APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.05.2010.

Gž2 366/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Gž2 br. 366/10
Dana 17.05.2010. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u drugostepenom građanskom veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Vesne Mitrović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA, protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi zaštite od nasilja u porodici, vrednost predmeta spora 80.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. br. 1768/07 od 15.05.2009. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.05.2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. br. 1768/07 od 15.05.2009. godine i predmet VRAĆA Prvom osnovnom sudu u Beogradu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br. 1768/07 od 15.05.2009. godine odbija se tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je predložila da se utvrdi da je tuženi BB, u periodu od 10.02.2007. godine do 03.05.2007. godine ograničavao tužilji slobodu kretanja i komuniciranja sa trećim licima, čime je izvršio delo nasilja u porodici iz člana 197. stav 2. tačka 5. i tačka 6. Porodičnog zakona, te da mu se zabrani približavanje tužilji na 500 m, kao i pristup u prostor oko mesta stanovanja, kao i placa na vv, kao i svako dalje uznemiravanje tužilje na bilo koji način fizičkim ili verbalnim putem, te da se iste mere izreknu na period od godinu dana, s tim što se mogu produžavati dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene, kao neosnovan. Istom presudom odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavila žalbu tužilja, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda
može pobijati.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je našao da je izjavljena žalba osnovana.

Pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, a na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje. Ovo zato što u pobijanoj presudi nije navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, a oni razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni.

Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je tuženi, u smislu člana 197. stav 3. tačka 3. i 4. Porodičnog zakona, član porodice tužilje, te da je osnovano raspravljati o osnovu nasilja. Međutim, prvostepeni sud nalazi, i ako je bilo ponašanja od strane tuženog koja nisu dozvoljena, da je tuženi samim vođenjem brojnih postupaka korigovao svoje ponašanje i potpuno se distancirao od tužilje, da tužilja nije bila žrtva nasilja i da joj ne preti opasnost, jer kod nje nije izazvan strah ponašanjem tuženog, te da ne postoji opasnost da tuženi ispolji bilo kakav oblik ponašanja koji bi se u smislu navedene zakonske odredbe mogao okarakterisati kao vršenje nasilja. Ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se između ostalog i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

U smislu navedene zakonske odredbe, nasilje u porodici je svaki vid fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog zlostavljanja, koje vrši jedan član porodice prema drugom članu porodice, bez obzira na to da li takvo ponašanje pravni propisi inkriminišu i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Izvršenje nasilja u porodici dovodi do ugrožavanja domena sigurnosti i odnosa poverenja među članovima porodice i predstavlja oblik kontrole i manifestaciju moći nad članovima porodice. Porodičnopravna zaštita od nasilja regulisana je tako što je zakonodavac izričito zabranio nasilje u porodici, članovima porodice je priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici i to članom 10. Porodičnog zakona, te je regulisao mere porodičnopravne zaštite i uslove pod kojima se one određuju i predvideo i uredio poseban postupak po čijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici.

Zakonska definicija nasilja u porodici je veoma široka i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja, što je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucija sistema na nasilje u porodici određivanjem mera zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. U svakom postupku za zaštitu od nasilja u porodici, sud treba da ispita da li je i kako je nasilje ispoljeno, da utvrdi da li je konkretno ponašanje lica, za koje se tvrdi da je izvršilac nasilja, a koje se sastoji u određenim radnjama, propuštanju, gestikulaciji i slično, zaista ispoljeno i da potom kvalifikuje to ponašanje. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. To su standardi čija se sadržina može odrediti samo relacijski-u odnosu na opšte društvene norme i vrednosti. Navedeni pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. To znači da će sud, koristeći objektivna merila i uzimajući u obzir sve specifične, objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slučaja, zauzeti stav da li je konkretna radnja, odnosno ponašanje, takvo da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem. Pri tome neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice“ kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u pogledu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, pa je zato neophodno izricanje mera zaštite onda kad nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Isto tako, izricanju mera zaštite od porodičnog nasilja ima mesta i u periodu „primirja“, naročito ako se ima u vidu da je za ovu specifičnu vrstu nasilja karakterističan ciklus u ispoljavanju-nakon faze „primirja“, u kojoj se nasilnik „iskreno kaje i obećava da će se promeniti“, nastupa faza „gomilanja besa“, koja posle određenog vremena kulminira i prerasta u pravu erupciju nasilničkog ponašanja, da bi posle toga opet nastala faza „primirja“. Svrha zaštitnih porodično-pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Suština ovih mera ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja, s obzirom da je privremena zabrana kontakta izvršioca nasilja sa žrtvom jedini način da se predupredi novo nasilje.

S obzirom na navedeno, nejasni su i protivrečni razlozi prvostepenog suda da ponašanje tuženog nije dozvoljeno, ali da se njegovo ponašanje ne može okarakterisati kao vršenje nasilja, te da tužilja nije bila žrtva nasilja i da joj ne preti opasnost od njegovog daljeg vršenja. Zato je žalba tužilje morala biti usvojena, a pobijana presuda ukinuta u stavu prvom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i ponovo oceniti da li je ponašanje tuženog ugrozilo telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo tužilje, a naročito imajući u vidu odredbe člana 197. stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona. Pri tome, prvostepeni sud treba da oceni da li ponašanje tuženog odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa tužiljom, te da ima u vidu „nultu toleranciju“ na nasilje. Pošto oceni da li u spornom ponašanju tuženog postoje elementi nasilja u porodici, te ukoliko zaključi da su navodi tužilje istiniti, prvostepeni sud će odlučiti koja mera zaštite od nasilja u porodici propisana članom 198. Porodičnog zakona može da na najbolji način spreči ponovno izvršenje nasilja, kao i da otkloni okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja ili izvršenje drugih vidova nasilja. Pošto postupi po navedenim primedbama i oceni i ostale navode žalbe, prvostepeni sud će ponovo doneti odluku u ovoj pravnoj stvari.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu, pa je pobijana presuda ukinuta i u stavu drugom izreke.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja, a u smislu člana 376. stav 1. Zakona o parničnom postupku u smislu člana 202. Porodičnog zakona.

Predsednik veća – Sudija
Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić