APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

30.03.2011.

Gž2 946/2010

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 946/10
30.03.2011. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Vesne Mitrović, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, protiv tuženog BB, koga zastupaju BA i BA1, advokati, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1874/08 od 12.11.2009.godine, u sednici veća održanoj 30.03.2011.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca AA1 i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1874/08 od 12.11.2009.godine.

ODBACUJE SE kao nepotpuna žalba tužilje AA izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.1874/08 od 12.11.2009.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog optšinskog suda u Beogradu P.br.1874/08 od 12.11.2009.godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1, kojim su tražili da se utvrdi da upis u javnu ispravu, matičnu knjigu rođenih opštine Zvezdara pod tekućim brojem _ za 19_.godinu sadrži neistinito utvrđenu činjenicu da je tuženi BB sin sada pok. PP. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 51.250,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik Republike Srbije“ broj 125/2004 i 111/2009)-ZPP i ocenio da žalba tužioca AA1 nije osnovana, a da je žalba tužilje AA nepotpuna.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u toku je ostavinski postupak iza smrti pok. PP, preminulog _.2006.godine, čiji su tužioci zakonski naslednici. Ostavinski postupak je prekinut do okončanja parničnih postupaka, između ostalog i ovog parničnog postupka, zato što tužioci osporavaju tuženom svojstvo zakonskog naslednika pok. PP. Naime, prema izvodu iz matičnih knjiga rođenih kao otac tuženog upisan je pravni prethodnik tužilaca, sada pok. PP, a kao majka VV, rođena _. Pošto je brak PP i VV razveden pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu P.3023/56 od 26.10.1956. godine, a tuženi je rođen 01.10.1957.godine, to je rođen po isteku 300 dana od dana razvoda braka zbog čega se sada pok. PP ne može smatrati ocem tuženog. Po nalogu suda da se izjasni kako je u spornom izvodu upisana činjenica očinstva, sadašnji matičar opštine Zvezdara je izneo svoje mišljenje da je to urađeno iz razloga što je otac tuženog prilikom njegovog rođenja bio u braku sa njegovom majkom, a taj zaključak proizilazi iz činjenice da su roditelji deteta imali isto prezime.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev tužioca, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Apelacioni sud u Beogradu je cenio navode iz žalbe, ali nalazi da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke. Prema odredbi člana 230. stav 2. Zakona o parničnom postupku dozvoljeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena, a ako sud posumnja u autentičnost isprave, može zatražiti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da potiče (stav 4. istog člana). Iz obrazloženja pobijane odluke proizilazi da niko ne sumnja u autentičnost isprave – izvoda iz matične knjige rođenih - da bi se primenjivao član 230. stav 4. ZPP. Stoga tužioci treba da dokažu da je u javnoj ispravi neistinito utvrđena činjenica da je pok.PP otac tuženog BB, jer u suprotnom važi zakonska pretpostavka istinitosti onoga što se u javnoj ispravi potvrđuje ili određuje. Pravilno zaključuje prvostepeni sud da tužioci nisu u postupku dokazali da pok. PP nije otac tuženog. Okolnost kada je brak pok. PP i VV razveden, a kada je tuženi rođen, odnosno činjenica da je od razvoda braka do rođenja tuženog proteklo više od 300 dana, sama po sebi ne predstavlja dokaz da pokojni PP nije otac tuženog. Zakonska pretpostavka istinitosti podataka upisanih u javne knjige je oboriva i može se oboriti samo dokazivanjem da je stvarno stanje drugo od upisanog, što tužioci u parnici nisu dokazali. Pretpostavka sadašnjeg matičara da je tadašnjem matičaru za upis činjenice očinstva bilo dovoljno to što roditelji tuženog imaju isto prezime nije dokaz da isprava sadrži neistinitu činjenicu ili da je nepravilno sastavljena. Radi se o ličnom mišljenju matičara koje ne dokazuje da je javna isprava svojevremeno izdata zbog zablude nadležnog organa koji ju je izdao, a isprava je autentična, kao i pravilno sastavljena jer sadrži potrebne podatke.

Pri tom, iako tužioci svoj zahtev zasnivaju na odredbi člana 230. ZPP prema kojoj je dozvoljeno dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice, jasno je da tužioci zapravo podnetom tužbom osporavaju očinstvo pokojnog PP, a prema odredbi člana 56. stav 2. Porodičnog zakona pravo na osporavanje očinstva imaju samo dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog očinstva. Dakle, bez obzira na jasan pravni interes tužilaca da tuženi izgubi svojstvo zakonskog naslednika pokojnog PP u ostavinskom postupku koji je u toku, oni izričitom normom specijalnog zakona nisu ovlašćeni da osporavaju očinstvo svog pokojnog oca nad tuženim. Uostalom, upisom u matične knjige rođenih se i ne stiče niti gubi očinstvo nekog lica, a ukoliko je očinstvo sporno ono se osporava po odredbama Porodičnog zakona, zbog čega okolnost kako je javna isprava (izvod iz matične knjige rođenih) sastavljena, ne dokazuje da pravni prethodnik tužilaca nije otac tuženog.

Na osnovu odredbe člana 375. ZPP odlučeno je kao u izreci, s tim što je odluka o troškovima parničnog postupka potvrđena jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 149. i 150. ZPP.

Žalba tužilje AA je odbačena kao nepotpuna na osnovu odredbe člana 374. ZPP u vezi sa članom 357. i 358. stav 1. i 2. ZPP, s obzirom da tužilja žalbu nije potpisala.

Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić, sr.

MŠ

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić