APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.12.2010.

Kž1 1994/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 1994/10
Dana 23.12.2010. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 33 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog, izjavljenim protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu VIII K.br. 1005/09 od 15.10.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba branioca okrivljenog AA, pa se UKIDA presuda Petog opštinskog suda u Beogradu VIII K.br. 1005/09 od 15.10.2009. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ob r a z l o ž e nj e

Presudom Petog opštinskog suda u BeograduVIII K.br. 1005/09 od 15.10.2009. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 33 KZ i za isto mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od četiri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenom će se u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 26.09.2009. godine do 15.10.2009. godine. Na osnovu člana 196 stav 4 ZKP-a okrivljeni je oslobođen dužnosti da sudu u celini naknadi troškove krivičnog postupka i isti padaju na teret budžetskih sredstava suda. Shodno članu 87 KZ u vezi člana 350 stav 5KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to putničkog motornog vozila marke „Opel Askona“, C20 I, reg. oznaka BP _, ključ za navedeno putničko motorno vozilo i mobilni telefon marke „Nokia 6230“, IMEI broj _ sa karticom za mobilni telefon 062/_, kao predmeta koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela. Na osnovu člana 91 i 92 KZ od okrivljenog je oduzet novac u iznosu od 300 evra kao imovinska korist pribavljena krivičnim delom.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- javni tužilac Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da se pobijana presuda preinači tako što će se okrivljeni AA osuditi na kaznu zatvora ili da mu se izrekne uslovna osuda kojom će mu se utvrditi kazna zatvora dužem vremenskom trajanju, odnosno sa dužim rokom proveravanja, i

- branilac okrivljenog advokat AB, zbog bitne povrede postupka, povrede Krivičnog zakonika, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja,odluke o izrečenoj kazni i meri, sa predlogom da se pobijana presuda preinači i donese oslobađajuća, odnosno odbijajuća presuda, kao i da bude obavešten o sednici veća.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku Ktž.br. 193/2010od 22.02.2010. godine predložio da se žalba javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu uvaži i prvostepena presuda preinači u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljeni osudi na strožiju krivičnu sankciju, a da se žalba branioca okrivljenog AA odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 448 stav 1 ZKP-a nije obavestio branioca okrivljenog, jer je našao da njegovo prisustvo ne bi bilo od koristi za razjašnjenje predmetne krivično pravne stvari, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, datog u napred navedenom podnesku, našao:

Žalba branioca okrivljenog je osnovana.

U prvostepenoj presudi sadržane su bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, na koje se navodima žalbe branioca okrivljenog osnovano ukazuje.

Navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka sastoje se u tome što u pobijanoj presudi nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni.

Naime, prvostepeni sud je okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog delane dozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 stav 2 u vezi stava 33 KZ, jer je okrivljeni u vreme i mestu bliže označenom u izreci pobijane presude, u nameri da sebi pribavi imovinsku korist u iznosu od 300 evra omogućio nedozvoljeni tranzit kroz Srbiju licima A1, A2, A3, A4 i A5 , tako što je po prethodnom dogovoru sa NN licem po imenu BB, a koji ga je angažovao, kako bi okrivljeni preuzeo imenovana lica oko 20,30 časova u hotelu „Ibrov raj“ u mestu Raijnci, SO Preševo, i prevezao ih do Novog Sada, a koja lica su ilegalno prebačena preko administrativne linije Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji, smestio u svoje putničko motorno vozilo marke „Opel Askona“, izvršio njihov tranzit od mesta Rajince, auto putem kroz Republiku Srbiju do naplatne rampe u Beogradu - Bubanj Potok, radi daljeg preuzimanja od strane drugih NN lica, koja bi nastavila njihov tranzit do Francuske, kada je na naplatnoj rampi zaustavljen od strane policijskih službenika Uprave za strance i lišen slobode.

Međutim, osnovano se u žalbi branioca okrivljenog ističe da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama i to u kom smislu se ogleda nedozvoljenost tranzita navedenih lica kroz našu zemlju, a one koje je dao su nejasni.

Naime, kako iz ličnih podataka A1, A2, i A3, proizlazi da su državljani Republike Srbije, a što je sud utvrdio uvidom u fotokopiju ličnih karata A1, A2, i A3, kojima su izdate lične karte sa rokom važenja do 2019. godine, dok je A3 istekao rok važenja lične karte 2006. godine, iako navedeno nije konstitutivni element predmetnog krivičnog dela, sud ne daje razloge zašto smatra da je takav tranzit navedenih lica nedozvoljen i to u kom smislu se ogleda nedozvoljenost njihovog tranzita kroz našu zemlju, da li time što okrivljeni zna da će da otputuju u Francusku. Ovo posebno kada se ima u vidu da je okrivljeni navedena lica prevezao od mesta Rajinci, SO Preševo do Novog Sada.

S toga je ovaj sud uvažio žalbu branioca okrivljenog, ukinuo pobijanu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje mu je ukazano ovim rešenjem, te dati jasne i uverljive razloge o svim odlučnim činjenicama tako što će pouzdano utvrditi državljanstvo navedenih lica i dati razloge za svoj zaključak zašto smatra da je tranzit tih lica kroz našu zemlju nedozvoljen, imajući pri tom u vidu i navode iz žalbe javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, koja žalba je izjavljena zbog odluke o krivičnoj sankciji i koja s obzirom na donetu odluku nije bila predmet posebne ocene.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 389 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Aleksandra Simić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić