APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.11.2010.

Gž2 771/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 771/10
Dana 17.11.2010. godine
B e o g r a d

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajine, predsednika veća, Vesne Mitrović i Zorice Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi nasilja u porodici, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu 6 P2.br.78/2010 od 09.04.2010. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.11.2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Smederevu 6 P2.br.78/2010 od 09.04.2010. godine i predmet VRAĆA istom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 6 P2.br.78/2010 od 09.04.2010. godine, stavom prvim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se prema tuženom BB odredi mera zaštite od nasilja u porodici i to izdavanjem naloga za useljenje u porodični stan aa, sa kućištem i pašnjakom od 32,63 ara u KO _, sve u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke obavezuje se tužilja da nadoknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 53.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavila žalbu tužilja, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je ocenio da je izjavljena žalba osnovana.

Pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 202. Porodičnog zakona, na koju se u žalbi posebno ukazuje. Ovo zato što u presudi nije navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, a oni razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni. Takođe, prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, pa je pogrešno primenio materijalno pravo.

Prvostepeni sud smatra da tužilja ničim nije dokazala da je tuženi vršio nasilje nad njom, ni svedocima, ni materijalnim dokazima, da nije pružila dokaze o ishodu podnete krivične prijave, te da se usvajanjem tužbenog zahteva ne postiže zaštita od nasilja u porodici, jer bi ovakva mera dovela do još većeg neslaganja i konflikata, odnosno ovakva mera ne bi bila svrsishodna. Međutim, ovakvo nalaženje prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su stranke bile u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici u kojoj je bilo svađa i neslaganja, pa je tužilja više puta napuštala tuženog. Do nesuglasica je dolazilo zbog očigledno velike razlike u godinama i sumnji tuženog da ga tužilja vara, odnosno da je bila u emotivnim vezama sa drugim muškarcima. Poslednji put do svađe između stranaka je došlo u aprilu mesecu 2009. godine kada je tuženi posumnjao da je tužilja uzela novac koji je bio u koferu, pa je tužilja prijavila tuženog da joj je pretio oružjem, zbog čega je oružje i oduzeto od tuženog, pri čemu je SUP-u oružje predao unuk tuženog. Tuženi je bio hospitalizovan u bolnici "VV" u periodu od 22.12.2008. do 29.12.2008. godine sa dijagnozom hernia inguinoscrotalis dex. Nakon boravka na odeljenju bolovi zbog desne ingvinoskrotalne kile su se smirili, pa je tuženi otpušten kući jer je operacija predstavljala rizik zbog njegovih godina i opšteg stanja. Tužilja je predložila u tužbenom zahtevu da sud odredi tuženom meru zaštite od nasilja u porodici izdavanjem naloga za useljenje u porodični stan, odnosno kuću.

Prema članu 197. Porodičnog zakona nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici smatra se, naročito, između ostalog, i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ovi pojmovi predstavljaju pravne standarde čiju sadržinu treba da popuni sud svojom ocenom vrednosti. To znači da će sud, koristeći objektivna merila i uzimajući u obzir sve specifične objektivne i subjektivne okolnosti svakog konkretnog slučaja oceniti da li je konkretno ponašanje tuženog takvo da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim. Pri tome sud treba da pokaže „nultu“ toleranciju na nasilje, odnosno da svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog i društveno prihvatljivog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici. Članom 198. istog Zakona propisane su mere zaštite od nasilja u porodici koje sud može da odredi i to jednu ili više mera, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Mere zaštite od nasilja u porodici, kao i njihov broj i vrsta, odmeravaju se u skladu sa utvrđenim stepenom verbalnog nasilja koje je nasilnik ispoljio prema žrtvi nasilja, preduzetim fizičkim napadima, težini povreda i uznemiravanju koje žrtva nasilja trpi od nasilnika, kao i procenom opasnosti od ponavljanja nasilja. Ove mere nisu kazna učiniocu nasilja, već je njihovo dejstvo prvenstveno preventivno, jer opominju i upozoravaju učinioca na to kakve ga zakonske posledice očekuju za slučaj da ubuduće ponovi svoje delo, pa kao takve imaju i preventivno dejstvo. Zato one moraju biti stroge, efikasne i svrsishodne, kako bi mogle ostvariti svoj cilj na planu opšte i generalne prevencije, a njihov krajnji cilj je zaštita porodice kao osnovne i najznačajnije ćelije svakog društva, porodice kao celine, ali i svakog njenog člana pojedinačno. Prilikom izbora mera zaštite koje će sud odrediti mora se uzeti u obzir i maksimalno uvažiti mišljenje žrtve o stepenu opasnosti koja joj preti, jer se zaštita pruža žrtvi, pa njena subjektivna procena, zasnovana na dotadašnjim odnosima sa nasilnikom, predstavlja osnovni element koji sud uzima u obzir kada bira meru koju će u konkretnom slučaju odrediti. Žrtvama porodičnog nasilja ove mere obezbeđuju mir, spokoj i bezbednost za određeni vremenski period, kao i život bez straha od daljeg nasilja, oslobođenje trauma i oporavak. Vremenska i prostorna distanca za obe strane stvara preduslove za iznalaženje rešenja u cilju prevazilaženja nastale situacije i stabilizacije međusobnih odnosa.

Članom 205. Porodičnog zakona propisano je da sud u postupku u vezi sa porodičnim odnosima može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice, koje nijedna stranka nije iznela. Postupak u sporu za zaštitu nasilja u porodici je naročito hitan, sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za zaštitu od nasilja u porodici, pa može odrediti i meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena, ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita (član 285. i član 287. Porodičnog zakona). Međutim, hitnost postupka ne ovlašćuje sud da može zbog te hitnosti da propusti izvođenje svih relevantih dokaza bitnih za odluku u ovoj pravnoj stvari, jer značaj i težina predložene mere zaštite od nasilja u porodici zahteva da sud preduzme sve radnje u cilju utvrđivanja potpunog i pravilnog činjeničnog stanja. To dalje znači da sud treba da izvede sve dokaze, ne samo predložene, već i po službenoj dužnosti, da bi pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i odredio meru zaštite od nasilja u porodici kojom se najbolje postiže takva zaštita. Zato je sud dužan da podstiče stranke da iznesu sve pravno relevantne činjenice, da dopune svoje navode, pruže potrebna objašnjenja i ponude sve raspoložive dokaze i da sam istražuje činjenice koje će uneti u činjeničnu podlogu svoje odluke.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud, iako je izveo dokaz uvidom u krivičnu prijavu koju je tužilja protiv tuženog podnela, nije zatražio izveštaj od Opštinskog javnog tužilaštva u Smederevu, kome je ova krivična prijava podneta, o ishodu postupka po toj prijavi, već je pogrešno ocenio da teret dokazivanja ishoda po toj prijavi pada na tužilju. Takođe, prvostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem sestre tužilje, SS, koja je izjavila da je između stranaka dolazilo do svađa i komplikacija, da je tužilja više puta napuštala tuženog i dolazila kod nje, da je tuženi vraćao, a da je tužilja 04.04.2009. godine došla kod svedokinje uznemirena i rekla da je tuženi hteo da je izbode nožem. Međutim, prvostepeni sud iskaz ovog svedoka nije ocenio ni zasebno ni zajedno sa ostalim dokazima, zbog čega i nije mogao da izvede pravilan zaključak o tome da li je tuženi prema tužilji vršio nasilje u porodici. Činjenica da je tuženi star i bolestan ne znači da isti prema tužilji nije mogao da vrši nasilje u porodici, imajući u vidu da nasilje u porodici ne predstavlja samo fizički napad nasilnika na žrtvu, već i svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, pa između ostalog i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri ocenio celokupan odnos između stranaka koji je rezultirao time da je tužilja više puta napuštala tuženog, koji je ponovo vraćao, pa u tom smislu nije ocenio da li se nekom drugom propisanom merom zaštite od nasilja u porodici može postići zaštita. Zbog svega rečenog, žalba tužilje je morala biti usvojena, a pobijana presuda ukinuta u stavu prvom presude.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, pribaviti izveštaj o ishodu podnete krivične prijave, oceniti iskaz sestre tužilje u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, te će, pošto ponovo oceni i ostale izvedene dokaze, kao i ostale navode žalbe, izvesti zaključak da li je tuženi vršio nasilje u porodici prema tužilji. U zavisnosti od težine i stepena uznemiravnja koje je tužilja trpela od tuženog, čak i verbalnim nasiljem koje je tuženi ispoljavao prema tužilji, prvostepeni sud će oceniti da li se svrha zaštite od nasilja u porodici može ostvariti i drugom merom zaštite iz člana 198. Porodičnog zakona, a ne samo onom koja je predložena u tužbenom zahtevu ili kombinacijom predložene mere i druge mere zaštite iz navedene zakonske odredbe.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu, pa je pobijana presuda ukinuta i u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, a u smislu člana 376. stav 1. i člana 377. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić