REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 215/13
Dana 21.05.2013. godine
B E O G R A D
ul.Nemanjina br.9
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.588/12 od 23.11.2012.godine, nakon održane javne sednice veća, u smislu člana 357 ZKP, dana 21. maja 2013. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Povodom žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a po službenoj dužnosti, PREINAČAVA SE rešenje Višeg suda u Beogradu K.br.588/12 od 23.11.2012.godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu,
prema tada maloletnom AA,
na osnovu člana 78 stav 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
OBUSTAVLjA POSTUPAK
po podnetoj optužnici javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt.br.1025/10 od 30.12.2010. godine, kojom mu je stavljeno na teret da je:
dana 02.11.2010. godine, oko 15,30 časova u Obrenovcu, u naselju Rvati, kod groblja u Obrenovcu, u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti svog dela, čije je izvršenje hteo, neovlašćeno radi prodaje, držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to heroin u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, upakovan u dve kesice, jedna neto mase 4,68 grama i druga neto mase 0,44 grama, koja opojna droga je prilikom intervencije policijskih službenika PS Obrenovac pronađena kod optuženog i od njega uz potvrdu oduzeta, a tom prilikom je pored njega zatečen maloletni – dete MM, koji je po prethodnom dogovoru mobilnim telefonom došao na naznačeno mesto radi kupovine opojne droge, dok je prilikom pretresa kuće optuženog, u sobi, ispod dušeka kreveta, pronađena i uz potvrdu oduzeta opojna droga heroin u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, upakovana u jednu PVC kesicu, ukupne neto mese 20,96 grama, jedna celofanska kesica 0,32 grama marihuane, koju čine delovi biljke konoplja (cannabis), koja sadrži psihoaktivnu komponentu THC, kao i novac u iznosu od 40 evra i 12.000,00 dinara, u raznim apoenima, koji potiču od prometa opojne droge,
-čime bi izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ.
Na osnovu člana 512 stav 1 ZKP, prema AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to dve kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 4,68 grama i 0,44 grama, jedne PVC kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 20,96 grama i jedne celofanske kesice sa 0,32 grama marihuane.
Na osnovu člana 513 stav 1 ZKP, od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 40 evra i 12.000,00 dinara.
Na osnovu člana 197 ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ODBIJA SE kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.588/12 od 23.11.2012. godine, prema mlađem punoletnom licu optuženom AA, izrečena je vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva, koja može trajati najmanje 6 (šest) meseci, a najduže 2 (dve) godine, s tim što će sud naknadno odlučiti o njenom prestanku. Na osnovu člana 87 KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to dve kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 4,68 grama i 0,44 grama, jedne PVC kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 20,96 grama i jedne celofanske kesice sa 0,32 grama marihuane. Na osnovu člana 91 KZ, od okrivljenog AA oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 40 evra i 12.000,00 dinara. Na osnovu člana 193 i 196 ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 44.179,58 dinara, a na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedenog rešenja blagovremeno je žalbu izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369 stav 1 tačka 1 u vezi člana 367 tačka 2 ZKP, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, shodno članu 370 stav 1 u vezi člana 367 tačka 3 ZKP i odluke o krivičnoj sankciji, shodno članu 371 stav 1 u vezi člana 367 tačka 4 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni krivični sud, preinači ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu, tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, i osuditi ga na primerenu kaznu zatvora u zakonom propisanim okvirima.
Branilac okrivljenog AA, advokat AB, u odgovoru na žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, predložio je da se navedena žalba odbije kao neosnovana, a rešenje Višeg suda u Beogradu K.br.588/12 potvrdi.
Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu je svojim podneskom Ktž.br.221/13 od 21.01.2013. godine, predložilo da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i ukine prvostepeno rešenje.
Apelacioni sud u Beogradu je održao javnu sednicu veća, u prisustvu branioca okrivljenog AA, advokata AB, a u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca i okrivljenog AA, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem, koje je ispitao i u smislu člana 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi, odgovora na žalbu i predloga Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, iz napred citiranog podneska, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Naime, okrivljeni AB je u svojoj odbrani u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, kao i svoju krivicu, pa imajući u vidu da je njegovo priznanje potkrepljeno dokazima izvedenim na glavnom pretresu, i to kako sadržinom potvrde o privremeno oduzetim predmetima i potvrde o ulaženju u stan i druge prostorije PU za Grad Beograd – Odeljenje Obrenovac od 02.11.2010. godine, tako i iskazima saslušanih svedoka SS1 i SS2, kao i fizičko-hemijskim veštačenjem obavljenim od strane Uprave kriminalističke policije – Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra broj 15780/10 od 03.11.2010. godine, pravilno je prvostepeni sud ovakvu odbranu okrivljenog prihvatio u potpunosti, ocenivši je kao iskrenu.
Članom 41 stav 1 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je – učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, a u vreme suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, sud može izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno-popravni dom ako se, s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se ovim vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne.
Međutim, kako nesporno iz spisa predmeta proizlazi da je dana _. godine okrivljeni AA navršio 21 godinu, pri čemu, kako iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra dr VV od 22.12.2010. godine, tako i iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka specijaliste medicinske psihologije VV1 od 02.03.2011. godine, proizlazi da opšta duševna razvijenost okrivljenog ne odstupa od nivoa očekivanog za njegov kalendarski uzrast, a takođe imajući u vidu protek vremena od izvršenja krivičnog dela, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, u konkretnom slučaju, s obzirom na karakteristike ličnosti okrivljenog, kao i činjenicu da se predmetno krivično delo javlja kao izolovano i nije posledica struktuiranog delikventnog ponašanja okrivljenog, u konkretnom slučaju izricanje kazne zatvora ne bi bilo celishodno, pa je stoga ovaj sud, povodom žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a po službenoj dužnosti, prvostepenu presudu preinačio i na osnovu člana 78 stav 2 Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, iz razloga celishodnosti obustavio postupak prema tada maloletnom okrivljenom AA, a žalbu javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, imajući u vidu sve napred navedeno, ocenio kao neosnovanu.
Na osnovu člana 512 stav 1 ZKP, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to dve kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 4,68 grama i 0,44 grama, jedne PVC kesice heroina u obliku baze u smeši sa kofeinom i paracetamolom, neto mase 2,96 grama, celofanske kesice sa 0,32 grama marihuane, budući da to zahtevaju interesi opšte bezbednosti.
Na osnovu člana 513 stav 1 ZKP, sud je od okrivljenog AA oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom i to novac u iznosu od 40 evra i 12.000,00 dinara, s obzirom da je tokom postupka utvrđeno da je reč o novcu koji potiče od izvršenja krivičnog dela.
Kako je prema okrivljenom AA obustavljen krivični postupak, to je, shodno članu 197 stav 1 ZKP, odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Na osnovu svega napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je, primenom odredbe člana 401 stav 3 u vezi sa članom 391 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r. Sonja Manojlović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić