APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

8.02.2011.

Kž1 27/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 27/11
Dana 08.02.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Dragana Ćesarovića i Zdravke Đurđević, članova veća, sa sudijskim pomoćnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistvo iz čl. 113 KZ i dr., odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA adv. AB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu K.br.169/10 od 08.11.2010. godine, u sednici veća održanoj u smislu čl. 375 ZKP-a, dana 08. februara 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA adv. AB, a presuda Višeg suda u Smederevu K.br.169/10 od 08.11.2010. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu K.br.169/10 od 08.11.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz čl. 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 4 KZ, pa mu je prvostepeni sud prethodno utvrdio pojedinačne kazne i to za krivično delo ubistvo iz čl. 113 KZ kaznu zatvora u trajanju od 12 /dvanaest/ godina, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 4 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 /dve/ godine i 2 /dva/ meseca, nakon čega ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 /četrnaest/ godina u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 24.03.2010. godine od 01.30 časova, kada je lišen slobode, pa nadalje, odnosno do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka izrečene kazne.

Istom presudom prema okrivljenom AA primenom odredbe čl. 87 KZ izrečena je i mera bezbednosti oduzimanje predmeta, pa je od istog oduzet jedan revolver marke “CZ Magnum 357”, fabričkog broja _, kao i šest ispaljenih čaura za navedeni pištolj, a određeno je da će navedeni predmeti nakon pravnosnažnosti presude biti uništeni. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 37.500,00 dinara, kao i da na ime paušala isplati iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA adv. AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni i odluke o meri bezbednosti, sa predlogom da se napadnuta presuda ukine i vrati na ponovnu odluku, kao i da branilac i okrivljeni budu pozvani na javnu sednicu, koja će biti zakazana pred drugostepenim sudom.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku Ktž.br.105/11 od 12.01.2011. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu, odbije žalbu branioca okrivljenog AA adv. AB, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Smederevu K.br.169/10 od 08.11.2010. godine, kao neosnovanu, te da pobijanu presudu potvrdi.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća, u smislu čl. 375 ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, a u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca adv. AB, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbom i predlogom Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i ispitujući prvostepenu presudu po službenoj dužnosti u smislu čl. 380 ZKP-a, našao:

Pobijanom presudom, kao ni postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni, u smislu čl. 380 st. 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Suprotno žalbenim navodima branioca okrivljenog adv. AB, izreka pobijane presude je razumljiva, u pobijanoj presudi o svim odlučnim činjenicama dati su dovoljni i pravilni razlozi koji ne sadrže protivrečnosti, niti međusobne, ni u odnosu na sadržinu izvedenih dokaza, odbrana okrivljenog detaljno je cenjena i pojedinačno i u odnosu sa drugim izvedenim dokazima, sud je u obrazloženju pobijane presude dao jasne i ubedljive razloge zašto prihvata, odnosno ne prihvata određene dokaze, pa se neosnovanim pokazuju žalbeni navodi branioca okrivljenog, da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja branilac okrivljenog navodi da okrivljeni nije priznao izvršenje krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, kao i da je sud pogrešno utvrdio motiv izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da su po nalaženju branioca okrivljenog, veštačenja VV i VV1 protivrečna, kao i da iz činjenice da je izvršio opaljenje samo jednog metka, proizilazi da okrivljeni nije imao nameru da liši života pokojnu BB.

Apelacioni sud u Beogradu iznete žalbene navode ocenjuje neosnovanim i nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni na način i pod okolnostima opisanim u izreci prvostepene presude izvršio krivično delo ubistvo i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno zasnovao na osnovu izvedenih dokaza, i to na osnovu odbrane okrivljenog kao i na osnovu iskaza brojnih saslušanih svedoka, obdukcionog zapisnika od 24.03.2010. godine, te na osnovu nalaza i mišljenja veštaka dr VV1 – neuropsihijatra i VV – psihologa, kao i na osnovu iskaza vaštaka dr VV1 koji je dala na glavnom pretresu. Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza nesumnjivo utvrdio sve relevantne činjenice i za svoje stavove izneo logične i ubedljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu. Ovaj sud takođe u potupnosti prihvata stav prvostepenog suda u pogledu ocene izvedenih dokaza, koji su cenjeni u smislu čl. 18 i čl. 352 ZKP-a, budući da je prvostepeni sud za takve stavove dao jasne, nedvosmislene i za Apelacioni sud potpuno prihvatljive razloge.

Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ocenom svih dokaza i na bazi te ocene dao razloge zašto je prihvatio određene dokaze, detaljno je cenio odbranu okrivljenog samu za sebe i u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima, dovodeći u vezu sa činjenicama iz odbrane i drugim dokazima, pa se neosnovano žalbom branioca okrivljenog ističe suprotno.

Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio pre svega na osnovu obdukcionog zapisnika od 24.03.2010. godine, a na osnovu koga je utvrdio da je smrt BB nasilna i da je nastupila usled iskrvarenja, do čega je došlo zbog nanetih povreda u sklopu strelnog kanala koji je nanet dinamičkim dejstvom projektila ispaljenog iz ručnog vatrenog oružja, kao i da je iz rane na aorti, pa i plućnoj veni, ali posebno iz aorte došlo do naglog i intezivnog krvavljenja, zbog čega je ona ubrzo pala u stanje šoka i za kratko vreme u roku od par minuta došlo je do nastupanja smrtnog ishoda, a koji obdukcioni zapisnik je prvostepeni sud u potpunosti prihvatio, za šta je u obrazloženju presude dao razloge i na osnovu koga nesumnjivo utvrdio uzročno-posledičnu vezu između nanošenja povrede ispaljivanjem jednog projektila od strane okrivljenog AA u telo sada pokojne BB, odnosno da je smrt sada pokojne BB direktna posledica nanošenja povrede od strane okrivljenog. Prvostepeni sud je takođe tokom postupka saslušao i brojne svedoke, pri čemu je na strani 8 obrazloženja pobijane presude naveo razloge zbog čega ne prihvata u potpunosti iskaze saslušanih svedoka i to svedoka SS, SS1 i SS2, a koje su bile u lošim odnosima sa sada pokojnom i koje su svojim iskazima prenaglasili značaj ponašanja sada pokojne BB prema okrivljenom i pri tome okrivljenog predstavili sve samim vrlinama, a kako to pravilno nalazi prvostepeni sud oni su svojim iskazima hteli da opravdaju delo koje je okrivljeni učinio i da mu na taj način pomognu umanjujući njegovu krivicu.

Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio i na osnovu pismenog nalaza i mišljenja veštaka dr VV1 – neuropsihijatra i VV – psihologa od 25.04.2010. godine, na osnovu koga je utvrdio da je okrivljeni bio pod uticajem alkohola, i da se nalazio u srednjem stepenu pijanstva sa alkoholemijom od 2,29 promila, te da u tom stepenu pijanstva osobe ispoljavaju pad kritičnosti, gubitak kontrole ponašanja, emocionalnu labilnost, sklonost agresivnom ponašanju, a s obzirom na postojeću emocionalnu uzbuđenost u vidu besa ili ljutnje i alkoholisanost, mišljenje veštaka je bilo da su sposobnosti okrivljenog da shvati značaj svog dela i posledice, kao i mogućnost da upravlja svojim postupcima bile smanjene do stepena bitnog ali ne i bitno, pri čemu je sudski veštak dr VV1 na glavnom pretresu navela da po njenom mišljenju uvrede i pretnje koje je okrivljenom upućivala pokojna oštećena nisu imale takav karakter da bi kod njega izazvale jaku razdraženost, pri čemu je veštak navela da prilikom pregleda okrivljeni nije pominjao pretnje koje je dobijao SMS porukama mesec dana pre kritičnog događaja, što je prvi put pomenuo na glavnom pretresu, pa je sudski veštak navela da je po njenom mišljenju okrivljeni bio u stanju besa i ljutnje ali da sve to nije imalo karakter jake razdraženosti koje bi ga dovelo u afektivno stanje, već da je do ovakvog reagovanja okrivljenog u konkretnoj situaciji u izvesnoj meri njega dovela i njegova alkoholisanost, ali po mišljenju veštaka i bez prisustva alkohola ovakvo ponašanje oštećene kod okrivljenog bi stvorilo stanje besa i ljutnje, a koji nalaz i mišljenje kao i iskaz sudskog veštaka sa glavnog pretresa je prvostepeni sud u potpunosti prihvatio, za šta je dao jasne i pravilne razloge u obrazloženju pobijane presude, a pre svega imajući u vidu da na nalaz i mišljenje nije bilo primedbi, kao i da je isti u potpunosti u skladu sa ostalim izvedenim dokazima, pa su žalbeni navodi branioca okrivljenog koji se tiču nalaza i mišljenja sudskog veštaka neosnovani, s obzirom da branilac nije imao primedbi na nalaz i mišljenje veštaka, te da nije imao primedbi ni prilikom ispitivanja veštaka na glavnom pretresu 20.09.2010. godine.

Pravilno je prvostepeni sud našao da je okrivljeni AA krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, a imajući u vidu da je okrivljeni prema sopstvenom priznanju nakon što se vratio kući posle razgovora sa oštećenom uzeo svoj revolver koji je držao u spavaćoj sobi, te municiju koju je držao odvojenu u dnevnoj sobi, da je uzeo šest metaka, ubacio u burence, te da je nakon toga revolver stavio u kasetu svog vozila, a iz čega jasno proizilazi da je okrivljeni već u tom trenutku doneo odluku da oštećenu BB te večeri liši života jer je znao da će te večeri da je sačeka u centru sela kada se bude vraćala sa posla. Prvostepeni sud je na strani 10 obrazloženja pobijane presude detaljno naveo razloge zbog čega ne prihvata odbranu okrivljenog koju je više puta menjao tokom postupka, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilni su razlozi koje je prvostepeni sud dao prilikom ocene odbrane okrivljenog na strani 10 prvostepene presude, a posebno ocena suda kada je u pitanju motiv koji je uzrokovao ponašanje okrivljenog, koji nije element krivičnog dela u pitanju, ali je značajan za ocenu odbrane.

Neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog koji se tiču psihičkog odnosa okrivljenog prema radnjama izvršenja, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno našao da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa umišljajem, a imajući u vidu opšte poznatu činjenicu da se u predelu grudnog koša nalaze vitalni organi, pa je okrivljeni s tim u vezi bio svestan da hicem u grudi može oštećenu lišiti života, pa je to i hteo.

Žalbene navode branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju ne stoji krivično delo iz člana 348 stav 4 KZ, s obzirom da, kada se imaju u vidu izmene i dopune Krivičnog zakonika od 11.09.2010. godine, nošenje pištolja za koji postoji odobrenje nadležnog odrgana da se nabavi i drži, ne predstavlja radnju krivičnog dela iz člana 348 stav 4 KZ već eventualni prekršaj, Apelacioni sud u Beogradu ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 KZ spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira. Dakle, objekat krivično-pravne zaštite ove grupe krivičnih dela u koju spada i krivično delo iz čl. 348 KZ jesu javni red i mir koji predstavljaju dobro od opšteg interesa, podjednako značajno za svakog građanina kao pojedinca i za državu, jer se remećenjem javnog reda i mira remeti normalan život i bezbednost ljudi u društvu. Objekat radnje izvršenja krivičnog dela iz čl. 348 KZ su oružje i eksplozivne materije. Za razliku od objekta radnje izvršenja, sama radnja izvršenja krivičnog dela iz čl. 348 KZ se sastoji u neovlašćenoj proizvodnji, držanju, nošenju ili pak prometu i ona uvek mora biti usmerena ka ovim predmetima (objektu radnje izvršenja), a to su oružje i eksplozivne materije, te delovanjem na objekat radnje izvršenja uvek se povređuje ili ugrožava zaštitni objekat.

Dakle, kako to iz samog naziva krivičnog dela nesumnjivo proizilazi objekat radnje izvršenja krivičnog dela iz čl. 348 KZ jesu oružje i eksplozivne materije i zakonodavac u samoj odredbi, koja ima više stavova, različito sankcioniše pojedine alternativne radnje izvršenja koje su usmerene ka tom objektu izvršenja, pa tako propisuje kaznu zatvora od 2 do 12 godina, ukoliko je radnja izvršenja nedozvoljenog nošenja. Pri tom, treba istaći da zakonodavac sankcioniše i oružje i municiju, te eksplozivne materije koje se neovlašćeno proizvode, drže, nose ili vrši njihov promet, tako i u odnosu na navedene predmete ukoliko njihovo držanje uopšte nije dozvoljeno građanima.

Kako je dakle sankcionisana neovlašćena izrada, prodaja, nabavljanje, razmena ili nošenje oružja i eksplozivnih materija, to istovremeno znači da postoji i ovlašćeni oblik ovih radnji i upravo Zakon o oružju i municiji uređuje ovlašćeni način nabavljanja, držanja, nošenja, prometa, prevoza, popravljanja i prepravljanja oružja, delova za oružje i municije, a Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad primenom ovog zakona i istovremeno, u zakonom predviđenoj proceduri, izdaje odobrenja za nabavljanje i nošenje oružja i municije u smislu odredbi čl. 6, 7 i 11-b Zakona o oružju i municiji, s tim što je posebno odredbom čl. 5 st. 3 Zakona o oružju i municiji predviđeno da je zabranjeno nošenje oružja za ličnu bezbednost bez dozvole za nošenje, a što se u konkretnom slučaju odnosi na pištolj koji je okrivljeni AA neovlašćeno nosio sa sobom, u smislu čl. 3 st. 1 Zakona o oružju i municiji, a što je dalje po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu nesumnjivo sankcionisano odredbom stava 4 člana 348 KZ-a, koja odredba je dakle sa blanketnom dispoziciojom. Imajući sve ovo u vidu po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, suprotni žalbeni navodi branioca okrivljenog AA, adv. AB, kojima se ističe da neovlašćeno nošenje predmetnog pištolja za koje je okrivljeni imao uredno ovlašćenje za držanje, ne predstavlja krivično delo, su neosnovani.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo iz čl. 113 KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 st. 4 KZ-a, o čemu su u pobijanoj presudi dati dovoljni i pravilni razlozi.

Imajući u vidu da je pravilno prvostepeni sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ubistvo iz čl. 113 KZ, neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz čl. 115 KZ-a, odnosno krivičnom delu ubistvo na mah. Ovo stoga što je prvostepeni sud prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka utvrdio da je okrivljeni u kritičnom periodu bio u stanju srednjeg pijanstva, a koje se stanje manifestuje gubitkom kontrole ponašanja, agresiojom, a s obzirom na odnose koji su prethodili kritičnom događaju, pravilno je prvostepeni sud zaključio da se okrivljeni nalazio u stanju emocionalnog uzbuđenja u vidu besa i da imajući u vidu sve činjenice koje proizilaze iz izvedenih dokaza, pravilno je prvostepeni sud našao da uvrede koje mu je oštećena uputila, ako se prihvati odbrana okrivljenog, kod njega nisu izazvale jaku razdraženost, pa je pravilno prvostepeni sud našao da se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu ubistvo na mah, a koje postoji samo kada je učinilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog. U konkretnom slučaju ne samo da pre ispaljenja hica nije bio doveden u stanje emocionalne uzbuđenosti bez njegove krivice ponašanjem pokojne BB, već je okrivljeni vrlo svrsishodno i sračunato preduzimao aktivnosti kritičnog dana, imajući u vidu da je okrivljeni revolver stavio u svoje vozilo još oko 12.00 sati kritičnog dana, odnosno više sati pre nego što je krivično delo izvršio, a prethodno je revolver napunio municijom i poneo sa sobom kada je pošao te večeri da sačeka pokojnu oštećenu, pa kada ona nije htela sa njim da razgovara, svojim autom je otišao ispred nje i kada mu je prišla iz kasete vozila uzeo pomenuti revolver, stavio za pojas sa zadnje strane i izašao ispred oštećene, a nakon toga pucao u nju, a iz celog toka kritičnog događaja nesumnjivo proizilazi da se uopšte ne može govoriti o krivičnom delu ubistva na mah, jer da bi to krivično delo postojalo neophodno je da se ono upravo izvrši na mah, odnosno odmah nakon što je uvreda upućena ili kratko vreme posle toga, a u konkretnom slučaju potpuno je jasno da taj uslov nije ispunjen.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, Apelacioni sud nalazi da je žalba branioca u tom delu neosnovana, a da je pobijana presuda pravilna.

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne u smislu čl. 54 KZ-a, odnosno okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, pa je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog imao u vidu činjenicu da je okrivljeni priznao krivična dela za koja je okrivljen, kao i to da do sada nije osuđivan, dok je od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio samu težinu izvršenog krivičnog dela, kao i činjenicu da je okrivljeni smišljeno i planirano lišio života svoju bivšu suprugu, i na taj način njihovo troje maloletne dece ostavio bez majke, a pri tome je znao da će i on zbog ovakvog krivičnog dela biti više godina odvojen od svoje dece, pa je na taj način svoju decu za duže vreme lišio roditeljskog prava, kao i da je okrivljeni u oštećenu pucao sa bliske razdaljine u vitalni deo tela – grudi i na taj način joj nije dao ni najmanju šansu da se eventualno odbrani, pa je imajući u vidu i motiv krivičnog dela, kao i izraženu nameru za izvršenjem krivičnih dela, pravilno prvostepeni sud našao da se svrha krivičnog kažnjavanja može postići samo izricanjem kazni zatvora u granicama propisanim zakonom, pa je okrivljenom prethodno za krivično delo iz čl. 113 KZ-a utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, a za krivično delo iz čl. 348 st. 4 KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, pravilno nalazeći da je samo takva kazna potrebna i dovoljna i da će se samo takvom kaznom dovoljno uticati na okrivljenog da ubuduće ne vrši krivična dela, pri čemu je odredio da će se okrivljenom u izrečenu kaznu uračunati i vreme koje je proveo u pritvoru, shodno čl. 63 KZ-a.

Nasuprot žalbenim navodima branioca okrivljenog, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, iste je naveo u obrazloženju pobijane presude i dao dovoljne i jasne razloge za svoju odluku. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu ovako izrečena jedinstvena kazna zatvora okrivljenom nužna je da izrazi društvenu osudu za krivično delo, ali i dovoljna za ostvarenje u čl. 4 i 42 KZ-a propisane svrhe izricanja krivičnih sankcija i svrhe kažnjavanja, pa je stoga žalba branioca okrivljenog, ocenjena kao neosnovana.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe čl. 87 KZ-a okrivljenom AA izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i od istog oduzeo revolver marke “CZ Magnum” 357, fabričkog broja __, kao i šest ispaljenih čaura za navedeni revolver, imajući u vidu da je isti upotrebljen za izvršenje krivičnog dela, kao i da je odredbom člana 348 stav 5 KZ propisano da će se vatreno oružje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzeti.

Takođe, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe čl. 193 i 196 ZKP-a doneo odluku o troškovima krivičnog postupka i paušalu, a za šta je dao jasne i dovoljne razloge u pobijanoj presudi.

Na osnovu odredbe čl. 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Zorica Avramović, s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić