APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

4.07.2011.

Kž1 2518/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 2518/11
Dana 04.07.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Slobodana Rašića, predsednika veća, sudija Aleksandre Zlatić i Zdravke Đurđević, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Jelenom Savić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 49 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i dr., odlučujući o žalbi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.1442/10 od 21.03.2011. godine, u sednici veća održanoj 20.06.2011. godine, u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog AA, advokata AB1, dana 04. jula 2011. godine , doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.1442/10 od 21.03.2011. godine, se POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.1442/10 od 21.03.2011. godine, okrivljeni AA je na osnovu čl.355 st.1 tač.2 ZKP-a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 49 stav 1 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i na osnovu odredbe čl.355 st.1 tač.1 ZKP-a oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358 stav 1 KZ-a. Na osnovu člana 87 KZ-a, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jedna kartonska kutija u kojoj se nalazi 200 ampula nandrolon dekanolat, jedna PVC kesa u kojoj se nalazi 70 ampula nandrolon dekanolat, jedna kartonska kutija u kojoj se nalazi 17nandrolon dekanolata, jedna kartonska kutija u kojoj se nalazi 107 kutija testosterona, jedna kartonska kutija u kojoj se nalazi 38 kutija agovorina i jedna kutija testosterona depo, 27 kutija provirona, 43 ampule sa natpisom Sustanol, 20 ampula sa natpisom Vinstrol, jedna kartonska kutija u kojoj se nalaze četiri kutije stanozolol kapsula, pet skalpela, jedne makaze i jedne lepljive trake, dve kutije sa dve table sa natpisom Oksimentholome in , tri table sa natpisom Naposim i tri ampule testosteron depo, osam kesica sa natpisom Turanabol, jedna kutija naposima, četiri kesice sa natpisom „Red dragon“, 69 kutija sa natpisom Supstanol 350, šest pakovanja sa natpisom tri trenabol 150, 65 ampula raznih naziva i jedna knjiga sa tvrdim povezom u kojoj se u posebno pripremljenom otvoru nalazi paket umotan u foliju. Na osnovu člana 197 stav 1 ZKP-a, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova i sudskog paušala i isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedene presude žalbu je izjavilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, zbog povrede Krivičnog zakona i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine pobijanu presudu i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Okrivljeni AA je u odgovoru na žalbu predložio da Apelacioni sud odbije žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i da njega i njegove branioce obavesti o sednici veća drugostepenog suda.

Branilac okrivljenog AA, advokat AB, je u odgovoru na žalbu predložio da Apelacioni sud žalbu tužioca odbije kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog AA, advokat AB1, je predložio da Apelacioni sud u Beogradu odbije žalbu tužioca kao neosnovanu, potvrdi presudu Višeg suda u Beogradu i obavesti o sednici veća okrivljenog i branioca.

Apelacioni javni tužilac je u svom podnesku Ktž.br.2460/11 od 20.05.2011. godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.1442/10 od 21.03.2011. godine.

Razmatrajući spise predmeta i pobijanu presudu, a po oceni navoda iznetih u žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca i branioca okrivljenog, advokata AB1, našao:

Žalba je neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene, niti prvostepena presuda sadrži one bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a ni povrede Krivičnog zakona, na koje žalbeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380 ZKP-a.

Neosnovani su žalbeni navodi Višeg javnog tužilaštva da je prvostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, nakon čega je izveo pogrešan zaključak na koji je primenio materijalni zakon koji se nije mogao primeniti, čime je učinio povredu Krivičnog zakona, našavši da se u radnjama okrivljenog ne sadrže zakonska obeležja krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, jer je pogrešno interpretirao zakonski tekst krivičnih dela iz Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, gde je jasno načinjena razlika u pogledu lica koje supstance ili sredstva iz kategorije dopinga neovlašćeno proizvodi ili na drugi način stavlja u promet od lica koje takva sredstva i koristi u sportu, čime je sankcionisano nedozvoljeno ponašanje lica koje prometuje zabranjena doping sredstva, pri čemu se ničim ne zahteva da krajnji korisnik takvih sredstava i iskoristi u sportu, već je dovoljno da sama upotreba ovih sredstava – lekova predstavlja doping u sportu, te je okrivljeni slanjem zabranjenih supstanci u Veliku Britaniju morao znati da će primalac pošiljke ili bilo koja druga osoba takve lekove iskoristiti sa ciljem dopinga u sportu. Takođe, ostaje nejasno zbog čega je okrivljeni takva sredstva slao u knjizi u čijoj unutrašnjosti je prethodno načinio otvor, pa je službeniku lažno predstavio da se radi o paketu sa tvrdim povezom, a nikako o pošiljci čiji sadržaj mora biti naznačen, ne samo u javnoj ispravi pošte, nego i na samom paketu koji se šalje u inostranstvo, što sve ukazuje na svest okrivljenog da znajući da sredstva predstavljaju doping ukoliko se koriste u sportu u cilju ostvarivanja što veće zarade od prodaje istih, takva sredstva slao izvesnom _ u Velikoj Britaniji.

Naime, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je za svoj stav dao jasne i uverljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, s obzirom da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz čl.49 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu , odnosno nije dokazano da je okrivljeni neovlašćeno u cilju dopinga u sportu stavljao u promet supstance koje se nalaze na listi zabranjenih doping sredstava u sportu objavljenih u Službenom glasniku br. 21/08, budući da je tokom postupka kao nesporno dokazano da je okrivljeni u više navrata slao u inostranstvo – Veliku Britaniju lekove – sredstva koja imaju širok spektar medicinske primene (lečenje različitih oblika malignih oboljenja kod žena, lečenje impotencije kod muškaraca i dr.), a koja sredstva se, između ostalog ,mogu koristiti i kao doping sredstva i kao takva se nalaze na navedenoj listi zabranjenih doping sredstava,međutim,iz izvedenih dokaza tokom prvostepenog postupka nije utvrđeno da je okrivljeni lekove bliže opisane u izreci pobijane presude stavljao u promet upravo u cilju dopinga u sportu, što predstavlja bitno obeležje bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Imajući u vidu napred navedeno, pravilno je prvostepeni sud našao da nije na nesporan način utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava iz člana 49 stav 1 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, budući da ni iz jednog dokaza tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni u periodu od 2007. godine do 12.05.2009. godine neovlašćeno, u cilju dopinga u sportu prenosio doping sredstva, bliže opisana u izreci presude, zbog čega ga je pravilno sud na osnovu odredbe člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP-a oslobodio od optužbe u skladu sa načelom in dubio pro reo, pa se žalbeni navodi Višeg javnog tužilaštva, koji ističe da je presuda doneta na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja pokazuju kao neosnovani.

Takođe, što se tiče krivičnog dela opisanog pod tačkom 2 izreke pobijane presude,a koje se okrivljenom stavlja na teret – navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358 stav 1 KZ-a, pravilno je prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju nema elementa bića krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, s obzirom da je iz iskaza svedoka SS – _ Direkcije za pismonosne usluge Javnog preduzeća „PTT Srbija“,utvrđeno da se prilikom prijema pošiljke od strane pošte ne sačinjava nikakva isprava ili drugi dokument u vidu beleške ili izjave, niti se podatak o prijemu pošiljke unosi u kakvu knjigu ili drugu vrstu evidencije, pa kako navedene radnje shodno ovakvom postupanju pošte nisu preduzete ni kada je okrivljeni poslao lekove – sredstva izvesnim licima u Velikoj Britaniji, to je sud našao da se u konkretnom slučaju ne može raditi o radnji izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Naime, za ostvarenje bića krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358 stav 1 KZ-a neophodno je da okrivljeni dovođenjem u zabludu navede nadležni organ, da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito, što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, budući da okrivljeni nije doveo u zabludu službenika pošte da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito, jer do overe sadržine poslatog paketa nije ni došlo, imajući u vidu da se prilikom slanja pošiljke o njenoj sadržini ne sastavlja nikakva javna isprava, zapisnik ili knjiga,pa su suprotni žalbeni navodi tužioca ocenjeni kao neosnovani.

Takođe,neosnovani su žalbeni navodi tužioca da način slanja navedenih pošiljki ukazuje na svest okrivljenog da je znao da isti predstavljaju doping ukoliko se koriste u sportu ,s obzirom da stoji činjenica da je način pakovanja lekova u izdubljenoj knjizi sa tvrdim koricama neuobičajen za poštanski saobraćaj, ali ista ne ukazuje da se radi o ovom krivičnom delu, jer je po nalaženju ovog suda pravilno prvostepeni sud našao da se ovakvim pakovanjem poštanski službenik može dovesti u zabludu u pogledu vrste pošiljke, ali to nema nikakve veze sa overavanjem sadržine paketa, što bi predstavljalo radnju izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, odnosno da je ovakva pošiljka bila spakovana na drugačiji način, odnosno da se znala njena prava sadržina mogla bi biti upućena na carinski pregled, pa bi prikrivanje činjenica o sadržini pošiljke moglo predstavljati carinski prekršaj, a ne radnju krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, zbog čega ga je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe na osnovu odredbe člana 355 stav 1 tačka 1 ZKP-a, budući da delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo.

Sem toga, po nalaženju Apelacionog suda, činjenični opis krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz čl.358 st.1 KZ, koje se okrivljenom stavlja na teret optužnicom Vjt-a u Beogradu Kt.br. 816/09 od 22.07.2009.godine, ne sadrži subjektivne elemente bića krivičnog dela (vinost), budući da u konkretnom slučaju nije navedeno da li je okrivljeni kritičnom prilikom postupao sa umišljajem, a što je nastalo propustom ovlašćenog tužioca ,pri čemu prvostepeni sud nije ovlašćen da samoinicijativno u izreku presude unosi oblik vinosti .

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 388 ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelena Savić, s.r. Slobodan Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić
JS/MI