REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 1267/11
Dana 14.02.2012. godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Duška Milenkovića, predsednika veća, Vučka Mirčića i Snežane Dimitrijević, članova veća, sa stručnim saradnikom Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 387 stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, odlučujući po žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj na presudu Višeg suda u Beogradu K.br.1480/10 od 08.06.2010. godine, na sednici veća održanoj dana 14. februara 2012. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.1480/10 od 08.06.2010. godine, POTVRĐUJE.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.1480/10 od 08.06.2010. godine, okrivljeni AA i BB, na osnovu člana 355 stav 1 tačka 2 ZKP-a, oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo trgovine ljudima iz člana 388 stav 3 u vezi stava 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, dok je istom presudom odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Protiv presude žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 367 tačka 1 i 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 367 tačka 3 i 370 stav 1 ZKP-a, sa predlogom da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da se preinači i okrivljeni BB i AA oglase krivima za navedeno krivično delo i kazne po zakonu.
Apelacioni javni tužilac u Beogradu, u podnesku Ktž.br.1297/11 od 17.03.2011. godine, predložio je da se uvaži žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom i žalbom javnog tužioca, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi, a uzevši u obzir i mišljenje nadležnog javnog tužioca, našao:
Žalba je neosnovana.
Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud u Beogradu, povodom izjavljene žalbe, a na osnovu člana 380 stav 1 tačka 1 i 2 ZKP-a, pazi po službenoj dužnosti.
Takođe, pobijana presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, koje bi se sastojale u tome, kako se navodi u žalbi javnog tužioca, da prvostepeni sud nije dao razloge za svoju presudu i da je pogrešno utvrdio činjenično stanje.
Razmatrajući spise predmeta, Apelacioni sud je utvrdio da je prvostepeni sud, nakon izjavljene žalbe javnog tužioca, utvrdio da je okrivljeni AA umro, pa je u odnosu na njega obustavio postupak rešenjem K.br.1480/10 od 20.12.2010. godine. Iz ovih razloga, žalba u odnosu na okrivljenog AA je bespredmetna.
U žalbi javnog tužioca se navodi da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije dao ocenu dokaza, da nije jasno koje je iskaze prihvatio, a koje ne, a ni koje je zaključke izveo iz izvedenih dokaza, pre svega iskaza okrivljenih i svedoka. Kada je u pitanju okrivljena, očigledno je da je vrbovala maloletnu oštećenu, koja je imala trinaest i po godina, da se bavi prostitucijom, zloupotrebila je njeno poverenje, iskoristila činjenicu da živi bez roditelja, te da nije od značaja da li je oštećena silom prisiljavana na prostituciju, imajući u vidu njenu starosnu dob, pošto se radi o detetu mlađem od 14 godina, a ta deca uživaju posebnu zakonsku zaštitu, upravo zbog nesposobnosti za rasuđivanje.
Apelacioni sud u Beogradu je žalbene navode javnog tužioca ocenio kao neosnovane. Oni se, uglavnom, svode na drugačiju ocenu iskaza okrivljenih i drugih dokaza, tj. svedoka, u odnosu na ocenu i zaključke prvostepenog suda. Međutim, prvostepeni sud je, po nalaženju ovoga suda, pravilno cenio iskaze okrivljenih, oštećene i svedoka, dovoljno je rasvetlio odlučne činjenice i u svemu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i za svoje zaključke izneo jasne i argumentovane razloge, koje u pogledu odlučnih činjenica ne sadrže nikakve protivurečnosti, nedostatke i nejasnoće, a koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, a posebno je određeno i potpuno izneo koje činjenice i iz kojih razloga je uzeo kao nedokazane.
Pre svega, iz iskaza oštećene svedoka SS, nisu utvrđene odlučne činjenice koje su navedene u optužnici, već je utvrđeno da je počela da se bavi prostitucijom na pančevačkom putu, kod kafane „__“ sa drugaricom SS1, da ju je okrivljena BB jednom slučajno videla, da ju je pretukla i zabranila da dolazi i da se bavi prostitucijom, ali je ona nastavila sa tim svojom voljom, da nije davala novac okrivljenoj ili delila sa njom, te da je i okrivljeni Samir vikao na nju kada bi je video na mestu gde se time bavila. Na taj način, svedokinja je potvrdila iskaze okrivljenih, koji su poricali izvršenje predmetnog krivičnog dela. Takođe, ni svedoci SS2 i SS3, nisu potvrdili odlučne činjenice da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su optuženi.
Prvostepeni sud je pravilno analizirao i ocenio iskaze okrivljenih, koji su poricali izvršenje krivičnog dela, pa ih je prihvatio kao verodostojne, zato što su potkrepljeni iskazom maloletne oštećene SS.
Kod postojećeg stanja stvari, po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da iz iskaza okrivljenih i sprovedenih dokaza, nije dokazano da su izvršili krivično delo za koje su optuženi, pa imajući sve to u vidu, kao i odredbu člana 18 stav 3 ZKP-a, pravilno je oslobodio optužbe okrivljene na osnovu člana 355 stav 2 ZKP-a.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 388 ZKP-a, odlučeno je kao u izreci presude.
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Snežana Medenica,s.r. Duško Milenković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić