APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

29.06.2011.

Gž2 798/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 798/10
Dana 17.11.2010. godine
B e o g r a d

U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajine, predsednika veća, Vesne Mitrović i Zorice Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA, protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi izmene odluke o poveravanju deteta, vrednost predmeta spora 2.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi P2.450/10 od 07.09.2010. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.11.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE ODBIJA žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi P2.450/10 od 07.09.2010. godine, u stavu prvom izreke.

Ista presuda SE PREINAČUJE u stavu drugom izreke tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi P2.450/10 od 07.09.2010. godine, stavom prvim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužilje AA protiv tuženog BB, radi izmene odluke o poveravanju deteta, a kojim je traženo da se mal.ćerka tužilje AA i tuženog BB, VV, rođ._. godine dodeli na dalju negu, čuvanje i vaspitanje majci AA, te da se tuženi obaveže da mal.BB preda majci u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, da tuženi može kontaktirati sa ćerkom VV svakodnevno, a svakog drugog vikenda subotom i nedeljom je može uzeti kod sebe, kao i za svaki drugi zvanični državni ili verski praznik, a i 15 dana provesti na godišnjem odmoru, da se obaveže tuženi da tužilji plati troškove postupka koliko budu izneli, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da se ovom odlukom menja presuda toga suda P.br.592/2000, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezuje se tužilja da tuženom, na ime parničnih troškova ovoga spora, plati iznos od 97.325,00 dinara, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavila žalbu tužilja, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, pa nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava, na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje. Izreka presude je razumljiva, ne protivreči sama sebi ili razlozima presude, a u presudi je navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, koji su jasni i neprotivrečni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P.br.592/2000 od 26.01.2001. godine razveden je brak između stranaka, a njihova maloletna deca mal.VV1 rođen _. godine i mal.VV rođena _. godine poverena su na dalju negu, čuvanje i vaspitanje tuženom, kao ocu, sa pravom viđenja i dovođenja kod sebe maloletne dece od strane tužilje kao majke, kako je to bliže navedeno u izreci te presude. Tužilja je u međuvremenu, od razvoda braka do podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa primaocem izdržavanja SS kojim je predviđena zajednica života između ugovornih strana, tako da tužilja sad stanuje u kući primaoca izdržavanja. Mal.VV je završila _ razred osnovne škole u _ sa dovoljnim uspehom, s tim što je ovaj razred ponavljala. Ista je bila upućena na psihološku obradu od strane pedijatra 02.12.2005. godine sa dijagnozom „retardatio mentalis“. Psihološkom obradom je potvrđena mentalna retardacija i dat je predlog da se dete uputi Opštinskoj komisiji za kategorizaciju koja bi odredila pravac daljeg školovanja, jer devojčica pohađa nastavu u redovnoj školi. Rešenjem Opštinske uprave Petrovac od 27.03.2006. godine utvrđeno je da mal.VV pripada deci ometenoj u razvoju te je dat predlog komisiji da se uputi u Specijalno odeljenje pri Osnovnoj školi u _. Mal.VV živi sa ocem i njegovom drugom ženom, rođenim bratom i sestrom po ocu u porodičnoj kući oca u selu gg, otac je trgovac po zanimanju, a domaćinstvo oca ima pomoć od njegovih roditelja koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu. Tužilja sa mal.VV ostvaruje kontakt u domaćinstvu tuženog u gg. Pred Centrom za socijalni rad Petrovac i Žagubica mal.VV je saslušana i izjavila je da želi da ostane kod oca, a istu takvu izjavu dala je i pred sudom, obrazlažući da u školi ima svoje školske drugarice i drugove koje voli, da ima brata i sestru koji žive u istom domaćinstvu, da svog brata i sestru voli, da se sa suprugom svog oca slaže i da joj ista pomaže u savladavanju školskog gradiva, kao i njen otac, da ima problema u govoru, a da ne voli majku zato što ju je ostavila. Centar za socijalni rad je mišljenja da nema mesta izmeni odluke o vršenju roditeljskog prava prema mal.VV.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a za istu je dao dovoljno razloga, koje prihvata i Apelacioni sud.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u najboljem interesu mal.VV da i dalje ostane u domaćinstvu svog oca koji će i nadalje samostalno vršiti roditeljsko pravo, pri čemu je poklonio pažnju i želji mal.VV da i dalje ostane u domaćinstvu svog oca. Naime, članom 77. Porodičnog zakona propisani su slučajevi samostalnog vršenja roditeljskog prava, pa se u tom smislu odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava jednog roditelja može promeniti ukoliko se promene okolnosti i prilike, a posebno ako dete izjavi da želi da živi sa drugim roditeljem. Pri tome, sud je dužan da vodi računa o najboljem interesu deteta, u smislu člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je mal.VV sposobna da formira svoje mišljenje, te je u smislu člana 65. i 266. stav 1. Porodičnog zakona utvrdio mišljenje deteta u postupku pred Centrom za socijalni rad kao i neposrednim saslušanjem, pa je, posvećujući dužnu pažnju mišljenju deteta, i ocenjujući najbolji interes deteta, kao pravni standard, pravilno ocenio da nema mesta izmeni odluke o vršenju roditeljskog prava. Najbolji interes deteta se ceni prema okolnosti svakog konkretnog slučaja, a elementi te procene su, između ostalog, uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige, obrazovanja i dr.) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. U konkretnom slučaju, i prema oceni Apelacionog suda, imajući u vidu sve navedene elemente,najbolji interes mal.VV je da ostane u domaćinstvu svog oca. Zato je žalba tužilje morala biti odbijena, a pobijana presuda potvrđena u stavu prvom izreke.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi žalbe kojima se ukazuje na ocenu iskaza svedoka SS1. Iskaz ovog svedoka prvostepeni sud je ocenio pravilnom primenom člana 8. Zakona o parničnom postupku, za ocenu iskaza dao je dovoljno i jasne razloge, a slobodno sudijsko uverenje se žalbom ne može pobijati. Činjenica da je od strane Komisije za kategorizaciju Opštinske uprave u Petrovcu na Mlavi predloženo da se mal.VV uputi u Specijalno odeljenje pri Osnovnoj školi u Petrovcu ne utiče na pravilnost pobijane presude. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da mal.VV ima problema u govoru i da zbog toga ne može da postigne bolji uspeh u školi, ali da je uspešno završila šesti razred osnovne škole, da je prihvaćena od svojih drugova i drugarica u školi, da sa njima ima normalne kontakte i da ne oseća odbačenost zbog problema u govoru, a govorni problem se može rešiti redovnim odlaskom kod logopeda. U takvim porodičnim i društvenim odnosima Apelacioni sud smatra da bi izdvajanje mal.VV iz sredine u kojoj se nalazi i koja je prihvata bilo suprotno načelu najboljeg interesa deteta, pogotovo imajući u vidu i njenu želju da ostane u porodici svog oca. Na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari ne utiču ni navodi žalbe kojima se ukazuje na odnos tuženog prema tužilji dok su bili u braku, kao i na odnos tuženog i njegovog oca, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je tuženi sada nasilan prema bilo kom članu svoje porodice, niti da deda tuženog vrši bilo kakve radnje nasilja u porodici, propisane članom 197. Porodičnog zakona.

Odlučujući o troškovima postupka prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 207. Porodičnog zakona kojom je propisano da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Tužilja u sporu nije uspela, ali razlozi pravičnosti, prema oceni Apelacionog suda, nalažu da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, imajući u vidu finansijsku i porodičnu situaciju tužilje, kao i materijalne mogućnosti tuženog. Zato je pobijana presuda preinačena u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a u smislu člana 375. i člana 387. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 202. Porodičnog zakona.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić