Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.04.2010.

Kž1 3115/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 3115/2010
Dana 29.04.2010. godine
B E O G R A D



APELACIONI SUD U BEOGRADU,u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, i sudija Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, uz učešće sudijskog pomoćnika Gorana Mladenovića, zapisničara, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru Kt.462/09 od 24.02.2010.godine, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru K.broj 350/10 od 11.02.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2010.godine, doneo je



R E Š E Nj E



Povodom žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru, a po službenoj dužnosti, UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Zaječaru K.broj 350/10 od 11.02.2010.godine, i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje – Osnovnom sudu u Zaječaru.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Osnovnog suda u Zaječaru K.broj 350/10 od 11.02.2010.godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 18 meseci ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i odluke o krivičnoj sankciji sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijanu presudu i okrivljenog osudi na bezuslovnu kaznu zatvora ili istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu se u pismenom podnesku Ktž.broj 1339/10 od 12.04.2010.godine izjasnio povodom podnete žalbe, sa predlogom da se žalba uvaži i pobijana presuda ukine te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, prvostepenu presudu (koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP) i žalbu, pa je po oceni navoda i predloga iz izjavljene žalbe, te stava javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu datog u pismenom podnesku, našao:

Prvostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, jer presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a na koju povredu Apelacioni sud, povodom izjavljene žalbe, uvek pazi po službenoj dužnosti u smislu odredbi člana 380 stav 1 tačka 1Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, u obrazloženju i to na strani četiri u stavu tri pobijane presude prvostepeni sud navodi da je iz međusobno saglasnih svedočenja pomenutih svedoka, utvrdio da su ovi svedoci državljani Republike Bosne i Hercegovine, te da su došli u Republiku Srbiju po poziv okrivljenog i da su od strane istog bili angažovani na poslove eksplotacije šuma u Opštini Zaječar u avgustu odnosno septembru 2009.godine, zašta su bili plaćeni od strane okrivljenog, kao i da im je okrivljeni AA obezbedio smeštaj za vreme njihovog boravka u Srbiji. Prema članu 3 Zakona o strancima („Službeni glasnik RS“ broj 97/2008) koji je u primeni od 01.04.2009.godine propisuju da je stranac svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije, dok član 42 u stavu 1 istog Zakona propisuje da se nazakonitim boravkom u Republici Srbiji smatra boravak na njenoj teritoriji bez vize odobrenja boravka ili drugog zakonskog osnova. Član 24 istog Zakona govori da boravak stranca u smislu ovog zakona jeste boravak do 90 dana, privremeni boravak i stalno nastanjenje dok član 26 propisuje da privremeni boravak može se odobriti strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 30 dana zbog: 1) rada, zapošljavanja, obavljanja privredne i druge profesionalne delatnosti, članom 27 u stavu 1 navedenog zakona propisuje da stranac koji boravi u Republici Srbiji po drugom osnovu zahtev za privremeni boravak podnosi nadležnom organu i da je dužan da uz taj zahtev priloži važeću stranu putnu ispravu kao i druge dokaze o opravdanosti razloga zbog kojih traži da mu se odobri privremeni boravak. Sa druge strane član 75 Zakona o strancima propisuje da pravna i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu, kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu, dužna su da nadležnom organu prijave boravak stranaca, u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu, odnosno od časa dolaska stranca u posetu.

Kod ovakvog stanja stvari prvostepeni sud ne navodi na osnovu čega utvrđuje da su državljani Republike Bosne i Hercegovine nedozvoljeno boravili na teritoriji Republike Srbije, niti utvrđuje način na koji su ušli u Republiku Srbiju, da li legalno ili ilegalno, te se postupanje suprotno propisima iz zakona o strancima predstavlja po pravilu prekršaj, dok su samo određeni oblici nedozvoljenog prelaza državne granice odnosno u konkretnom slučaju nedozvoljenog boravka, predviđeni kao krivično delo u članu 350 Krivičnog zakonika. Naime Apelacioni sud je mišljenja da u konkretnom slučaju boravak se odnosi na krijumčarenje ili prelaz državne granice, te da u konkretnom slučaju i nema elemenata krivičnog dela iz člana 350 stav 2 Krivičnog zakonika ukoliko se strani državljani angažuju na određenim poslovima a njihov boravak nije prijavljen nadležnom državnom organu i nije podnet zahtev za odobrenje njihovog privremenog boravka po osnovu obavljanja privremene delatnosti. Na ovaj način su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni, a što je od uticaja na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. Samim tim i činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, zbog čega se pobijana presuda nije mogla ispitati već je po službenoj dužnosti a povodom žalbe javnog tužioca morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje je ovim rešenjem ukazano, odnosno dati razloge o odlučnim činjenicama i to: na koji način su državljani Republike Bosne i Hercegovine ušli u zemlju, legalno ili nelegalno, na osnovu čega utvrđuje da se radi o nedozvoljenom boravku, na kom licu u skladu sa zakonom o strancima leži obaveza prijave boravka, nakon čega je ocenu odbrane okrivljenog i svih dokaza potpuno i pravilno utvrditi odlučne činjenice od kojih zavisi pravilna primena krivičnog zakona i biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku za koju će dati jasne i ubedljive razloge.


Imajući u vidu napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih je presuda morala biti ukinuta, Apelacioni sud se u potpunosti nije upuštao u ispitivanje žalbenih navoda javnog tužioca, koje će prvostepeni sud imati u vidu prilikom svojih činjeničnih i pravnih zaključivanja u ponovnom postupku.

Sa svega napred izloženog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja a primenom odredbi člana 389 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku.

ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Goran Mladenović Veroljub Cvetković

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje