APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

2.03.2010.

Kž1 416/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Broj Kž1 416/2010
Dana 02.03.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branioca optuženog, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu K.br. 821/09 od 03.07.2009. godine, nakon održane javne sednice veća u smislu člana 375 ZKP-a, doneo je dana 02.03.2010. godine

P R E S U D U

UVAŽAVA SE žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu, pa se PREINAČUJE presuda Okružnog suda u Beogradu K.br. 821/09 od 03.07.2009. godine, u delu odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 4 (četiri) meseca, u koju kaznu se optuženom ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 01.04.2009. godine, pa nadalje, dok se žalba branioca optuženog ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu K.br. 821/09 od 03.07.2009. godine optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika, pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 02.04.2009. godine, pa do pravnosnažnosti presude. Na osnovu članu 246 stav 7 KZ u vezi člana 87 KZ prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 38,16 grama smeše opojne droge kokain, 8.792,99 grama opojne droge marihuane, jedna elektronska vagica marke „Diamond“, koja meri do 500 gr. Optuženi je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 960,00 dinara i na ime sudskog paušala iznos od 7.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- Okružni javni tužilac u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači, tako što će se optuženi AA osuditi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, i

- branilac optuženog advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakonika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i meri bezbednosti, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i istovremeno optuženom ukine pritvor i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Branilac je zahtevao da sa optuženim bude obavešten o sednici veća.

Branilac optuženog, advokat AB je podneo odgovor na žalbu Okružnog javnog tužioca u Beogradu, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Republički javni tužilac – tada nadležni tužilac je u podnesku Ktž.br. 3320/09 od 25.11.2009. godine, predložio da se uvaži žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu i preinači prvostepena presuda u delu odluke o kazni, tako što će optuženi AA osudi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, a da se žalba branioca optuženog, advokata AB odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, u prisustvu optuženog AA i njegovog branioca advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorom na žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Republičkog javnog tužioca, datog u navedenom podnesku, našao:

Žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu je osnovana, dok je žalba branioca optuženog neosnovana.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste, nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu optuženog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, povodom izjavljenih žalbi u smislu člana 380 ZKP-a pazi po službenoj dužnosti.

Sledstveno tome, neosnovano se žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, navodima da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivurečna sama sebi i datim razlozima, kao i da u istoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i protivurečni.

Ovo stoga što je prvostepeni sud, a nasuprot iznetim žalbenim navodima, na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude i iznete odbrane optuženog, pravilno i u potpunosti utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiče subjektivnog odnosa optuženog prema učinjenog delu, dajući o istima jasne, uverljive i neprotivurečne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Pored toga uvidom u spise predmeta, utvrđuje se da ne postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude, sa zapisnicima i iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, pa se neosnovano u žalbi ističe suprotno. Nasuprot iznetim žalbenim navodima, time što u izreci pobijane presude nije naveden pun naziv krivičnog zakonika, po kome je oglašen krivim optuženi, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, kao ni time što u izreci nije navedeno rešenje o utvrđivanju spiska opojnih droga iz „Sl. glasnika SRJ“ i „SL. glasnika RS“, jer nije dužno detaljno navoditi pun naziv Krivičnog zakonika, a ni odluku sa tačnim brojem, nazivom i datumom kojim su supstance proglašene za opojnu drogu, već je dovoljno samo navođenje da se radi o njima. Drugim rečima, prvostepeni sud je trebao da u obrazloženju presude navede odluku kojom su, supstance pronađene u stanu optuženog, proglašene za opojne droge, ali propuštanjem da se to navede nije učinjena apsolutna bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer je opšte poznata činjenica da su kokain i marihuana proglašeni za opojne droge. Time je učinjena relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP-a, ali ista nije bila od uticaja na zakonito i pravilno donošenje pobijane presude. Pored toga, isticanje u žalbi branioca optuženog da postoje dve vrste konoplje, „cannabic sativa“ i „cannabis indica“, su tačni, ali ne ukazuju na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je potpuno jasno da je prvostepeni sud optuženog AA oglasio krivim što je u vreme, mestu i na način bliže opisanim u izreci pobijane presude, neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge, što je na nesumnjiv način utvrđeno na osnovu izvršenog nalaza i mišljenja veštaka Nacionalnog krim. tehničkog centra UKP Direkcija policije od 03.04.2009. godine. Dakle, potpuno je jasno da je optuženi kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu, znači za konoplju koja sadrži opijat jer se nalazi se na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci, zbog posedovanja THC.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se žalbom pobija prvostepena presuda i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi i zbog povrede krivičnog zakona, navodima da prvostepeni sud nije dao prihvatljive razloge zašto nije prihvatio odbranu optuženog da je izigran od strane gosta iz Crne Gore time što mu je ostavio u stanu torbu sa opojnom drogom i vagicu za merenje, i ovom žalbom se u suštini ponavljaju navodi odbrane optuženog da je u pitanju mlad čovek, da lako sklapa poznanstva, da je osoba koja je kod njega ostavila predmetnu opojnu drogu vlasnik iste, da optuženi nije imao svest da neovlašćeno drži opojnu drogu, što znači da nije imao nameru za dalju prodaju, pa u konkretnom slučaju na strani optuženog nema direktnog umišljaja.

Ovo stoga što je prvostepeni sud na osnovu svih izvedenih dokaza, a u sklopu iznete odbrane optuženog, na nesumnjiv način utvrdio da je optuženi kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu.

Pri tome, razloge prvostepenog suda zašto nije prihvatio iznetu odbranu optuženog da je predmetnu opojnu drogu kod optuženog ostavio gost iz Crne Gore i da on sa njom nema ništa, u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, budući da je ovakva odbrana neuverljiva i sračunata na izbegavanje ili umanjivanje krivice.

Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je nelogično da optuženi primi neko lice u stan da prespava i za koje zna samo da se zove BB, a da ga ne pita odakle je, ni kako se preziva, niti da sa njim razmeni brojeve telefona, niti je pak pozvao svog druga VV, po čijoj preporuci je BB kod optuženog došao, kako bi ga pitao za informacije šta se dogodilo i o čemu se radi ili da bar zatraži BB telefon kako bi se lično čuo sa njim i dogovorio oko torbe koju je ostavio.

Takođe, nelogična je i odbrana optuženog da je čekao da kod njega dođe VV, koga nije hteo da uznemirava, pa čak i kada je narednog dana otvorio torbu i video pakete opojne droge i vagicu u njoj, da sve to rasporedi po sobi, kako ne bi bili uočljivi i da onda uznemireno ode kod druga da spava, a narednog dana opet se vrati u svoj stan, u kome se kako je naveo ništa nije promenilo, pošto nije ni moglo, jer to lice BB nije ni imao ključeve od stana. Pri tome je i svedok VV u istrazi naveo izričito da ne zna ništa o BB, njegove lične podatke, osim imena, dakle ni mesto ni adresu stanovanja, da je njegov broj telefona koji je imao izbrisao, pa pravilno prvostepeni sud nije prihvatio iskaz ovog svedoka na glavnom pretresu da misli da se BB preziva BB1 i da je iz Kotora, i da je ovakav iskaz sračunat na podršku odbrani optuženog i na umanjenje njegove krivice. Pored toga, u prilog pravilnog zaključka prvostepenog suda da je odbrana optuženog nelogična i neosnovana govori i činjenica da optuženi svom drugu GG nije ni pomenuo da je kod njega u stan došao da noći BB, koga je VV poslao i koji se zatim više nije pojavio, kao i da predmetni događaj nije ispričao ni svojoj devojci sa kojom je stan koristio.

Dakle, nasuprot iznetim žalbenim navodima, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio da je optuženi kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje držao predmetnu opojnu drogu, i to imajući u vidu količinu opojne drogu koju je kritičnom prilikom neovlašćeno držao - 38,16 grama kokaina i 8.793 grama marihuane, kao i kesicu od 999 grama dekstroze koja služi za uvećanje mase kokaina, kao i da je kritičnom prilikom pronađena jedna elektronska vagica.

Stoga su suprotni žalbeni navodi branioca optuženog ocenjeni kao neosnovani i ovom žalbom se u suštini ponavljaju navodi odbrane optuženog, koje je prvostepeni sud cenio i dao jasne i uverljive razloga, koje je u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Apelacioni sud u Beogradu je cenio i ostale navode iz žalbe branioca optuženog, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama optuženog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, za koje ga je i oglasio krivim, pa se neosnovano žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona.

Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi u konkretnom slučaju postupao sa direktnim umišljajem kao oblikom vinosti, jer je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu uračunljivost optuženog tokom postupka nije dovedena u pitanje, te je postojanje krivice na strani optuženog u smislu člana 22 KZ nesumnjivo dokazano. Stoga su neosnovani navodi iz žalbe da optuženi nije bio svestan šta se nalazi u torbi i da iz tog razloga u konkretnom slučaju nema direktnog umišljaja na strani optuženog, imajući u vidu da je i sam optuženi tokom postupka naveo da je kada je otvorio torbu, video u devet providnih kesa zelenu materiju i da je odmah prepoznao da se radi o opojnoj drogi marihuani, od kojih je deo stavio u policu u radnom stolu, a ostatak ostavio u torbi, kao i da je u bočnoj pregradi torbe zapazio beli grumen – kamen, koji je stavio ispod dušeka na krevetu zajedno sa vagicom, što takođe govori da je i u ovom slučaju znao o čemu se radi, obzirom da je taj paketić sa smešom opojne droge kokain i vagicu sakrio da ne bi bili uočljivi.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbi Okružnog javnog tužioca u Beogradu i branioca optuženog, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu osnovana, a da je žalba branioca optuženog neosnovana.

Naime, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani optuženog cenio delimično činjenično priznanje izvršenog krivičnog dela i u tom delu iskreno držanje pred sudom, izraženo kajanje, a od otežavajućih okolnosti raniju osuđivanost, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela, pa ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, kao u izreci pobijane presude, nalazeći da je kazna zatvora u napred navedenom trajanju neophodna i istovremeno dovoljna da se utiče na optuženog da ubuduće ne vrši krivična dela.

Međutim, osnovani su žalbeni navodi javnog tužioca da je prvostepeni sud dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima na strani optuženog, a ovo tim pre što optuženi nije priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, već samo činjenicu da je droga pronađena u njegovom stanu, te imajući u vidu različitu vrstu opojne droge i veliku količinu koju je optuženi neovlašćeno držao radi prodaje u stanu, kao i da nije dao adekvatan značaj otežavajućim okolnostima na strani optuženog i to da je ranije osuđivan, između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela.

Stoga je Apelacioni sud u Beogradu uvažio žalbu Okružnog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, tako što je optuženog AA zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, kao u izreci presude, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ i da je ista u svemu u skladu sa težinom učinjenog dela i stepenom krivice optuženog kao učinioca.

Sledstveno tome žalbeni navodi, kao i predlog iz žalbe branioca optuženog za blažim kažnjavanjem optuženog, ocenjeni su kao neosnovani, sa napred navedenih razloga.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 246 stav 7 KZ u vezi odredbe člana 87 KZ prema optuženom izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta bliže označenih u izreci pobijane presude.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 i 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić