APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

22.02.2010.

Kž1 4353/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 4353/10
Dana 22.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K-3299/10 stari broj K-898/09 od 08.04.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa se presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K-3299/10 stari broj K-898/09 od 08.04.2010. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K-3299/10 stari broj K-898/09 od 08.04.2010. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine ne učini novo krivično delo od dana pravnosnažnosti presude, i isti je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudne naplate, dok je oštećeni OO upućen da svoj imovinsko pravni zahtev ostvaruje u parnici.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat AB, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o kazni, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da istu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž.br. 2641/2010 od 16.06.2010. godine, predložio da drugostepeni sud odbije kao neosnovanu izjavljenu žalbu i pobijanu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, povodom žalbe, u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Beogradu nalazi da se neosnovano žalbom branioca okrivljenog prvostepena presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako oštećeni ima svojstvo službenog lica, odnosno da nije utvrdio da je okrivljeni delovao u nužnoj odbrani isprovociran napadom i ponašanjem oštećenog, što je prema navodima žalbe potvrđeno činjenicom da su okrivljenom ruke bile zauzete jer je u istima držao aparat i torbicu te da isti nije imao nikakvu nameru da dođe do fizičkog kontakta sa oštećenim. Ovo s toga što je prvostepeni sud na osnovu svih izvedenih dokaza došao do nesumnjivog zaključka da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret. Naime, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da oštećeni ima svojstvo službenog lica shodno odredbi člana 112 stav 3 tačka 4 Krivičnog zakonika kojom je propisano da se službenim licem smatra i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova, u vezi sa odredbom člana 18 Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Beograda“ br. 18/2003, 3/2006 i 42/2009) kojim je propisano da ovlašćeni kontrolori preduzeća vrše kontrolu parkiranja, odnosno ispravnost korišćenja javnih parkirališta i da isti imaju službenu legitimaciju i nose službena odela. Ovaj sud je takođe utvrdio da su neosnovani navodi iz žalbe branioca okrivljenog da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, s obzirom da je iz iskaza oštećenog OO i svedoka SS, a koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao jasne, logične i u skladu sa ostalim izvedenim dokazima, nesumnjivo utvrđeno da okrivljeni u konkretnoj situaciji nije od svog dobra odbijao istovremeni protivpravni napad, već da je upravo on napao oštećenog i naneo mu opisane telesne povrede. Pri tome prvostepeni sud je takođe pravilno utvrdio da je okrivljeni kritičnom prilikom bio svestan da je njegovog delo zabranjeno, te da je njegovo izvršenje i hteo, odnosno da je u konkretnom slučaju postupao sa direktnim umišljajem kao oblikom krivice.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama koje su optužnim aktom javnog tužioca okrivljenom stavljene na teret stiču sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 323 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog prvostepena presuda pobija i zbog povrede krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je žalba neosnovana.

Ovo s toga što je krivična sankcija koja je izrečena okrivljenom zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koja je bliže opisana u izreci pobijane presude, i prema oceni ovoga suda u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca, imajući u vidu da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ na strani okrivljenog. Pri tome, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio da je isti mlada osoba, da je zaposlen, da je neosuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije bilo, pa je tako utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj.

Sledstveno tome, predlog iz žalbe branioca okrivljenog za izricanjem blaže krivične sankcije prema okrivljenom, ocenjuje se kao neosnovan, jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 KZ na strani okrivljenog i istima dao adekvatan značaj, kako je to napred navedeno, a u ovoj žalbi se ne ističe ni jedna okolnost koju prvostepeni sud nije cenio prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, a koja bi bila od značaja za istu.

Po nalaženju ovoga suda, može se očekivati da će sa ovako izrečenom krivičnom sankcijom u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 KZ i svrha uslovne osude propisana odredbom člana 64 KZ, kao i da je ista u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenog kao učinioca.

Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu i zahtev branioca okrivljenog da zajedno sa okrivljenim bude obavešten o sednici veća pred ovim sudom, ali je imajući u vidu odredbu člana 448 ZKP-a, našao da se u skraćenom postupku, uz ispunjenje uslova iz člana 375 ZKP-a, stranke i branilac obavezno obaveštavaju o sednici veća samo kada drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora, zbog čega u konkretnom slučaju stranke i branilac o navedenoj sednici veća nisu obavešteni, odnosno jer veće nije našlo da bi prisustvo stranaka na javnoj sednici bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Vukašin Sarajlić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić