Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.02.2012.

Kž1 444/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 444/12
Dana 09.02.2012. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 190 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu K.br. 772/11 od 01.09.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2012. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, pa se presuda Osnovnog suda u Smederevu K.br. 772/11 od 01.09.2011. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Pobijanom presudom okrivljeni AA, na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP, oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 190 stav 1 Krivičnog zakonika i određeno je da troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 26.250,00 dinara, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenog oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 190 stav 1 Krivičnog zakonika i osudi ga po zakonu.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž. br. 437/2012 od 02.02.2012. godine, predložio da drugostepeni sud uvaži žalbu javnog tužioca kao osnovanu i pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 190 stav 1 Krivičnog zakonika i osuditi ga na kaznu zatvora.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga kao i pismenog izjašnjenja nadležnog javnog tužioca datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbe u smislu člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka se u izjavljenoj žalbi navode kao osnov pobijanja prvostepene presude ali iz sadržine navedene žalbe proizlazi da je ista izjavljena samo zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi povrede krivičnog zakona.

Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano žalbom javnog tužioca prvostepena presuda pobija zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako okrivljeni i oštećena u konkretnoj situaciji nisu zasnovali vanbračnu zajednicu, imajući u vidu njihove iskaze iz kojih prema mišljenju javnog tužioca proizlazi njihova namera za zasnivanjem vanbračne zajednice, bez obzira na dužinu trajanja njihove zajednice života. Naime, tačni su navodi iz žalbe javnog tužioca da dužina vremenskog perioda koji su okrivljeni i oštećena proveli zajedno nije od uticaja na odluku da li je u konkretnom slučaju postojala njihova zajednica života, s obzirom da ista može postojati čak i ako lica provedu zajedno i kraći vremenski period od vremena koje je oštećena provela u kući okrivljenog. Međutim, pravilna je ocena prvostepenog suda da u konkretnoj situaciji nije ostvarena zajednica života između okrivljenog i oštećene, s obzirom na njihove iskaze koje i ovaj sud u potpunosti prihvata, a iz kojih proizlazi da isti nisu imali nameru da zasnuju trajnu zajednicu života i da o tome uopšte nisu razgovarali, već da je oštećena dve noći prespavala kod okrivljenog jer je imala problema u školi. Pri tome, ovaj sud nalazi da eventualno postojanje emotivne i seksualne veze između okrivljenog i oštećene, a u odsustvu drugih relevantnih okolnosti, ne ukazuje sa dovoljnom sigurnošću na postojanje njihove zajednice života, niti je od uticaja činjenica da je okrivljeni u više navrata pokušavao da stupi u kontakt sa oštećenom nakon njenog odlaska iz kuće okrivljenog.

Prema tome, a nasuprot navodima iz žalbe javnog tužioca, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem iz člana 190 stav 1 Krivičnog zakonika.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.


Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Vukašin Sarajlić, s.r.        mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje