APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.05.2013.

Gž2 413/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 413/13
09.05.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević članova veća, u parnici tužioca Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje u Mladenovcu, ul. Kraljice Marije 13, protiv tuženih BB, sada nepoznatog prebivališta, koju zastupa privremeni staratelj BB1 i BB2, sada nepoznatog boravišta, koga zastupa privremeni staratelj BB3, radi lišenja roditeljskog prava, odlučujući po žalbi tužene BB izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu-Sudska jedinica u Mladenovcu P2 1081/10 od 22.01.2013. godine, u sednici veća održanoj 09.05.2013. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene BB i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu-Sudska jedinica u Mladenovcu P2 1081/10 od 22.01.2013. godine POTVRĐUJE u odnosu na žalioca.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom tuženici su u potpunosti lišeni roditeljskog prava prema zajedničkom maloletnom detetu MM rođenom _.20_. godine u Beogradu.

Protiv ove presude tužena BB je preko privremenog staratelja blagovremeno izjavila žalbu. U žalbi nisu navedeni razlozi iz kojih tužena pobija presudu.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu odredbe čl. 506 st. 1 ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) u vezi čl. 202 PZ i našao da je žalba neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 st. 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima mal. MM je rođen _.20_. godine u vanbračnoj zajednici tuženih. Tužena BB je tokom 2004. godine napustila vanbračnu zajednicu i od tada nije posećivala dete i nije imala nikakvog interesovanja za njega. Ona je rodila još četvoro dece u odnosu na koju je lišena roditeljskog prava, dvoje njene dece su zbrinuti usvojenjem, a dvoje su smešteni u hraniteljske porodice. Ona ima prijavljeno prebivalište u aa, ali tamo ne živi i njeno boravište je nepoznato. U aa živi majka tužene BBM i ona nema interesovanja za unuke. O mal. MM se do februara 2008. godine brinuo otac BB2 uz pomoć svoje sestre. Bez sestrine pomoći otac nije bio u stanju da se samostalno brine o detetu, nije ga upisao u predškolsku ustanovu, a organu starateljstva u Mladenovcu je podneo zahtev za smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu. Rešenjem Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje u Mladenovcu br. 560/20-842 od 31.03.2009. godine mal. MM je smešten u hraniteljsku porodicu HH u Mladenovcu, gde se nalazio do 11.01.2011. godine, a od tada je u hraniteljskoj porodice HH1 i HH2 u _.

Iz izveštaja stručnog tima Gradskog centra za socijalni rad od 05.07.2010. godine proizlazi da je mal. MM dete skromnih opštih intelektualnih sposobnosti, da je adaptiran u hraniteljskoj porodici i da je završio prvi razred osnovne škole sa zadovoljavajućim uspehom. Majka je ocenjena kao promiskuitetna osoba, obzirom da je biološki roditelj šestoro dece koju je odbacila, a otac BB2 kao infantilna ličnost, fiksirana za lišavanja koja je doživeo u svojoj primarnoj porodici koja je želeo da ispuni zasnivanjem bilo kakvih emocionalnih odnosa sa partnerom kakav je Violeta. Nije dorastao roditeljskoj ulozi jer odlaže odluku da prihvati dete zbog nedostatka materijalnih preduslova, čime prikriva svoje slabe roditeljske kapacitete. Otac je u hraniteljskoj porodici sa detetom kontaktirao samo kada nije mogao da izbegne susret, što je kod deteta stvaralo osećaj uznemirenosti i odbačenosti.

Iz iskaza hranitelja HH je utvrđeno da je mal. MM bio smešten u njenoj porodici dok nije završio prvo polugodište _ razreda osnovne škole, da ga roditelji za to vreme nisu posećivali, da su ona i dete oca slučajno sreli dva puta u gradu, ali da majku nije upoznala. Iz iskaza sadašnjeg hranitelja HH1 proizlazi da je mal. MM već _ godine u njenoj porodici, da je završio _ razred osnovne škole, da je otac u _, prethodne godine je MM poslao paket i retko se javljao preko telefona da bi se raspitao za dete. Dete je u kontaktu sa stricem koji živi u Mladenovcu, očeva sestra je dolazila da ga poseti, a majka se samo jednom javila preko telefona i rekla da ne može da poseti MM jer treba da se porodi, ali nije rekla gde se nalazi.

Od prestanka vanbračne zajednice tuženih do podnošenja tužbe je proteklo 6 godina i tužena za to vreme ni jednom nije videla dete, nije pokušala da sa njim uspostavi bilo kakav lični odnos i nije se brinula o njemu. Prvi put se telefonom javila hranitelju HH1 2012. godine, ali tada se samo verbalno interesovala za dete i navodila razloge zbog kojih ne može da ga poseti. Od prekida vanbračne zajednice tužena ne čuva i ne podiže dete i ne stara se o njegovom životu i zdravlju, ne održava lične odnose sa detetom i ona je za dete sasvim nepoznata osoba. Ponašanje tužene ukazuje na odsustvo želje da sa detetom održava lične odnose, ili da na bilo koji način učestvuje u njegovom odrastanju.

Na osnovu ovih činjenica sud je pravilno našao da je tužena napuštanjem deteta grubo zanemarila sve dužnosti iz sadržine roditeljskog prava kao što su čuvanje i podizanje deteta, staranje o njegovom životu i zdravlju i održavanje ličnih odnosa sa detetom i pravilno je na osnovu čl. 81 st. 1, 3 i 4 PZ tuženu u potpunosti lišio roditeljskog prava. Stoga je žalba tužene neosnovana.

Iz navedenih razloga na osnovu čl. 375 ZPP je odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić-Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić