APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.02.2011.

Kž1 2378/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1-2378/10
Dana 17.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o žalbama javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu i optuženog i njegovog branioca, izjavljenim protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu IX K.br. 1407/08 od 03.09.2009. godine, nakon održane javne sednice veća u smislu člana 375 ZKP-a, doneo dana 17.02.2011. godine

P R E S U D U

UVAŽAVA SE žalba javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, pa se PREINAČUJE presuda Petog opštinskog suda u Beogradu IX K.br. 1407/08 od 03.09.2009. godine, u delu odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu, optuženom AA za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, a zadržava kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, za koje je takođe oglašen krivim pobijanom presudom, pa ga OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava lišenje slobode od 04.09.2007. godine do 05.09.2007. godine, dok se žalbe optuženog AA i njegovog branioca ODBIJAJU kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu IX K.br. 1407/08 od 03.09.2009. godineoptuženi AA je oglašen krivim zbgog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, za koja krivična dela mu je sud prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, a zatim ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, u koju mu se uračunava lišenje po rešenju MUP-a RS od 04.09.2007. godine do 05.09.2007. godine. Na osnovu odredbe člana 87 KZ i člana 350 stav 4 KZ prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to putničko vozilo marke „Mercedes benz.“ reg. oznaka __, ključ sa kožnim priveskom za vozilo Mercedes benz. i vozačka dozvola SFRJ broj __, serijskog broja SR __, sa oznakom duplikat, izdata od strane SUP-a Gnjilane dana 14.03.2001. godine na ime AA, kao predmeti izvršenja krivičnog dela.Optuženi je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 76.500,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili

- Javni tužilac Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i optuženi osudi na kaznu zatvora u dužem trajanju,

- Optuženi AA, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se pobijana presuda preinači, tako što će ga drugostepeni sud osloboditi od optužbe ili da se ista ukine i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, i

- Branilac optuženog, advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona, odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i optuženi oslobodi od optužbe, kao i da mu se vrati uzeto putničko vozilo i ključevi ili da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je zahtevao da sa optuženim bude obavešten o sednici veća.

Branilac optuženog, advokat AB je podneo odgovor na žalbu javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku KTŽ.br. 605/2010 od 04.03.2010. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenu protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu IX K.br. 1407/08 od 03.09.2009. godine, zbog odluke o krivičnoj sankciji i navedenu presudu preinači, tako što će optuženog AA osuditi na kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, a da žalbe optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB izjavljene protiv navedene presude, odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP-a, u prisustvu branioca optuženog advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i optuženog AA, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, žalbama i odgovorom na žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te izjašnjenja iznetih na javnoj sednici veća, te pismenog izjašnjenja Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom podnesku, odlučio kao u izreci presude.

Pobijanom presudom, kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti je njome povređen krivični zakon na štetu optuženog, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbi u smislu člana 380 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepena presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP na koje se neosnovano ukazuje žalbama optuženog i njegovog branioca, jer nasuprot iznetim žalbenim navodima izreka pobijane presude je jasna i razumljiva, a prvostepeni sud je o svim odlučnim činjenicama, kako onim koje čine objektivna obeležja krivičnih dela u pitanju, tako i o činjenicama i okolnostima koje se tiču subjektivnog odnosa optuženog prema učinjenim delima dao jasne, uverljive i neprotivrečne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i s tim u vezi i zbog povrede krivičnog zakona u žalbama optuženog i njegovog branioca se ističe da optuženi nije izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret i za koja je oglašen krivim i u ovim žalbama se u suštini ponavljaju navodi odbrane optuženog.

Iznete žalbene navode ovaj sud ocenjuje kao neosnovane, jer je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude, a u sklopu iznete odbrane optuženog, pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje iz izreke pobijane presude.

Naime, činjenično stanje u odnosu na krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 KZ, za koje je optuženi pobijanom presudom oglašen krivim, prvostepeni sud je na nesumnjiv način utvrdio pre svega na osnovu iskaza svedoka albanskih državljana koji su naveli da su optuženog čekali pored puta, da je isti naišao vozilom marke „Mercedes“, da su ušli u njegovo vozilo koje nije imalo oznaku taksi, da je lice koje je organizovalo njihov prelaz organizovalo i plaćanje, a kojima su opovrgnuti navodi odbrane optuženog. Pri tome je prvostepeni sud dao jasne i uverljive razloge u obrazloženju pobijane presude na strani 7 zašto nije prihvatio iznetu odbranu optuženog, pravilno nalazeći da je ista najpre u suprotnosti sa iskazima svedoka albanskih državljana, koje iskaze je prvostepeni sud prihvatio, pravilno nalazeći da nisu imali nikakvog razloga da neosnovano terete optuženog, te da je odbrana optuženog usmerena na izbegavanje krivice. Takođe, pravilno zaključuje prvostepeni sud i da je odbrana optuženog nelogična i to da je morao da skine taksi tablu u Leskovcu da bi izbegao kažnjavanje, budući da ne postoji ni jedan propis koji bi mu zabranjivao da vrši taksiranje od Bujanovca do Beograda, a postavlja se pitanje zašto bi bio kažnjen bez učinjenog prekršaja, kao i da su neosnovani navodi odbrane optuženog da se bavio taksi delatnošću kao dopunskom delatnošću, jer iz ugovora koji je potpisao proizlazi da je obavljao taksi delatnost sa punim radnim vremenom.

I u pogledu krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, činjenično stanje je pravilno i u potpunosti utvrđeno i to na osnovu izvedenih pismenih dokaza i delom iz navoda odbrane optuženog, koji je naveo da je jednom upotrebio falsifikovanu vozačku dozvolu, pa time dakle priznaje da je navedenu javnu ispravu upotrebio kao pravu. S toga su i u ovom delu suprotni žalbeni navodi optuženog i njegovog branioca da nije imao nameru da upotrebljava preinačenu vozačku dozvolu, ocenjeni kao neosnovani.

Dakle, prvostepeni sud je pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje, koje suprotnim žalbenim navodima optuženog i njegovog branioca nije dovedeno u sumnju i u ovim žalbama su se u suštini ponavljaju navodi odbrane optuženog, kako je to napred navedeno i daje drugačija ocena izvedenih dokaza od one koju je dao prvostepeni sud, a koji su i po nalaženju ovog suda pravilno cenjeni.

Na pravilno i u potpunosti utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u radnjama optuženog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, za koja ga je i oglasio krivim, a koja dela je izvršio sa direktnim umišljajem, pa se neosnovanom žalbama optuženog i njegovog branioca pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbi javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, optuženog i njegovog branioca, ovaj sud nalazi da je žalba javnog tužioca osnovana, a da su žalbe optuženog i njegovog branioca neosnovane.

Naime, prvostepeni sud je prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji koju će izreći optuženom od olakšavajućih okolnosti na strani optuženog cenio njegove lične i porodične prilike i to da je otac troje dece, od kojih je jedno maloletno, da mu je supruga bolesna, kao i da je delimično priznao izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave, a od otežavajućih okolnosti njegovu raniju osuđivanost, pa je optuženom za izvršena krivična dela prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca, a zatim ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode, kao u izreci pobijane presude.

Međutim, osnovano se u žalbi javnog tužioca ističe da je prvostepeni sud dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima koje je našao na strani optuženog, a da pri tome nije u dovoljnoj meri cenio otežavajuće okolnosti i to njegovu raniju osuđivanost – tri puta, od čega jednom za istovrsno krivično delo iz člana 233 KZ RS, te da je očigledno da ranije osude nisu uticale na optuženog da više ne vrši krivična dela, pa je s toga jedinstvena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci na koju je optuženi osuđen pobijanoj presudom neadekvatna težini i vrsti izvršenih krivičnih dela i ličnosti optuženog i da je izrečena u kraćem vremenskom trajanju nego što je to neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja.

S toga je ovaj sud uvažio žalbu javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužioca u Beogradu i preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, tako što je optuženom AA za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, a zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS, za koje je takođe oglašen krivim pobijanom presudom, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, u koju mu se uračunava lišenje slobode od 04.09.2007. godine do 05.09.2007. godine.

Po nalaženju ovoga suda sa ovako odmerenom kaznom u potpunosti će se ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42 KZ i ista je u svemu u skladu sa težinom učinjenih dela i stepenom krivice optuženog kao učinioca.

Sledstveno tome, suprotni žalbeni navodi i predlozi optuženog i njegovog branioca ocenjeni su kao neosnovani.

Po oceni ovog suda neosnovano se žalbama optuženog i njegovog branioca pobija prvostepena presuda u delu odluke o meri bezbednosti, jer je pravilno prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 350 stav 4 KZ, a kojom je propisano da će sredstva namenjena i upotrebljena za izvršenje dela iz stava 1 do 3 oduzeti, prema optuženom izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to putničkog motornog vozilo marke „Mercedes“ reg. oznake __ i ključ za isto, pa su suprotni žalbeni navodi optuženog i njegovog branioca da nije bilo mesta izricanju predmetne mere bezbednosti ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 391 i 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić