Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.02.2011.

Kž1 2251/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
KŽ1 – 2251/2010
Dana 17.02.2011. godine
B E O G R A D


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Savke Gogić - predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević - članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Lazin - zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a, odlučujući o žalbama javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu i branioca okrivljenog AA – advokata AB, izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Boljevcu K.br.4/09 od 25.05.2009. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbi člana 375 ZKP-a dana 17.02.2011. godine, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog AA – advokata AB, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata AB i po službenoj dužnosti UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Boljevcu K.br.4/09 od 25.05.2009. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Opštinski sud u Boljevcu je presudom K.br.4/09 od 25.05.2009. godine oglasio krivim okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koja mu se ima računati od dana kada stupi na izdržavanje iste i istovremeno mu je izrekao i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestahiljada) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 2 meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da će ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u ostavljenom roku od 2 meseca ista biti zamenjena u kaznu zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim što kazna zatvora po ovom osnovu ne može biti duža od 6 meseci.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara i na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznos od 5.464,00 dinara, a sve u roku od 2 meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavili:

- javni tužilac Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da žalbeni sud preinači presudu Opštinskog suda u Boljevcu K.br.4/09 od 25.05.2009. godine tako što će okrivljenog AA za krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a osuditi na strožiju zatvorsku kaznu u odnosu na prvostepenu presudu.

- branilac okrivljenog AA – advokat AB iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se presuda Opštinskog suda u Boljevcu K.br.4/09 od 25.05.2009. godine ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U žalbi je istaknut i zahtev branioca okrivljenog da bude pozvan na sednicu veća drugostepenog suda kada se bude razmatrala žalba. Branilac je u zakonskom roku podneo i dopunu žalbe.

Odgovor na žalbu javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu podneo je branilac okrivljenog AA – advokat AB sa predlogom da žalbeni sud odbije kao neosnovanu žalbu Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu.

Zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu je u svom podnesku KTŽ.br.481/2010 od 25.02.2010. godine stavio predlog da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Boljevcu K.br.4/09 od 25.05.2009. godine i da navedenu presudu preinači u pogledu odluke o kazni tako što će okrivljenom AA za krivično delo poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ-a izreći zatvorsku kaznu u dužem vremenskom trajanju, a da žalbu branioca okrivljenog AA – advokata AB izjavljenu protiv navedene presude odbije kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu odredbi člana 375 ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog AA – advokata AB. Na sednici veća Apelacioni sud je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP-a, žalbama i odgovorom na žalbu, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu kao drugostepenog pobijana presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama člana 380 stav 1 ZKP-a, a koja povreda se sastoji u tome što je izreka presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi i što su nejasni razlozi o odlučnim činjenicama koje su od značaja za odluku o krivičnoj sankciji.

Naime, izreka presude je nerazumljiva i protivrečna sama sebi obzirom da prvostepeni sud u činjeničnom opisu krivičnog dela kao radnju izvršenja krivičnog dela poreska utaja navodi jednu od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno navodi da je okrivljeni kao vlasnik i odgovorno lice "SS" „dao lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima i drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza“, a zatim dalje opisujući način izvršenja ovog krivičnog dela daje opis druge radnje izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno navodi da okrivljeni navedene račune „nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama i da u podnetim poreskim prijavama za obračun PDV za period od 01.03.2008. godine do 30.04.2008. godine iste nije iskazao kao svoju poresku obavezu u ukupnom iznosu do 4.207.338,00 dinara“.

Osim toga, osnovano se žalbom branioca okrivljenog AA – advokata AB ukazuje da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama u pogledu umišljaja odnosno namere izbegavanja plaćanja poreza. Subjektivnu stranu krivičnog dela poreska utaja čini preduzimanje krivično-pravnih radnji propisanih članom 229 KZ u nameri izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa ili drugih dažbina i ona mora postojati kod svih oblika radnje izvršenja, te se ovo krivično delo može izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Prvostepeni sud odbranu okrivljenog tumači i ceni kao priznanje izvršenja krivičnog dela, a pri tome ne daje razloge u pogledu navoda odbrane okrivljenog da je on bio u ubeđenju da je sve rađeno legalno i kako treba, odnosno da je bio u zabludi o ovim činjenicama, osim što to ne prihvata. Na dalje, prilikom ocene odbrane okrivljenog u sklopu ostalih dokaza sud ne daje razloge ni o ostalim činjenicama od značaja za razjašnjenje ove krivično-pravne stvari, a naime da li je SS1 direktno predavao dokumentaciju knjigovođi ili je to radio okrivljeni, i kod koga su se dokumentacija i računi nalazili.

Usled učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koju je napred ukazano, ni činjenično stanje se za sada sa sigurnošću nije moglo ispitati, iz kojih razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama Apelacionog suda u Beogradu kao drugostepenog, otkloniće bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovim rešenjem, vodeći pri tome računa i o ostalim žalbenim navodima branioca okrivljenog AA – advokata AB, vezanim za pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluku o krivičnoj sankciji, kao i o žalbenim navodima javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Boljevcu, koji nisu bili predmet posebne ocene, s obzirom na razloge ukidanja presude, te će izvesti sve potrebne dokaze, i nakon njihove ocene pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim odlučnim činjenicama dati jasne i argumentovane razloge.

Na osnovu svega napred navedenog Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja, a na osnovu odredbi člana 389 ZKP-a.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin s.r. Savka Gogić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje