APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

15.07.2010.

Kž1 1990/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 1990/10
Dana 15.07.2010. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Siniše Važića, predsednika veća, Nadežde Mijatović i Omera Hadžiomerović, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnika Rosande Dževerdanović Savković, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okr. AA, zbog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz čl. 250 st. 2 u vezi st.1 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu K.br.1033/07 od 13.10.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2010.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UVAŽAVA SE žalba javnog tužioca Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, pa se UKIDA presuda Petog opštinskog suda u Beogradu K.br.1033/07 od 13.10.2009.godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom okr.AA na osnovu čl.355 st. 1 tač. 2 ZKP-a oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz čl. 350 st. 2 u vezi st. 1 KZ-a. Istom presudom određeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio javni tužilac Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede Krivičnog zakona i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da drugostepeni sud ukine ožalbenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Apelacioni javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu u podnesku Ktž.br.213/10 od 10.02.2010.godine predložio je da se žalba javnog tužioca usvoji i ožalbena presuda ukine.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao po službenoj dužnosti u smislu odredbe čl. 380 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

-žalba je osnovana.

Osnovano se žalbom javnog tužioca pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer je i po oceni veća Apelacionog suda pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368 st. 1 tač. 11 ZKP-a, s obzirom da su razlozi o odlučnim činjenicama potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Naime, prvostepeni sud je okr.AA na osnovu čl.355 st. 1 tač. 2 ZKP-a oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz čl.350 st. 2 u vezi st. 1 KZ-a, navodeći u obrazloženju svoje odluke da nije dokazano da je okrivljeni znao da je u organizaciji koja prevozi strane državljane koji su ilegalno prešli državnu granicu, te da je izvedenim dokazima utvrđeno da okrivljeni o načinu prelaska granice sa albanskim državljanima nije razgovarao, zbog nepoznavanja jezika, da nije razgovarao sa licem koje je dovezlo ta lica na odredište, već mu je to lice pokazalo vozilo okrivljenog, da je okrivljeni tokom vožnje razgovarao sa članovima svoje porodice o uobičajenim stvarima i da je jednom ostvario kontakt sa NN licem, nepoznatog broja telefona, nakon čega mu je starije lice iz vozila predalo 100 eura, pa se po naloženju prvostepenog suda postavlja pitanje na osnovu kojih dokaza je tužilaštvo zauzelo stav da je okrivljeni znao o ilegalnom prelasku tih lica preko državne granice.

Međutim, po oceni veća Apelacionog suda, a kako se to osnovane ukazuje i žalbom javnog tužioca, napred navedeni razlozi prvostepenog suda su, imajući u vidu stanje u spisima i izvedene dokaze, pre svega iskaza ispitanih svedoka, kao i odbranu okrivljenog, nejasni i protivrečni. Naime, prvostepeni sud je prihvatio odbranu okr.AA da ga je NN lice pod nadimkom „Pecko“ angažovalo radi prevoza lica od Bujanovca do Beograda, za iznos od 300 eura, da je od svog brata od strica BB dana 05.09.2007.godine pozajmio automobil marke „_“ registarskih oznaka NI _, i u popodnevnim časovima iz Popovca krenuo ka Bujanovcu gde je na par kilometara iza Bujanovca, ka Preševu, na parking prostoru stao, a u vozilo su ušla trojica muškaraca koji su čekali na tom mestu. Ta lica koristila su albanski jezik, srpski nisu poznavali, a njegov zadatak je bio da ih preveze do Beograda tj. do hotela „Hajat“. Tokom vožnje zazvonio mu je telefon sa njemu nepoznatog broja i javilo mu se lice koje slabije govori srpski jezik i reklo mu da telefon preda najstarijem od putnika u vozilu, a po završetku razgovora to lice mu je predalo 100 eura, pri čemu je dogovor bio da kada dođu na odredište okrivljeni dobije još 200 eura. U toku vožnje kontaktirao je sa svojim bratom od strica BB, sa takođe bratom VV kao i fiksnim telefonom svoje porodice. S obzirom da je samo jedan broj mobilnog telefona koji se prema izveštaju „Telekoma Srbije“ vodi na lice po imenu SS, uz napomenu da „Telekom Srbije“ od dana prodaje kartice nema evidenciju o daljoj promeni vlasnika, odnosno korisnika kartice, ostao neidentifikovan, to po oceni prvostepenog suda odbrana okrivljenog ničim nije dovedena u sumnju. Takođe, sud je u potpunosti prihvatio iskaz svedoka SS1 službenika PU za grad Beograd-Uprave za strance, koji je naveo da je zajedno sa koleginicom SS2 radio na predmetu ovde okrivljenog AA, te su od strane šefa službe SS3 prosleđena operativna saznanja da će dana 05.09.2007 godine do 06.09.2007.godine biti pokušano krijumčarenje odnosno prebavicanje stranih državljana preko teritorije Republike Srbije, a koji su na teritoriju naše zemlje ilegalno ušli, te je njegovo zaduženje bilo da sa još kolega ode na „Bubanj potok“ na isključenje auto-puta, na naplatnu rampu, da sačeka vozilo marke „BMV“ crvene boje za koje su imali dojavu da će se u njemu nalaziti strani državljani, a imali su operativna saznanja da strani državljani treba da budu dovezeni do hotela „Hajat“, pa je naveo i da su imali saznanja da je okrivljenog angažovao mladić iz Popovca čije mu ime i prezime nije poznato.

S obzirom na napred navedeno, nejasno je na osnovu čega je prvostepeni sud zaključio da nije dokazano da je okrivljeni znao da su lica koja prevozi ilegalno prešla državnu granicu i da su strani državljani, a pri tome imajući u vidu činjenicu koja je potvrđena u odbrani okrivljenog, da je najpre angažovan za prevoz 3-4 albanca od strane lica pod nadimkom „pp“ koga površno poznaje, a za iznos od 300 evra, pri čemu se okrivljeni ne bavi taksi prevozom kao svojom osnovnom delatnošću, kao i da je u toku vožnje dobio poziv sa nepoznatog broja od lica koje je slabo govorilo srpski i koje mu je reklo da će biti plaćen odmah sa 100 evra, a po završetku vožnje još sa 200 evra i koje je tražilo da razgovara sa najstarijim putnikom, te imajući u vidu i činjenicu da je MUP-Uprava za strance, imala operativna saznanja da će dana 05.09.2007.godine do 06.09.2007.godine biti pokušano prebacivanje stranih državljana preko teritorije Republike Srbije, a koji su na teritoriju Republike Srbije ilegalno ušli, te da sačekaju vozilo marke „BMV“ crvene boje za koje su imali dojavu da će se u njemu nalaziti strani državljani.

Imajući u vidu sve napred izneto, ne može se prihvatiti kao jasan i uverljiv zaključak prvostepenog suda da okrivljeni nije znao da je u organizaciji koja prevozi strane državljane koji su ilegalno prešli državnu granicu, te je prvostepena presuda uvažavanjem žalbe javnog tužioca morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje je ukazano ovim rešenjem, tako što će pravilnom ocenom izvedenih dokaza, utvrditi da li je u konkretnom slučaju kod okrivljenog postojao umišljaj prilikom preduzimanja radnje koje su mu u ovom krivičnom postupku stavljene na teret, te će u obrazloženju presude dati dovoljno jasne i argumentovane razloge o odlučnim činjenicama.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbi čl. 389 st. 1 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Rosanda Dževerdanović Savković Siniša Važić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić