APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

16.05.2012.

Gž2 429/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 429/12
Dana 16.05.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužilaca mal. MM, čiji je zakonski zastupnik majka AA i AA, koje zastupa AB, adv, protiv tuženog BB, koga zastupa BA adv., radi utvrđivanja očinstva i izdržavanja, odlučujući o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Višeg suda u Požarevcu P2.23/11 od 27.02.2012. godine, u sednici veća održanoj 16.05.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Požarevcu P2. 23/11 od 27.02.2012. godine u stavu trećem, četvrtom i šestom izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu P2.23/11 od 27.02.2012. godine u stavu trećem izreke.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P2. 23/11 od 27.02.2012. godine stavom prvim izreke utvrđeno je da je tuženi prirodni otac mal. MM rođ. _. godine od majke AA, te da se isti ima upisati u matičnu knjigu rođenih kao otac mal. tužioca koja se vodi za matično područje Požarevac pod tekućim brojem _ za 2011. godinu. Stavom drugim izreke mal. MM poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 20% od zarade koju ostvaruje kod "BB" počev od 13.10.2011. godine pa ubuduće, svakog meseca od prvog do petog u mesecu za tekući mesec na račun zak. zastupnice br. _ kod „Evro banke“ dok za to postoje zakonski uslovi, a zaostale rate da uplati u roku od 15 dana. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih 20% do traženih 30% od zarade tuženog. Stavom petim izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa između mal. deteta i oca tako što će otac dete da viđa svake subote od 14,00 do 19,00 časova i svake srede od 17,00 do 19,00 časova i dolaziti u porodično domaćinstvo u kojem dete živi. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka tužiocima isplati iznos od 88.380,50 dinara.

Protiv navedene presude u stavu trećem, četvrtom i šestom izreke žalbu je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi u stavu trećem i šestom izreke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotopuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužiocu su podneli odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu čl. 372 ZPP („Sl. glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu čl. 506 stav 1 ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11) u vezi čl. 202 Porodičnog zakona, Apelacioni sud nalazi da je žalba tužilje delimično nedozvoljena i delimično neosnovana, a žalba tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP na koju se žalbom tuženog neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivrečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tuženi prirodni otac mal. MM, rođ. _. godine od majke AA. Tuženi PP živi u zajednici sa bivšom suprugom i mal. ćerkom MM1, rođ. _. godine u dvosobnom konfornom stanu u _, za koji plaća zakup 130 eura mesečno. Zaposlen je i ostvaruje zaradu u neto iznosu od 80.000,00 dinara, a poslednja dva meseca sa dodacima za prekovremeni i noćni rad u iznosu od 100.000,00 dinara. Mal. MM sa zak. zastupnicom živi u _ u stanu od 33 m2 za koji plaćaju zakup 50 eura mesečno. Zak. zastupnica ostvaruje mesečnu zaradu od 17.000,00 dinara ali očekuje otkaz zbog smanjenog obima poslovanja firme.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio čl. 160, 161 i 162 Porodičnog zakona određujući očev doprinos u izdržavanju.

Uzrast deteta od godinu dana zahteva celodnevnu posvećenost roditelja kome je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava i pojačan stepen pažnje pri staranju i nezi o mal. detetu. Istovremeno, roditelji su dužni da obezbede materijalnu sigurnost deteta prema potrebama i uzrastu deteta i u skladu sa njihovim standardom i najboljim interesom deteta. Stoga je, pri pravilno utvrđenim potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, imajući u vidu visinu primanja zakonske zastupnice i tuženog, visinu zakupnine koju plaćaju, njihove lične i porodične prilike, posebno neophodnost pojačane pažnje i zakonske zastupnice u staranju, nezi i brizi o mal. MM koji je navršio godinu dana, prvostepeni sud je pravilno zaključio da će dosuđenim iznosom od 20% od zarade tuženog na ime izdržavanja potrebe mal. MM biti u svemu zadovoljene, pored onoga što on dobija od majke kroz svakodnevnu brigu i staranje i njen novčani doprinos u izdržavanju. Dosuđenje većeg iznosa ugrozilo bi egzistenciju tuženog i lica koja je po Zakonu dužan da izdržava (tuženi ima zakonsku obavezu izdržavanja prema još jednom detetu), pa je suprotno navodima žalbe tužilje pravilno prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da tuženi doprinosi izdržavanju deteta u visini preko dosuđenih 20% do traženih 30% mesečne zarade. Suprotno navodima žalbe tužilje, nove okolnosti na strani tužilje nastale nakon presuđenja ne mogu biti od uticaja na drugačiju odluku suda, jer je prvostepeni sud pravilno pobijanu odluku zasnovao na činjenicama utvrđenim do zaključenja glavne rasprave. Okolnost da je zakonska zastupnica ostala bez posla nakon donošenja prvostepene odluke, predstavlja činjenicu nastalu nakon presuđenja koja može biti relevantna samo za odlučivanje u eventualnom postupku radi izmene odluke o visini izdržavanja.

Minimalna suma izdržavanja ne vezuje sud u pogledu dosuđenja najvišeg iznosa za izdržavanje mal. deteta, već predstavlja orjentir u odnosu na visinu novčanih sredstava potrebnih za izdržavanje mal. deteta, koji sud ima u vidu prilikom donošenja odluke o visini izdržavanja. Stoga, sud prilikom donošenja odluke uvek ima u vidu minimalnu sumu izdržavanja, ali je istovremeno dužan da se rukovodi procenom najboljeg interesa deteta obzirom na utvrđene okolnosti konkretnog slučaja i zakonom propisanu obavezu da mal. detetu kao poveriocu izdržavanja prilikom odlučivanja o visini doprinosa za njegovo izdržavanje treba da bude omogućen najmanje takav nivo životnog standarda koji uživa roditelj kao dužnik izdržavanja (čl. 162 stav 3 Porodičnog zakona). Iz navedenog proizilazi da obzirom na utvrđene okolnosti u ovom slučaju, visina zarade koju tuženi ostvaruje određuje njegov nivo životnog standarda, pa pravilno zaključuje prvostepeni sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, da se iznosom od 20% od te zarade (što bi u nominalnom iznosu iznosilo oko 20.000,00 dinara) omogućava i mal. detetu da uživa novo životnog standarda tuženog kao roditelja. Stoga suprotno navodima žalbe tuženog, činjenica da je sud obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom koji u nominalnoj vrednosti prelazi iznos minimalne sume izdržavanja ne utiče na zakonitost i pravilnost donete odluke.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom čl. 149 i 150 ZPP.

Iz navedenih razloga primenom čl. 375 odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je tužilja izjavila žalbu i na usvajajući deo presude iz stava trećeg izreke, primenom čl. 373 stav 1 ZPP, u vezi čl. 365 stav 3 ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke, jer tužilja u navedenom delu nema pravnog interesa za podnošenje žalbe.

Pošto je žalba tužilje odbijena, tužilja nema pravo na troškove drugostepenog postupka (čl. 161 stav 2 ZPP).

PREDSEDNIK VEĆA SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić