APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.06.2010.

Gž2 449/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 449/10
09.06.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužilje AA, protiv tuženog BB, radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Mladenovcu P 556/09 od 14.12.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 09.06.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

Odbija se kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Opštinskog suda u Mladenovcu P 556/09 u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg izreke, kojim je tuženi obavezan na izdržavanje maloletnog deteta počev od predaje deteta pa ubuduće.

Preinačuje se presuda Opštinskog suda u Mladenovcu P 556/09 od 14.12.2009. godine u delu stava trećeg izreke i odbija kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja AA zahtevala da se obaveže tuženi BB da na ime doprinosa za izdržavanje svog maloletnog sina VV plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara počev od 07.09.2009. godine pa do dana predaje deteta tužilji i nalaže tuženom BB da odmah preda maloletnog VV, rođenog __.20_. godine u Beogradu od oca BB i majke AA, majci - tužilji AA radi vršenja roditeljskog prava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Mladenovcu P 556/09 od 14.12.2009. godine u stavu prvom izreke mal. VV, rođen __.20__. godine u Beogradu od oca BB i majke BB upisan pod tekućim brojem __ za 20_. godinu za matično područje Opštine Beograd poverava se na dalje čuvanje, negu, izdržavanje i vaspitanje tužilji - majci AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo a prebivalište mal. deteta VV biće na adresi majke u vv. Istom presudom u stavu drugom izreke je određeno da će tuženi imati pravo da održava lične kontakte sa svojim sinom svakog drugog vikenda u mesecu od petka od 17 časova do nedelje do 19 časova, svaki drugi državni i verski praznik, dan porodične slave oca, 7 dana zimi i 15 dana leti. Preuzimanje i vraćanje deteta će se odvijati ispred kuće u kojoj majka živi sa detetom. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje svog mal. sina VV plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara počev od 07.09.2009. godine pa ubuduće dok ta obaveza po zakonu traje i to od prvog do desetog u mesecu na ruke tužilji pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude blagovremeno je izjavio žalbu tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP i nalazi da je žalba delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 istog zakona na koju tuženi u žalbi neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama. Izreka presude nije u suprotnosti sa razlozima, niti postoje nejasnoće zbog kojih se pobijana odluka ne bi mogla ispitati.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da su stranke živele u vanbračnoj zajednici u domaćinstvu tuženog i njegovih roditelja od 27.06.2005. do 07.01.2009. godine, kada je tužilja sa detetom napustila zajednicu i vratila se roditeljima u __. Sin stranaka je rođen ___.20_. godine a tuženi ga je protivno volji majke uzeo __.20__. godine tako da od navedenog perioda dete živi u domaćinstvu oca i njegovih roditelja u Mladenovcu i vikende provodi kod majke. Tuženi je __, zaposlen u preduzeću „ĐĐ“ gde ostvaruje primanja od 16.936,00 dinara mesečno. Živi u domaćinstvu sa roditeljima i detetom. Tužilja je završila treći stepen tekstilne škole, nezaposlena je, ne poseduje nepokretnosti i živi u domaćinstvu roditelja, koji je izdržavaju. U postupku pred Centrom za socijalni rad tuženi je izneo različite pretnje kako na račun tužilje tako i pretnje samoubistvom u slučaju oduzimanja deteta. Tužilja je prijavila miliciji pretnje tuženog koji joj je uputio 30.10.2009. godine. Tuženi je prekršajno kažnjavan zbog remećenja javnog reda i mira a protiv njega je podneta i krivična prijava zbog krivičnog dela iz čl. 33 Zakona o oružju i municiji. U svome iskazu pred sudom tuženi je potvrdio da je osuđen na oduzimanje oružja i prekršajno kažnjavan zbog vožnje bez dozvole i tuče. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u interesu je maloletnog deteta da roditeljsko pravo samostalno vrši majka i da se viđanje deteta sa ocem obavlja prema modelu bliže opisanom izrekom prvostepene presude.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo određujući pravo majke da samostalno vrši roditeljsko pravo, uređenjem načina održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem i obavezivanjem tuženog da sa 7.000,00 dinara mesečno doprinosi izdržavanju sina.

Iz izvedenih dokaza a posebno izveštaja Centra za socijalni rad proizilazi da je majka – tužilja u većoj meri sposobna da prepozna i zadovolji dečakove razvojno- psihološke potrebe, da ima pozitivan emotivni odnos sa detetom, da usmerava dete na druženje sa vršnjacima, da je motivisana za samostalno vršenje roditeljskog prava, da ima podršku roditelja, da je kuća roditelja tužilje prilagođena potrebama porodice da zadovoljava njihove potrebe, stambene, funkcionalne i higijenske, dok je otac rigidnih stavova, etički i moralno spornih, teško korektivnih, da dete doživljava kao vlasništvo i da isključuje mogućnost da se tužilja kao majka može starati o muškom detetu. Kod ovakvog stanja pravilno je pobijanom odlukom na osnovu čl. 77, 78, 266 stav 1, 270 i 272 stav 2 Porodičnog zakona, prihvatanjem mišljenja Centra za socijalni rad, obzirom na uzrast i aktualne razvojne potrebe deteta ocenjeno postojanje najboljeg interesa za dete da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, čiji su roditeljski kapaciteti superiorniji od očevih.

Neosnovano se žalbom osporava pravilnost pobijane odluke ukazivanjem da u parnici nije pribavljeno mišljenje deteta u vezi vršenja roditeljskog prava. Obzirom na uzrast maloletnog VV od __ godine i sadržinu izveštaja Centra za socijalni rad u delu koji se odnosi na maloletno dete stranaka, kao i sve okolnosti konkretnog slučaja, nema propusta prvostepenog suda, niti povrede propisanih obaveza iz čl. 266 stav 3 Porodičnog zakona.

Žalbom se takođe neosnovano ukazuje na kontradiktornost izveštaja Centra za socijalni rad. Nije sporno da je izveštajem Centra konstatovano da socijalna zrelost tužilje nešto kasni za kalendarskim, što je delimično objašnjeno njenim ranim ulaskom u bračnu i roditeljsku ulogu i izloženosti neadekvatnim modelima i odnosima u porodici tuženog. Međutim, sveukupnom analizom njenih ličnih karakteristika, stavova, emotivnog odnosa prema detetu i celokupnog funkcionisanja uz uporedno sagledavanje roditeljskog potencijala tuženog i to njegovog neadekvatnog i rizičnog ponašanja, često isključivog i pretećeg, Apelacioni sud nalazi da nema kontradikcija u izveštaju Centra i izraženog mišljenja o interesu maloletnog deteta da roditeljsko pravo vrši majka i da takođe nema potrebe za dodatnim ispitivanjem podobnosti majke.

Navodi žalbe da je ličnost tuženog pogrešno ocenjena ne mogu se prihvatiti, jer je različite pretnje i neadekvatne stavove o vaspitanju dece i dr. tuženi izneo i neposredno pred sudom prilikom saslušanja u svojstvu stranke.

Pravilno je pobijanom odlukom primenom čl. 61 i 272 stav 2 Porodičnog zakona uređen način održavanja kontakta tuženog sa maloletnim detetom. Prema izveštaju Centra za socijalni rad uprkos ličnom nezadovoljstvu i spornim stavovima tuženi je u stanju da ostvari pozitivan emotivni odnos i bliskost sa detetom, usled čega je pravilno prvostepenom presudom, saglasno predloženom modelu Centra utvrđen način održavanja ličnih odnosa tuženog sa sinom.

Prvostepeni sud je pravilnom primenom čl. 160 i 163 Porodičnog zakona odredio visinu doprinosa tuženog za izdržavanje maloletnog deteta, koja je u skladu sa utvrđenim imovinskim prilikama roditelja, njihovom sposobnošću za rad, potrebama deteta, minimalnoj sumi izdržavanja, koja je za decembar 2009. godine iznosila 16.355,00 dinara i standardu roditelja. Tuženi ima primanja iz stalnog radnog odnosa i nema obaveze izdržavanja drugih lica. Tužilja je nezaposlena i deo njenog doprinosa se vrednuje i kroz svakodnevnu negu i staranje, koju će pružati maloletnom detetu. Navodi žalbe da je visina izdržavanja previsoko odmerena i da ugrožava egzistenciju tuženoga ne mogu se prihvatiti, jer je dosuđeni iznos ispod minimalne sume izdržavanja, pri čemu tuženi, obzirom na starosnu dob i radnu sposobnost može da ostvari dodatne prihode. Osim toga ovi žalbeni navodi su u suprotnosti sa izjavom tuženog, datom pred Centrom za socijalni rad gde je naveo da je materijalno sposoban da samostalno izdržava dete, bez učešća majke. Za drugačiju odluku o visini izdržavanja nisu od značaja ni priloženi dokazi uz žalbu o finansijskim obavezama tuženog za preuzete kredite.

Žalbom se osnovano ukazuje da je obaveza izdržavanja pogrešno dosuđena od dana podnošenja tužbe, jer je maloletno dete stranaka tokom ove parnice i u vreme donošenja prvostepene presude, što između stranaka nije sporno živelo u domaćinstvu oca. Stoga je pobijanom odlukom u navedenom delu presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen za izdržavanje, traženo od podnošenja tužbe do predaje deteta majci na samostalno vršenje roditeljakog prava.

Odredbama čl. 272 stav 3 Porodičnog zakona je propisano da će sud kada donese odluku o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko pravo narediti da se dete odmah preda roditelju, koji treba da vrši roditeljsko pravo. U ovom slučaju iako je pobijanom presudom određeno da tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo, propušteno je da se saglasno izričitoj zakonskoj obavezi naloži predaja deteta majci. Stoga je postupajući po službenoj dužnosti na osnovu citiranih odredbi, tuženome, kod koga se dete stranaka nalazi naložena predaja deteta majci-tužilji radi samostalnog vršenja roditeljskog prava.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom na osnovu odredbi čl. 375 ZPP-a i stavu drugom primenom čl. 380 tačka 4 istog zakona.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.