APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.10.2010.

Gž2 705/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 705/10
06.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog BB, koga zastupa advokat BA, radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući po žalbi tuženika, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2049/10 od 20.05.2010. godine, u sednici veća održanoj 06.10.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

Odbija se kao neosnovana žalba tuženika i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2049/10 od 20.05.2010. godine pod stavovima prvim, trećim, četvrtim, šestim i sedmim izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom pod stavom prvim je određena mera zaštite od nasilja u porodici i naloženo je tuženom da se iseli iz stana vv u roku od 24 časa od donošenja mere. Pod stavom drugim je određena mera zaštite kojom je naloženo tuženom da dopusti useljenje i uzdrži se od radnji kojima sprečava useljenje tužilje u isti stan. Pod stavom trećim tuženom je zabranjeno da se približava tužilji na udaljenost manju od 100 metara i naloženo mu je da se uzdržava od približavanja tužilji na istoj udaljenosti. Pod stavom četvrtim tuženom je zabranjeno da pristupa u prostor oko mesta stanovanja tužilje u vv na udaljenosti manjoj od 100 metara i tuženom je naloženo da se uzdržava od pristupa u ovaj prostor kao i od pristupa u prostor oko mesta rada tužilje. Pod stavom petim tuženom je zabranjeno da na bilo koji način uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Pod stavom šestim je određeno da sve mere zaštite traju godinu dana od dana donošenja i da mogu biti produžavane dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene. Pod stavom sedmim tuženi je obavezan da tužilji plati parnične troškove u iznosu od 61.650,00 dinara.

Protiv ove presude u izreci pod stavovima prvim, trećim i četvrtim tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz svih razloga propisanih u čl. 360 st. 1 ZPP, sa predlogom da drugostepeni sud u pogledu mera zaštite obuhvaćenih žalbom ukine pobijanu presudu i predmet u tim delovima vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužilja je podnela odgovor na žalbu tuženika.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372 ZPP u vezi čl.202 PZ i našao da je žalba neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 ZPP na koje drugostepeni sud po čl. 372 stav 2 ZPP pazi po službenoj dužnosti.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da su tužilja i tuženi supružnici, u braku su od 1983. godine, imaju jednu punoletnu kćer svedoka SS rođenu 19__. godine, a porodica živi u vv stanu. Odnosi stranaka su duže vreme ozbiljno poremećeni, a naročito u poslednje 3 godine od kada je tuženi nakon sprovedenog lečenja ponovo počeo da uzima alkohol. U alkoholisanom stanju tuženi ne kontroliše svoje reči, postaje agresivan i omalovažava tužilju upućivanjem raznih pogrdnih reči i psovki. Tuženikova ljubomora poprima oblike emocionalnog zlostavljanja tako što tuženi optužuje tužilju za vezu sa susedom, preko telefona je proverava dok je na radnom mestu i čeka je ispred zgrade ili na terasi stana. Tuženi preti tužilji, koristeći reči: „Pazi šta radiš, videćeš šta će posle sutra biti“, upućuje joj pretnje koje se odnose i na suseda, u toku noći se tužilji unosi u lice, što se pogoršalo od momenta kada je tužilja saopštila tuženom da želi razvod braka što sve ugrožava tužiljino spokojstvo i kod nje stvara osećaj straha za život. Tužilja je zbog toga spavala u dnevnoj sobi u trenerci sa mobilnim telefonom u rukama. Tuženi je 15.10.2009. godine preko telefona tužilji pretio da će je ubiti i optužio je za aferu sa komšijom što je ona prijavila policiji, a kada mu je saopštila da želi da se razvede počeo je da je vređa koristeći najpogrdnije reči i govorio joj je pretećim tonom da će oni živeti zajedno dok on bude hteo. U noći između 20. i 21.10.2009. godine je ispod kreveta dok je spavao držao nož. Pokretanje parnice radi zaštite od nasilja u porodici i određivanje privremene mere rešenjem od 23.12.2009. godine kojim je tuženom naloženo da se uzdržava od svakog drskog zlonamernog i bezobzirnog ponašanja, kojim ugrožava telesni integritet spokojstvo i duševno zdravlje tužilje je donekle smirilo situaciju stranaka, ali vođenje brakorazvodne parnice je dovelo do novih incidenata. Dana 31.03.2009. godine tuženi je popodne u alkoholisanom stanju napao tužilju, pretio da će je ubiti ako se obrati policiji, vređao je, prisustvo deteta stranaka ga u tome nije sprečavalo i u vezi ovog incidenta je intervenisala policija. Po odlasku policije tužilja i kćer stranaka su rešile da napuste stan, počele su da se pakuju a tuženi ih je obe vređao. Tuženi nije dozvolio da povedu psa, svedoka SS je stisnuo za ruku kako bi je sprečio da odvede kuče, oko toga je nastalo komešanje i tuženi je udario SS u butinu, na šta je ona reagovala tako što je tuženog šutnula nogom, a kako se ovo dešavalo na hodniku, u sukob se umešao svedok SS1, koji stanuje na istom spratu, tako što je tuženog uhvatio za ramena a SS je rekao da uđe u svedokov stan i pozove policiju. Incident se na ovom završio tako što je tuženi uzeo psa i udaljio se iz zgrade pre nego što je policija stigla na mesto događaja. Posle toga tužilja i SS su napustile stan, otišle su kod svedoka SS2 i nisu se vratile u stan do zaključenja glavne rasprave u prvostepenom postupku. Povod za ovaj incident je bilo predstojeće ročište u brakorazvodnoj parnici. Ovaj događaj je bio povod za određivanje druge privremene mere rešenjem od 01.04.2009. godine kojom je tuženiku zabranjeno da se približava tužilji na udaljenost manju od 100 metara. Oba rešenja o određivanju mera zaštite od nasilja u porodici privremenim merama su postala pravnosnažana. Kćer stranaka svedok SS je prisustvovala incidentnim situacijama, a optužbe, pretnje i agresivno ponašanje tuženog prema tužilji kod svedoka stvara strah i ugrožava njeno spokojstvo. Obzirom na iskaze tužilje, svedoka SS1, SS i SS2, kao i obzirom na izveštaj Centra za socijalni rad – Odeljenje Novi Beograd od 30.11.2009. godine, prvostepeni sud je navode tuženog o tome da sukobe uglavnom provocira tužilja kako bi poboljšala položaj u parnici za deobu zajedničke imovine pravilno ocenio kao neistinite. Iz priložene medicinske dokumentacije je utvrđeno da tužilja već više godina ima problema sa visokim krvnim pritiskom, i da se njeno zdravstveno stanje nakon stresnih situacija pogoršava. Žalba ne osporava ovako utvrđene činjenice, već osporava opravdanost izrečenih mera zaštite pod stavovima prvim, trećim i četvrtim pobijane presude.

Tužilja i tuženi kao supružnici se u smislu čl. 197 stav 3 PZ smatraju članovima porodice na koje se odnose odredbe devetog dela Porodičnog zakona. Pretnje ubistvom, ili pretnje upotrebom reči: „Pazi šta radiš“ i „Videćeš šta će biti sutra“, koje je tužilja obzirom na način i okolnosti u kojima su izrečene doživela kao pretnju ubistvom, vređanje upotrebom pogrdnih izraza, omalovažavanje i optuživanje za vezu sa drugim muškarcem uz iskazivanje ljubomore ne samo rečima nego i ponašanjem kao što su proveravanje preko telefona, osmatranje sa terase stana ili ispred zgrade predstavljaju zlonamerno ponašanje koje se u smislu čl. 197 stav 2 tačka 2 i 6 tretira kao nasilje u porodici. Ovakvo ponašanje tuženog ugrožava tužiljino zdravlje i spokojstvo u dužem vremenskom periodu. Mera zaštite zabranom uznemiravanja tužilje određena rešenjem od 23.12.2009. godine u toku ove parnice očigledno nije dovela do prestanka nasilja, jer je posle toga 31.03.2010. godine došlo do incidenta nakon kojeg je tužilja napustila stan. Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tuženi ugrožava tužiljino spokojstvo u najvećoj meri pretnjama i vređanjem i to kada je u alkoholisanom stanju, kako ni nakon usvajanja privremene mere od takvog ponašanja nije mogao da se uzdrži, i kako takvo ponašanje uglavnom ispoljava u stanu, prvostepeni sud je pravilno zaključio da se svrha zaštite ne može ostvariti ukoliko bi stranke nastavile da žive u istom stanu i ukoliko bi tuženom bilo dopušteno da se približava tužilji na rastojanje sa kojeg bi ona mogla da čuje pretnju ili uvredu. Stoga su mere zaštite iz čl. 198 stav 2 tačka 1, 3 i 4 PZ primerene okolnostima slučaja. Opravdanost ovih mera navodima žalbe tuženog nije dovedena u sumnju.

Iz navedenih razloga na osnovu čl. 375 ZPP je odlučeno kao u izreci presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić s.r.