APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

10.01.2013.

Gž2 7/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 7/13
10.01.2013. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženog-protivtužioca BB, koga zastupa BA, advokat, radi razvoda braka, odlučujući o žalbama tužilje-protivtužene izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru P2 135/12 od 01.10.2012. godine i rešenja istog suda P2 135/12 od 15.11.2012. godine, u sednici veća održanoj 10.01.2013. godine doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Zaječaru P2 135/12 od 01.10.2012. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke i u navedenom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

UKIDA SE rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P2 135/12 od 15.11.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 135/12??? od 01.10.2012. godine, stavom prvim izreke razveden je brak stranaka zaključen _. godine u Zaječaru, zaveden u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje Zaječar, pod tekućim brojem 0155 za 2010. godinu. Stavom drugim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev i zajedničko dete stranaka, mal. MM, rođen _. godine poveren je ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se zajedničko dete stranaka, mal. MM, poveri tužilji kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da se tuženi obaveže da doprinosi izdržavanju mal. MM mesečnim iznosom od 6.000,00 dinara, i to uplatom do 10-og u mesecu za tekući mesec tužilji kao zakonskoj zastupnici. Stavom četvrtim izreke usvojen je protivtužbeni zahtev i tužilja je obavezana da doprinosi izdržavanju mal. MM sa po 2.000,00 dinara mesečno, počev od 01.10.2012. godine pa ubuduće, uplatom tuženom kao zakonskom zastupniku maloletnog MM, do 05-og u mesecu za tekući mesec. Stavom petim izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa majke i maloletnog MM, tako što će mal. MM boraviti u domaćinstvu tužilje u toku godine na svakih mesec i po dana po 2 nedelje, sve do polaska mal. MM u školu, zatim polovinu zimskog i polovinu letnjeg raspusta, kao i dan Krsne slave AA, s tim što će u naznačeno vreme tužilja-protivtužena preuzimati mal. MM iz domaćinstva oca i voditi ga u svoje domaćinstvo, a po isteku naznačenog vremena viđanja tuženi će preuzimati mal. MM iz domaćinstva tužilje i voditi u svoje domaćinstvo. Način održavanja ličnih odnosa kao u izreci odvijaće se počev od 05.10.2012. godine. Stavom šestim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru P2 135/12 od 15.11.2012. godine odbijen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere kojom bi se uredio način održavanja ličnih odnosa između mal. MM i majke, na način bliže opisan u izreci.

Protiv navedene presude i rešenja žalbu je blagovremeno izjavila tužilja, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na žalbu tužilje.

Apelacioni sud je ispitao pobijane odluke u smislu čl. 386 ZPP-a i čl.402 ZPP-a („Sl.glasnik RS“ 72/2011), u vezi čl. 202 Porodičnog zakona i nalazi da su žalbe osnovane.

Prema stanju u spisima, stranke su od 2009. godine živele najpre u vanbračnoj, a od 23.08.2010 i u bračnoj zajednici, u kojoj je _. godine rođeno zajedničko dete, maloletni MM. Zajednica života stranaka prekinuta je 29. februara 2012. godine, kada je tužilja napustila porodično domaćinstvo i vratila se kod svojih roditelja u _. Maloletni MM je ostao sa ocem i babom po ocu, koja je i ranije živela sa parničnim strankama. Tužilja tvrdi da dete nije povela obzirom da je tog dana temperatura bila -25°S, te da nije želela da dete tog uzrasta izlaže hladnoći i putovanju autobusom na razdaljini od oko 500 kilometara. Tuženi tvrdi da je tužilja napustila njega i dete zbog drugog muškarca, koga je upoznala radeći u _, da se nakon odlaska nije javljala i da je dete prvi put pozvala telefonom tek tri meseca nakon napuštanja bračne zajednice.

Prema izveštaju Centra za socijalni rad Čoka od 23.05.2012. godine, tužilja je osoba jasno koncipiranih vaspitnih stavova, deluje sigurno u vođenju roditeljstva, razume i podržava kontakte deteta i oca i poseduje roditeljske kapacitete, sposobnosti i veštine da bi joj maloletno dete bilo povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja je po zanimanju _, trenutno nije zaposlena i živi u porodičnom domaćinstvu svojih roditelja u _. Otac tužilje prima penziju od oko 17.000,00 dinara mesečno, majka je zaposlena kao _ i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 22.000,00 dinara. Porodično domaćinstvo poseduje i baštu, gaji živinu i svinje i na taj način obezbeđuje dodatne prihode. Tužilja ima podršku primarne porodice, roditelja i babe po ocu, koji bi mal. MM rado prihvatili u svom domaćinstvu. Tužilja se teško prilagođava novonastaloj situaciji odvojenog života od deteta i visoko je motivisana da se brine o mal. MM. Osetljiva je na emocionalne potrebe deteta za toplinom, vrednovanjem, ohrabrenjem i može adekvatno da odgovori na njih. Tužilja ulaže napore da u konfliktnom odnosu sa suprugom održi kontakte sa detetom, ali navodi da je, iako je sa tuženim neposredno po prekidu zajednice života kontaktirala u vezi detetovih potreba, dogovor o poveravanju i načinu viđanja deteta izostao. Lične prilike, materijalni i stambeni status tužilje su zadovoljavajući, a imajući u vidu uzrast deteta, emotivnu vezanost i potrebu za kontinuiranom majčinom brigom, mišljenje Centra za socijalni rad Čoka je da je u najboljem interesu deteta da bude povereno majci.

Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Zaječaru od 05.06.2012. godine proizilazi da otac takođe poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete i kompentencije za neposrednu brigu o maloletnom detetu. Tuženi je po zanimanju _, zaposlen je u preduzeću "BB" i ostvaruje zaradu od oko 400 eura mesečno. Živi u domaćinstvu sa svojom majkom, koja mu pomaže oko čuvanja mal. MM, kupanja i spremanja hrane. Mal. MM je zdravo i napredno dete, njegov psihofizički razvoj je u skladu sa uzrastom. Emotivno je vezan za oca i babu, koja brine o njemu dok je otac na poslu. U očevoj porodici su potrebe maloletnog deteta prepoznate i zadovoljene, i to kako osnovne egzistencijalne, zdravstvene, socijalne potrebe, tako i potrebe za emotivnom toplinom, sigurnošću i pripadanjem, a stabilni i skladni porodični odnosi među članovima porodice predstavljaju adekvatno okruženje za razvoj ličnog i porodičnog identiteta mal. MM. Porodični i uticaje sredine u porodici oca procenjeni su kao stimulativni po dalji razvoj i rast maloletnog deteta. Centar za socijalni rad u Zaječaru se u osnovnom izveštaju nije izjasnio u pogledu poveravanja mal. deteta, ukazujući na izveštaj Centra za socijalni rad iz Čoke, te navodeći da konačnu odluku o poveravanju treba da donese sud. U dopuni izveštaja od 09.07.2012. godine opisan je prvi kontakt deteta i majke nakon razdvajanja, u prostorijama organa starateljstva u Zaječaru, prilikom kojeg je dečak u početku bio suzdržan u neposrednom kontaktu, da bi se posle izvesnog vremena oslobodio i emotivno odreagovao na majku poljubivši je u obraz. Prilikom narednog susreta se obradovao kada ju je video i tokom ovog susreta je razmenjivao nežnosti sa majkom. Iako u neposrednom kontaktu stručnog radnika Centra sa detetom nisu uočeni problemi i teškoće u razvoju (pre svega u emocionalnom razvoju, kao ni u ponašanju), a koji bi se mogli smatrati posledicom odvajanja od majke na niskom kalendarskom uzrastu, majka je tom prilikom ukazala da je primetila razliku u ponašanju i reagovanju kod svog deteta, koje je za vreme trajanja zajednice najviše bilo na nju upućeno. Majka je prilikom ovog susreta opazila da je MM povučeniji, da manje ulazi u komunikaciju sa drugima, slabije priča i uočila je regresiju u govoru kod deteta. Smatra da je ovakvo ponašanje maloletnog MM rezultat njihovog razdvajanja. Nalaz Centra takođe ukazuje da ponašanje majke prilikom ovog susreta svedoči o emotivnoj vezanosti majke za sina i o njenoj autentičnoj motivaciji da preuzme neposrednu brigu o detetu, da je dete emotivno vezano za oba roditelja, te da bi se izvesna razlika u ponašanju i regresija govora kod maloletnog MM, koja je uočena u neposrednom kontaktu sa detetom, mogle smatrati negativnom posledicom razdvajanja deteta od majke, naročito imajući u vidu nizak kalendarski uzrast deteta. Preporuka Centra je da sud ove okolnosti uzme u obzir prilikom odlučivanja.

Dopunom izveštaja od 18.09.2012. godine Centar za socijalni rad Zaječar je ukazao da je neophodno, imajući u vidu karakteristike maloletnog deteta, uzrast, te vodeći računa u njegovom najboljem interesu, da u održavanju ličnih odnosa sa roditeljem kome dete ne bude bilo povereno, postoji kontinuitet u viđenjima, te da bi, obzirom na prostornu udaljenost i velike troškove puta, dete trebalo da provodi duži vremenski period u porodici roditelja sa kojim ne živi, ali da odlasci budu nešto ređi, te da po polasku deteta u školu viđenje treba regulisati u skladu sa zakonom. Takođe je navedeno i da bi, obzirom na veliku emotivnu vezanost deteta za oca, odlazak u porodicu majke mogao kod mal. MM dovesti do posledica u vidu traume zbog odvajanja od oca, te da otac prepoznaje potrebu da kada dete bude vodio kod majke, sebi obezbedi smeštaj i ostane dok se dete ne adaptira na majku i njenu porodicu. Centar je mišljenja da se na osnovu navedenog uočava da otac poseduje visoke roditeljske kapacitete i da interes deteta stavlja na prvo mesto.

Kod ovakvog stanja u spisima, prvostepeni sud je primenom čl. 6 stav 1 i čl. 272 stav 2 Porodičnog zakona, ocenio da je u najboljem interesu mal. MM da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a daljom primenom čl. 61, te čl. 154, 160 i 162 Porodičnog zakona odlučio o održavanju ličnih odnosa između tužilje i mal. MM, te odredio tužiljin doprinos izdržavanju mal. deteta.

Žalbom se osnovano ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, zbog čega se pravilnost primene materijalnog prava za sada ne može ispitati. Istovremeno, za svoju odluku u pogledu poveravanja mal. deteta prvostepeni sud nije dao jasne i dovoljne razloge, a navedeni razlozi u suprotnosti su sa stanjem u spisima, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374 st. 2 tač. 12 ZPP-a, na koju se žalbom tužilje osnovano ukazuje.

Prema razlozima prvostepene presude, odluka o poveravanju maloletnog deteta ocu doneta je prevashodno na osnovu dopunskog izveštaja Centra za socijalni rad Zaječar od 14.09.2012. godine iz kojeg sledi da je dete emotivno vezano za oca, te da bi poveravanje deteta majci na vršenje roditeljskog prava i odlazak deteta u porodicu majke bez izvesnog perioda adaptacije, a obzirom na uzrast i karakteristike mal. deteta i razvojni period u kome se nalazi, moglo kod deteta dovesti do određenih negativnih posledica u smislu traume zbog odvajanja od oca, za koga sud istovremeno nalazi da uspešno prepoznaje i zadovoljava sve potrebe deteta, nadoknađujući odsustvo majke u njegovom odrastanju. Međutim, žalbom se osnovano ukazuje da je sud odluku doneo bez usaglašenog mišljenja nadležnih organa starateljstva, te rukovodeći se prvenstveno nalazom i mišljenjem Centra za socijalni rad u Zaječaru. Nalaz Centra za socijalni rad Zaječar, na kome je zasnovana pobijana odluka, je nepotpun i delimično kontradiktoran, obzirom da ne sadrži jasne razloge u pogledu predloga za poveravanje deteta. Istovremeno, konstatacija iz dopune izveštaja od 09.07.2012. godine o emotivnoj vezi majke i deteta, uočenoj prilikom njihovih susreta u prostorijama Centra, te o mogućnosti blage regresije govora kod mal. MM kao posledice razdvajanja od majke, u suprotnosti je sa dopunskim nalazom tog Centra od 14.09.2012. godine, koji upućuje na veliku emotivnu vezanost deteta i oca nakon majčinog odlaska i moguću traumu zbog eventualnog razdvajanja. U nalazu od 14.09.2012. godine nadležni Centar istovremeno ukazuje da kod deteta nisu uočene nikakve teškoće u razvoju, niti elementi traumatizacije usled odvajanja od majke, međutim, blaga regresija u govoru ne može se poistovetiti sa teškoćama u razvoju, ali bi mogla ukazati na negativne posledice po emotivni razvoj mal. deteta zbog razdvajanja od majke u uzrastu kada je majčino prisustvo u njegovom odrastanju i sazrevanju od presudnog značaja.

Osnovano se žalbom osporava zaključak prvostepenog suda o tome da je tužilja samovoljno ostavila dete u očevoj porodici, i da nakon odlaska nije pokazala zainteresovanost za njega. Ovaj zaključak je paušalan, te izuzev iskazom tuženog, nije potkrepljen ostalim izvedenim dokazima. Prvostepeni sud je propustio da ceni okolnosti usled kojih je dete nakon prestanka zajednice života stranaka ostalo u očevom domaćinstvu. Naime, tužilja navodi da je, obzirom na loše vremenske uslove i veliku razdaljinu između _ i _, bila prinuđena da dete ostavi u porodici oca, ne želeći da ga izlaže hladnoći i dugom putu. Tužilja je napustila zajednicu 29. februara 2012. godine, a tužba za razvod braka sa predlogom za poveravanje maloletnog deteta u ovoj parnici podneta je 23.03.2012. godine. Tužilja takođe tvrdi da je odmah po prestanku zajednice života pokušala da se sa tuženim dogovori oko viđanja mal. deteta, ali je zbog njihovog međusobnog konflikta dogovor izostao. Istovremeno, tužilja je neposredno po odlasku iz _ pokrenula odgovarajući postupak radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, pa se zaključak prvostepenog suda o njenoj nezainteresovanosti za mal. dete za sada ne može prihvatiti. Proizilazi da je mogući odgovorni roditeljski postupak majke da dete niskog kalendarskog uzrasta ne odvodi u lošim vremenskim uslovima u ovom slučaju poslužio kao osnov da se dete poveri ocu.

Imajući u vidu navedeno, činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom za sada ne pruža dovoljno osnova za ocenu najboljeg interesa maloletnog deteta. Iz izveštaja oba centra za socijalni rad proizilazi da su oba roditelja visoko motivisana i u mogućnosti da vode brigu o detetu, da oba roditelja insistiraju na samostalnom vršenju roditeljskog prava i da niti kod oca niti kod majke nisu prepoznati elementi koji bi bili kontraindikovani u obavljanju roditeljske uloge. Međutim, nalazi i mišljenje nadležnih centara za socijalni rad nisu međusobno usaglašeni. Kada roditelji žive na području različitih organa starateljstva, sintetizovani izveštaj sa predlogom za vršenje roditeljskog prava daje centar nadležan prema prebivalištu deteta, uz ocenu i upoređivanje roditeljskih kapaciteta inkorporisanjem izveštaja centra nadležnog prema prebivalištu drugog roditelja, što je u konkretnom slučaju izostalo. Imajući u vidu navedeno, sud je bio u obavezi da pribavi usaglašen nalaz i mišljenje oba centra za socijalni rad – Čoka i Zaječar.

Odsustvo neposredne majčinske brige kod dece najranijeg kalendarskog uzrasta opravdano je jedino neadekvatnošću majke i kontraindikacijama za vršenje roditeljskog prava. U ovom uzrastu prisustvo majke i u odrastanju i sazrevanju deteta je od bitnog značaja, što je sud morao imati u vidu prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava. Stoga se za sada ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda o emotivnoj upućenosti deteta isključivo na oca, kao ni razlog da se dete poveri ocu iz razloga što je na njegovu sredinu adaptirano. Ovakvi navodi čine obrazloženje prvostepene presude nerazumljivim i protivurečnim stanju u spisima. Izveštajima nadležnih centara za socijalni rad kao ni iskazima stranaka nisu dovedeni u sumnju roditeljski kapaciteti tužilje. Imajući u vidu ove okolnosti koje prvostepenom odlukom nisu cenjene, kao i neposrednu brigu majke o detetu tokom trajanja zajednice života stranaka, ponašanje tužilje prilikom napuštanja zajednice i odnos sa detetom nakon prekida zajednice, usled propusta u oceni značaja uloge majke kod dece najranijeg kalendarskog uzrasta u stvaranju emocionalne osnove za dalji psihofizički razvoj deteta, te obzirom na protivurečnost i nejasnoću u izveštaju Centra za socijalni rad Zaječar, najbolji interes maloletnog deteta ostao je sporan, zbog čega je odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava morala biti ukinuta.

Odluka o održavanju ličnih odnosa deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, kao i odluka o doprinosu za izdržavanje, te odluka o protivtužbenom zahtevu sadržane u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke takođe su morale biti ukinute, obzirom da zavise od odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Osnovano se žalbom tužilje osporava i odluka o privremenoj meri. Naime, prvostepeni sud je po zaključenju glavne rasprave, rešenjem od 15.11.2012. godine odbio predlog tužilje za određivanje privremene mere kojom bi se uredio način održavanja ličnih odnosa majke i mal. deteta, nalazeći da presudom P2 135/12 od 01.10.2012. godine, način održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja kome dete nije povereno već uređen, saglasno sporazumu stranaka postignutim na ročištu od 01.10.2012. godine. Iz razloga pobijanog rešenja sledi i da prvostepeni sud o privremenoj meri nije odlučio do zaključenja glavne rasprave obzirom da podnesci tužilje od 14.06.2012. godine 21.06.2012. godine kojima je traženo izdavanje privremene mere, nisu sadržali konkretan predlog načina uređenja ličnih odnosa. Ovakav zaključak prvostepenog suda nije pravilan.

U sporovima radi vršenja roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta (čl.266 Porodičnog zakona). U situaciji kada je učinjeno nespornim da mal. MM, o kome se od rođenja primarno starala tužilja kao majka, nema kontakt sa majkom više meseci, a imajući u vidu njegov nizak kalendarski uzrast i značaj majčine figure za njegov pravilan emotivni razvoj, sud je bio u obavezi da, nezavisno od dispozicije stranaka (čl. 205 Porodičnog zakona), rukovodeći se najboljim interesom deteta, odluči o načinu održavanja ličnih odnosa majke i deteta do pravnosnažnog okončanja parnice. Istovremeno, žalbom tužilje na rešenje o privremenoj meri se osnovano ukazuje da je očigledno da sporazum o uređenju načinu viđanja nije postignut u smislu čl. 272 Porodičnog zakona, zbog čega tužilja između ostalog, žalbom na presudu pobija odluku suda i u tom delu. Usled pogrešne primene materijalnog prava, odluka o privremenoj meri je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti tako što će pribaviti usaglašen nalaz i mišljenje Centara za socijalni rad Čoka i Zaječar, a nakon što primenom čl. 205 Porodičnog zakona, pravilno i potpuno utvrdi elemente najboljeg interesa maloletnog deteta, imajući u vidu njegov uzrast i potrebe, ponovo će odlučiti o tužbenom i protivtužbenom zahtevu. Takođe, prvostepeni sud će, vodeći računa o potrebi hitnog postupanja, te vodeći računa o verskim praznicima koje roditelji praznuju, ponovo odlučiti o predlogu za izdavanje privremene mere.

Sa iznetih razloga, primenom čl. 391 stav 1, čl. 392 i 401 tačka 3 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić