REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 3359/12
Dana: 26.10.2012.godine
B E O G R A D
Nemanjina broj 9
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća i sudija Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Jelene Kaličanin Vojnović, kao zapisničara, u krivičnom predmetu protiv OKRIVLjENOG AA, zbog krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 4 KZ-a, odlučujući o žalbama javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.2260/09 od 24.05.2012.godine i žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenih protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.23953/10 od 23.03.2012.godine, u sednici veća održanoj u prisustvu zamenika javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Gordane Stojanović-Milošević, te okrivljenog AA, kao i u odsustvu uredno obaveštenog branioca okrivljenog AA advokata AB, dana 26.10.2012.godine, doneo je sledeće
R E Š E Nj E
UVAŽAVANjEM ŽALBE branioca okrivljenog AA advokata AB, UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.23953/10 od 23.03.2012.godine i predmet SE VRAĆA prvostepenom sudu, na ponovno suđenje, ali pred potpuno izmenjenim većem.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.23953/10 od 23.03.2012.godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 4 KZ-a, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a obavezan je na plaćanje troškova sudskog paušala.
Protiv navedene presude, blagovremene žalbe su izjavili:
-javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.2260/09 od 24.05.2012.godine, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači pobijanu presudu, na taj način što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u dužem trajanju;
-branilac okrivljenog AA advokat AB, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, preinači pobijanu presudu, na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Branilac okrivljenog AA advokat AB je sudu dostavio i odgovor na žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u kome je osporio navode te žalbe i predložio Apelacionom sudu u Beogradu, da je odbije kao neosnovanu.
Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je u svom podnesku Ktž.br.3138/2012 od 25.06.2012.godine, izneo predlog da Apelacioni sud u Beogradu, uvaži žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, te pobijanu presudu preinači na u toj žalbi predložen način, a da žalbu branioca okrivljenog AA advokata AB, odbije kao neosnovanu.
Apelacioni sud u Beogradu, je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i izjavljenim žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, navoda iz odgovora na žalbu, kao i predloga javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, iz citiranog podneska našao:
-žalba branioca okrivljenog AA advokata AB, je osnovana.
Pobijana presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačke 11 ZKP-a, jer je izreka ožalbene presude nerazumljiva, dok su dati razlozi u obrazloženju iste o pojedinim odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivurečni, zbog čega se za sada ne može ispitati ni činjenični, ni pravni zaključak prvostepenog suda o tome da su se u radnjama okrivljenog AA, stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 4 KZ-a, pa se ukidanje pobijane presude pokazuje nužnim.
Naime, prvostepeni sud je okrivljenog AA, oglasio krivim jer je u periodu od 13.09.2009.godine do 20.09.2009.godine, širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju, zasnovanu na ličnom svojstvu-seksualnoj orijentaciji i nasilje protiv lica koja su pripadnici Organizacije za lezbejska prava „Labris“, Udruženje „Gay Stajght Alijansa“ odnosno pripadnika „LGBT populacije“ i to tako što je organizovao pisanje grafita preteće i uvredljive sadržine „Smrt pederima“, „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“, „Pederi čekamo vas“ i na svom računaru izrađivao propagandni materijal - oglase, plakate, flajere, nalepnice, javne pozive vezane za učesnike skupa „Povorka ponosa“ i u svom kalendaru obeležio plan aktivnosti pod nazivom „Delovanje“ koja se odnose na ispisivanje grafita, izrade nalepnica, prvi proglas, drugi proglas, zvanje novih ljudi, a zatim je u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće i uvredljive sadržine, pa se citira sadržina tih izjava.
Međutim, ovakvo zaključivanje prvostepenog suda se od strane Apelacionog suda u Beogradu za sada ne može prihvatiti a ovo iz sledećih razloga:
Okrivljeni AA je iznoseći svoju odbranu pred sudom objasnio da je on idejni tvorac parole „Čekamo vas“, ali da on nije idejni tvorac niti organizator pisanje grafita preteće i uvredljive sadržine „Smrt pederima“, „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“, „Pederi čekamo vas“, niti je na svom računaru izrađivao propagandni materijal-oglase, plakate, flajere, nalepnice i javne pozive, vezane za učesnike skupa „Parade ponosa“.
Čitanjem izveštaja o pregledu UKP Služba za specijalne i istražne metode od 06.10.2009.godine, utvrđeno da je izvršen pregled računara, koji je privremeno oduzet od AA, a vlasništvo je AA, te da na računaru nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na to da je sa predmetnog računara vršeno upućivanje pretnji i poziva na nasilno prekidanje i napad na učesnika skupa „Povorke ponosa“ 2009.godine, niti da su na računaru pronađeni tragovi, koji ukazuju na to da je računar korišćen za izradu oglasa, nalepnica, plakata i javnih poziva i drugo, vezano za učesnike „Povorke ponosa“ 2009.godine.
Sledom iznetog, a polazeći od načela individualne subjektivne odgovornosti, prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza bio u obavezi da na nesumnjiv način utvrdi za koje tačno radnje navedene u optužnom aktu javnog tužilaštva, ima dokaza da ih je okrivljeni izvršio, te da svoje zaključivanje o tome jasno i logično objasni dajući razloge o svim bitnim činjenicama. Međutim, suprotno iznetom, prvostepeni sud je, prema stavu ovog suda, polazeći od činjenice da je okrivljeni AA sekretar Udruženja građana “Otačestveni pokret Obraz”, istoga oglasio krivim i zbog evantualnih aktivnosti drugih članova tog udruženja, tj za organizovanje pisanja grafita koji su bili “potpisani” pečatom tog udruženja, čime je povredio jedno od osnovnih principa krivičnog prava – da svako može odgovarati samo za svoje postupke prema kojima ima određeni psihički odnos.
Dakle, prema stavu Apelacionog suda u Beogradu, osnovano se žalbom okrivljenog AA, advokata AB, ukazuje Apelacionom sudu u Beogradu, da pobijana presuda sadrži odsustvo razloga o odlučnim činjenicama, jer prvostepeni sud niti jednom rečju u obrazloženju prvostepene presude ne daje razloge o tome na osnovu čega je utvrdio da je upravo optuženi AA, a ne neko drugi, organizovao pisanje grafita preteće i uvredljive sadržine a kako je to utvrđeno izrekom presude, a na koji način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, zbog čega je presuda morala biti ukinuta.
Osim toga, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni sud je morao precizirati sadržinu “ideja koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na ličnom svojstvu – seksualnoj orijentaciji”, a za čije predstavljanje i širenje je okrivljeni AA oglašen krivim. Naime, sud je morao izrekom presude da precizira u čemu se sastoji diskriminacija prema grupi lica koja je zasnovana na njihovom ličnom svojstvu, a obzirom na to da je širenje i predstavljanje ideja koja zagovara diskriminaciju – radnja izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljeni AA tereti, pa je reč o bitnom elementu krivičnog dela koji mora izrekom presude biti maksimalno moguće individualizovan a u obrazloženju jasno, logično i detaljno obrazložen. Ovakav propust prvostepenog suda, izreku presude, prema stavu ovog suda, čini nejasnom, konfuznom i protivurečnoj kako samoj sebi tako i datim razlozima.
Takođe, prema nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepeni nije dao jasne razloge za zaključivanje o tome da je parola „Čekamo vas“ poziv na nasilje, pa se i iz tog razloga za sada ne može prihvatiti zaključivanje prvostepenog suda, da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela, za koje je oglašen krivim.
Konačno, Apelacioni sud u Beogradu prvostepenom sudu ukazuje na sledeće:
Prvostepena presuda mora biti obrazložena u smislu člana 361 Zakonika o krivičnom postupku, a što u predmetnoj presudi nije učinjeno.
Prvostepeni sud u obrazloženju presude prepisuje odbranu okrivljenog u svim fazama predkrivičnog i krivičnog postupka, zatim kroz obrazloženje iznosi sadržinu svakog dokaznog sredstva, a tek nakon toga daje svoja činjenična i pravna zaključivanja, a što je po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu pogrešno, jer se obrazloženje prvostepene presude piše na sledeći način:
Najpre se konstatuje optužni akt, eventualna njegova izmena i delo koje je optuženom stavljeno na teret, a potom u bitnom, a u odnosu na radnje izvršenja koje su stavljene optuženom na teret, odbrana optuženog koju je dao na glavnom pretresu, i to je njegova konačna odbrana, a potom prvostepeni sud na bazi dokaza, koje je izveo na glavnom pretresu, navodi koje činjenice i iz kojih dokaza utvrđuje, dakle činjenice koje se odnose na vreme, mesto, radnju izvršenja i sve druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja vezano za biće dela koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom.
Pri tom sud, kod činjeničnog utvrđenja koje se tiče bića krivičnog dela, daje konačan zaključak - da li treba ili ne prihvatiti konačnu odbranu okrivljenog na glavnom pretresu u odnosu na odlučne činjenice koje se tiču bića krivičnog dela i svih drugih okolnosti koje su od značaja za presuđenje krivične stvari (u sklopu iznetog, kod ocene konačne odbrane sa glavnog pretresa, prvostepeni sud u obrazloženju može činiti i osvrt na odbrane koje je okrivljeni dao u predkrivičnom postupku u smislu člana 226 stav 9 ZKP-a, pred istražnim sudijom i eventualno na ranijim glavnim pretresima, ako se one razlikuju od konačne odbrane okrivljenog na poslednjem pretresu, i ukoliko se time činjenično zaključivanje prvostepenog suda, koje izvodi iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu, a u odnosu na končanu odbranu okrivljenog, potvrđuje, drugim rečima ukoliko se tim odbranama činjenično zaključivanje prvostepenog suda opravdava).
Pored iznetog u prethodnom stavu, a takođe shodno članu 361 stav 7 ZKP-a, prvostepeni sud u obrazloženju presude daje razloge zbog kojih nije uvažio predloge stranka u pogledu izvođenja dokaza i iz kojih razloga je odlučio da se ne ispita neposredno svedok ili veštak, kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično delo za koje je okrivljeni optužen, drugim rečima sud obrazlaže pravnu kvalifikaciju dela i primenjivanje drugih odredaba zakona, a potom shodno članu 361 stav 8 ZKP, sud daje razloge o tome koje okolnosti je uzeo pri odmeravanju kazne i obrazlaže primenu ostalih instituta zakona koji se odnose na odluku o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi, meri bezbednosti i opozivanju uslovne osude, a sve ovo ukoliko se radi o osuđujućoj presudi, dok sud primenjuje član 361 stav 9 i 10 ZKP-a, ukoliko donosi oslobađajuću presudu ili presudu kojom se optužba odbije, odnosno odbacuje.
Izneto u prethodnim stavovima Apelacioni sud u Beogradu je iskazao iz razloga što je prvostepeni sud u obrazloženju presude prepisivao odbranu okrivljenog u svim fazama postupka, zatim prepisivao iskaze svih svedoka i iskazivao sadržinu svih pismena, a pored toga, prvostepeni sud je u bitnom iznosio završnu reč tužioca i branilaca, a što je nepotrebno, jer član 361 ZKP-a nigde ne određuje da se u obrazloženju mora iznositi završna reč tužioca, branioca i okrivljenog.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama na koje mu je ovim rešenjem ukazano, po potrebi će izvesti i druge dokaze radi potpunijeg utvrđenja činjeničnog stanja i iste će brižljivo oceniti, pa će imajući u vidu žalbene navode javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, o kojima ovde nije bilo reči, pošto je ta žalba izjavljena zbog odluke o krivičnoj sankciji koja je s tim u vezi za sada bespredmetna, pa pošto otkloni učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, prvostepeni sud će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
Na osnovu svega napred rečenog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u dispozitivu rešenja, primenom odredbe člana 389 stav 1 i stav 2 Zakonika o krivičnom postupku.
ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelena Kaličanin Vojnović, s.r. Veroljub Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić