APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

26.06.2013.

Kž1 2445/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 2445/13
Dana: 26.06.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerovića, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Katarine Majačić i zapisničara Julijane Tatalović, u krivičnom postupku prema okrivljenom AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 5 KZ, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata AB, izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2/13 od 21.03.2013. godine, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom u prisustvu okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i oštećene OO, dana 26.06.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

UVAŽAVANjEM žalbe branioca okrivljenog AA, advokata AB, PREINAČAVA SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2/13 od 21.03.2013. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA,

OGLAŠAVA KRIVIM

- što je u Bariču, u vremenskom periodu od 08.09.2010. godine do 01.12.2010. godine, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, prekršio mere zaštite od nasilja u porodici, koju mu je sud odredio na osnovu zakona, svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje, na taj način što je presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudska jedinica Obrenovac 13-P2.br. 874/09 od 22.07.2010. godine, koja presuda je ispravljena rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica Obrenovac III-13-P2.br. 1175/10 od 03.12.2010. godine, okrivljenom izrečena mera zaštite od nasilja u porodici tako što mu je naloženo da se iseli iz porodične kuće aa i zabranjuje pristup u prostoru oko mesta stanovanja oštećene OO, ulica aa, zabranjuje se okrivljenom da se približava oštećenoj OO na udaljenosti manjoj od 400 metara, kao i da mu se zabranjuje dalje uznemiravanje tužilje OO, a okrivljeni je i pored izrečene mere zaštite od nasilja u porodici nastavio da živi u porodičnoj kući aa, nije se iselio iz kuće, živeo je na udaljenosti manjoj od 400 metara od oštećene, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno,

- čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194 stav 5 KZ.

Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom AA, primenom napred navedenog zakonskog propisa i odredbi člana 4, 42, 45, 54, 64, 65 i 66 KZ izriče USLOVNU OSUDU tako što mu zadržava kao pravilno utvrđenu prvostepenom presudom kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci i istovremeno određuje da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši krivično delo.

U preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, advokata AB, odbija se kao neosnovana i u nepreinačenom delu prvostepena presuda POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2/13 od 21.03.2013. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 5 KZ. Sud je okrivljenog AA, primenom napred navedenih zakonskih propisa i odredbi člana 4, 42, 45, 54 KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, pa ga je uz dalju primenu člana 44, 48, 50 i 51 KZ, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku, određeno je da će sud novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci. Na osnovu člana 197 stav 1 ZKP okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka, te je određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava. Na osnovu odredbe člana 206 ZKP oštećena OO je upućena da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Protiv navedene presude, žalbu je blagovremeno izjavila branilac okrivljenog AA, advokat AB zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu zakaže sednicu veća na kojoj će pozvati optuženog i branioca, te da nakon održane sednice usvoji žalbu i ukine presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2/13 od 21.03.2013. godine i predmet vrati na ponovni postupak ili da je preinači tako što će osloboditi od optužbe okrivljenog AA za delo koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž. br. 2290/13 od 26.04.2013. godine, predložio da Apelaciioni sud u Beogradu odbije kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata AB i potvrdi prvostepenu presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2/13 od 21.03.2013. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je dana 22.05.2013. godine, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao i u smislu čl. 380 ZKP-a, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi i predloga Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, našao da je presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, a što se osnovano ističe žalbom branioca okrivljenog, s obzirom da je izreka presude protivrečna razlozima presude, a da u pobijanoj presudi nisu navedeni jasni razlozi o odlučnim činjenicama na kojima je presuda zasnovana. Međutim, kako je u ovom predmetu prvostepena presuda već ukidana, to ovaj sud u smislu odredbe člana 385 stav 2 ZKP, nije mogao ponovo ukinuti presudu, već je odlučio da održi pretres pred drugostepenim sudom. Pretres je održan dana 26.06.2013. godine, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, a u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i oštećene OO.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a ogleda se u tome što prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge zbog čega nalazi da je okrivljeni u periodu od 28.07.2010.godine do 01.12.2010.godine, prekršio mere zaštite od nasilja u porodici, koju mu je sud odredio na osnovu zakona i koje su izrečene presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudska jedinica Obrenovac 13-P2.br. 874/09 od 22.07.2010. godine (ispravljena rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica Obrenovac III-13-P2.br. 1175/10 od 03.12.2010. godine). Naime, okrivljeni je navedenu presudu primio tek 08.09.2010. godine, a što je nesporno utvrđeno uvidom u povratnicu združenu spisima predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P2. 215/11 (raniji broj P2 broj 874/09), te je tek tada okrivljeni saznao za nalog suda da se iseli iz porodične kuće aa, da mu je zabranjen pristup u prostoru oko mesta stanovanja oštećene OO na navedenoj adresi, da mu je zabranjeno da se približava oštećenoj OO na udaljenosti manjoj od 400 metara, kao i da mu je zabranjeno njeno dalje uznemiravanje. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, tek od tog momenta - 08.09.2010. godine, okrivljeni je bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje, jer je bio svestan da time što je nastavio da živi u porodičnoj kući aa, posle prijema presude Drugog osnovnog suda u Beogradu, sudska jedinica Obrenovac 13-P2.br. 874/09 od 22.07.2010. godine, odnosno kada je upoznat sa nalogom suda, krši mere zaštite od nasilja u porodici, koju mu je sud odredio na osnovu zakona i koje su izrečene navedenom presudom.

Ceneći sve napred navedeno, imajući u vidu da u periodu od 28.07.2010. godine, a kako je to navedeno u presudi prvostepenog suda, pa do 08.09.2010. godine, kada je okrivljeni primio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu kojom mu je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici, okrivljeni AA, nije znao za postojanje ove mere niti za njenu sadržinu, te isti nije mogao biti oglašen krivim da je u periodu pre nego što je primio navedenu presudu, postupao suprotno meri koja je izrečena u njoj.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je izmenio činjenično stanje tako što je okrivljenog oglasio krivim da je radnje izvršenja krivičnog dela preduzeo u vremenskom periodu od 08.09.2010. godine do 01.12.2010. godine.

Žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni kritičnom prilikom kršio izrečene mere zaštite od nasilja u porodici zbog činjenice da izrečene mere ne egzistiraju u pravnom poretku niti da su donete saobrazno zakonu, budući da potiču iz odluke koja ne proizvodi pravno dejstvo, imajući u vidu da je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 13-P2.br. 874/09 od 22.07.2010. godine ukinuta u delu u kome su izrečene sve mere zaštite od nasilja u porodici, te da prema tome u radnjama okrivljenog nema elemenata protivpravnosti, ocenjene su kao neosnovane.

Naime, činjenica da je izrečena privremena mera kasnije ukinuta u žalbenom postupku ne znači da samim tim u radnjama okrivljenog nema elemenata protivpravnosti jer je privremena mera egzistirala u pravnom poretku i proizvodila svoje dejstvo iako nije bila pravnosnažna, budući da žalba izjavljena protiv mera zaštita od nasilja u porodici ne zadržava izvršenje izrečenih mera. Shodno navedenom, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su se u radnjama okrivljenog stekla sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194 stav 5 KZ.

Razmatrajući pobijanu presudu te navode izjavljene žalbe u pogledu odluke o kazni u smislu člana 54 KZ, Apelacioni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je otac troje punoletne dece, da je priznao izvršenje krivičnog dela, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni ranije osuđivan između ostalog i zbog istovrsnog krivičnog dela, prema istoj oštećenoj, ali je našao da okrivljenom, imajući u vidu težinu izvršenog krivičnog dela, stepen krivice, kao i jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, u konkretnom slučaju nije neophodno izreći efektivnu kaznu zatvora, već da se svrha kažnjavanja može postići i uslovnom osudom.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je okrivljenom AA izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, s tim što je odredio da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Pravilno je prvostepeni sud okrivljenog osudio i na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je odmerio ceneći imovinske prilike okrivljenog, odnosno da je nezaposlen i da egzistenciju obezbeđuje povremenim radom kao fizički radnik.

Po oceni Apelacionog suda u Beogradu ovako izrečena krivična sankcija je nužna i dovoljna za ostvarivanje kako svrhe kažnjavanja iz čl. 42 KZ, tako i opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz čl. 4 stav 2 KZ, odnosno kako ciljeva generalne, tako i ciljeva specijalne prevencije.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu odredbe člana 391 stav 1 ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Julijana Tatalović Siniša Važić