio da se žalba branioca okrivljene AA odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je prethodno ispitao u smislu odredbe člana 380 ZKP, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, te predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, u pisanom podnesku, našao:

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 380 stav 1 tačka 1 ZKP, na koje Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom branioca okrivljene prvostepena presuda se pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i navodi da je izreka presude protivrečna sama sebi, da u presudi nisu dati jasni i dovoljni razlozi o odlučnim činjenicama i da su dati razlozi u znatnoj meri protivrečni, pre svega razlozi na osnovu kojih sud prihvata kao istinite iskaze svedoka, te da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o saslušanju okrivljene AA i oštećenog i samih tih iskaza jer presuda ne poznaje u celosti iskaze okrivljene i oštećenog.

Po oceni ovog suda, prvostepeni sud je u obrazloženju presude dao jasne, argumentovane i neprotivrečne razloge koji u pogledu odlučnih činjenica ne sadrže nikakve protivrečnosti, nerazumljivosti i nejasnoće, iz kojih jasno proizilazi koji dokazi potvrđuju ili ne potvrđuju činjenice od važnosti za donošenje zakonite odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari, kako ih je prvostepeni sud cenio, a što je sve u skladu sa sadržinom dokaza na kojima se zasnivaju njegovi zaključci, pri čemu o odlučnim činjenicama ne postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, što znači da ožalbena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, pa su suprotni žalbeni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Naime, pretnja lažnim prijavljivanjem policiji za silovanje takođe predstavlja radnju krivičnog dela ucena, jer se ostvaruju bitna obeležja ovog dela - “otkrivanje nečega što bi škodilo časti i ugledu oštećenog”, pa su stoga neosnovani navodi branioca da prijavljivanje državnim organima ne predstavlja otkrivanje, te da je nejasno čime zapravo okrivljena preti oštećenom, pa je takva izreka protivrečna sama sebi.

Žalbene navode branioca okrivljene koji se tiču pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i kojima se ističe da je sud bio dužan da ispita i utvrdi da li oštećeni poseduje devizni tekući račun u nekoj od pomenutih banaka u Republici Srbiji, jer prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku, sud ne izvodi dokaze na predlog stranaka, već po službenoj dužnosti, ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da odbrana tokom postupka nije predlagala izvođenje dokaza pribavljanjem izveštaja od banke, niti se konkretizuje o kojoj banci je reč, a u žalbi se i ne navodi zašto ovaj dokazni predlog ranije nije iznet, suprotno članu 366 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku. Ova činjenica, po oceni ovog suda, i nije od uticaja na pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza shodno odredbama članova 17 i 352 ZKP, koje je cenio kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, a u sklopu iznete odbrane okrivljene, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude.

U toku postupka je pouzdano utvrđeno da je okrivljena u vreme, na mestu i na način kako je to opisano u izreci pobijane odluke, izvršila radnje koje su tamo opisane. Činjenično stanje utvrđeno je na osnovu iskaza oštećenog OO, svedoka SS2, svedoka SS3 i SS1, koje je sud ocenio kao međusobno saglasne. Prvostepeni sud je jasno i potpuno obrazložio razloge zbog kojih nije prihvatio odbranu okrivljene kao i razloge zbog kojih je iskaz svedoka SS odbacio u potpunosti. Za svoje činjenične zaključke dao je dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Iskaz svedoka SS1 nije jedini iskaz koji potvrđuje neistinitu odbranu okrivljene (da je prespavala u selu Crvena Jabuka) pa su stoga navodi žalbe kojima se osporava ocena iskaza ovog svedoka neosnovani.

Navodi žalbe branioca o “vansudskom poravnanju” su u potpunosti bespredmetni i nemaju uporište u utvrđenom činjeničnom stanju.

Prvostepeni sud je, kako je napred navedeno, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. Međutim, kako ovaj sud nalazi da iz činjeničnog opisa proizilaze bitna obeležja krivičnog dela ucena u pokušaju iz člana 215 stav 1 Krivičnog zakonika, pa je u ovom delu pobijanu presudu preinačio po službenoj dužnosti.

Neosnovani su žalbeni navodi branioca da krivično delo ucena “ne može da se izvrši tako što se drugome preti otkrivanjem nečega što realno ne postoji i što se nije dogodilo”. Ovo stoga što, po oceni Apelacionog suda, nema povrede zakona u konkrentom slučaju, jer zakonodavac jasno kaže “otkriti nešto što bi škodilo časti i ugledu” ne implicirajući da to mora biti istinito, pa predmet ucene mogu biti i neistinite tvrdnje koje škode časti i ugledu.

Apelacioni sud je pobijanu presudu ispitao i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, u smislu odredbe člana 383 ZKP, a povodom žalbe branioca okrivljene AA, pa je našao da je prvostepeni sud na strani okrivljene pravilno kao olakšavajuću okolnost cenio njenu raniju neosuđivanost, dok otežavajućih okolnosti nije bilo. Imajući u vidu utvrđenu olakšavajuću okolnost od strane prvostepenog suda, a u odsustvu otežavajućih okolnosti, Apelacioni sud je okrivljenoj AA zbog izvršenja krivičnog dela ucena u pokušaju iz člana 215 stav 1 KZ u vezi čl. 30 KZ,zadržao kao pravilno izrečenu uslovnu osudu sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca sa određenim vremenom proveravanja u trajanju od dve godine.

Po oceni ovog suda, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra i stepen krivice okrivljene, ovako odmerenom krivičnom sankcijom u dovoljnoj meri će se uticati na okrivljenu da ubuduće ne čini krivična dela.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 stav 1 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Gordana Ivković s.r. Olivera Anđelković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić