APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.05.2011.

Gž2 359/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Gž2 359/11
Dana 17.05.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Vesne Mitrović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA i mal. tužilje MM, čiji je zakonski zastupnik majka AA, obe iz Beograda, koje zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi delimičnog lišenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 6822/10 od 08.12.2010. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 17.05.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 6822/10 od 08.12.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 6822/10 od 08.12.2010. godine, stavom prvim izreke, usvaja se tužbeni zahtev tužilje AA, pa se tuženi BB, delimično lišava roditeljskog prava u domenu davanja dozvole za putovanje u inostranstvo prema MM, rođenoj _. godine, a u periodu od _. do _. godine. Stavom drugim izreke uređuje se način viđanja oca, BB sa maloletnom MM, na taj način što će se otac viđati u Republici Srbiji sa kćerkom, neprekidno 1 mesec za vreme letnjeg raspusta i 15 dana za vreme zimskog raspusta, kao i tokom poseta MM u inostranstvu, a po sopstvenoj želji. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavio žalbu tuženi, pobijajući istu u celini, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je ocenio da izjavljena žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 202. Porodičnog zakona, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, pa nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava, na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br. 600/2001 od 26.02.2001. godine, razveden je brak tuženog BB i tužilje AA, a mal. MM poverena je na negu, brigu, staranje i vaspitanje majci AA. Ova bračna zajednica je faktički prestala kada je mal. MM imala _ meseci, od kada mal. MM zajedno sa svojom majkom. Tokom 2004. godine tužilja AA je, zajedno sa mal. MM, počela da živi u zajedničkom domaćinstvu sa BB1, a za koga se udala 2007. godine. Tokom 2010. godine, suprug tužilje AA, BB1, je dobio ponudu Univerziteta „_“ iz _, da prihvati poziciju asistenta-istraživača na ovom univerzitetu, na katedri računarstvo i nauka o informacijama. Od 23.08.2010. godine BB1 boravi u _, a tužilja želi da, zajedno sa mal. MM otputuje u _ kod svog supruga. Tuženi se protivi ovakvoj odluci tužilje, zbog čega mal. MM ne može sa svojom majkom da izađe iz zemlje i otputuje kod svog očuha, pa su obe tužilje pokrenule parnicu u ovoj pravnoj stvari.

Mal. MM boluje od disleksije i disgrafije, kao i bronhijalne astme. Imajući u vidu ovako zdravstveno stanje mal. MM, pribavljeni su izveštaji Zavoda za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju „Prof Dr Cvetko Brajović“, prema čijem mišljenju će mal. MM moći da nastavi školovanje u _, jer je tamo zakonom regulisan rad sa decom koja imaju navedene probleme. Takođe, pribavljeno je i mišljenje psihologa Centra za socijalni rad - Odeljenje Zvezdara prema kome je postignut napredak u radu sa mal. MM u Zavodu za psihofizičke i govorne poremećaje, ali da bi za nju bilo bolje da je u _, jer se zbog sistema školovanja deci tamo pruža više podsticaja i uslova da prevaziđu teškoće. S obzirom da je bronhijalna astma psihosomatsko oboljenje prema mišljenju pedagoga Centra za socijalni rad - Odeljenje Novi Beograd, odvajanje od majke bi moglo da bude traumatično za psihičko zdravlje mal. MM. U prvostepenom postupku su utvrđeni i materijalni uslovi u kojima bi živela mal. MM u _, koji su bliže obrazloženi u pobijanoj presudi, a na osnovu čega se može zaključiti da su materijalni i stambeni uslovi u kojima bi mal. MM živela odgovarajući i ne bi ugrožavali stambene, materijalne i ostale životne potrebe mal. MM. Prema svom uzrastu mal. MM je sposobna da formira svoje mišljenje, pa je prvostepeni sud pribavio i njeno mišljenje, prema kome je njena želja da s majkom ode u Ameriku.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, a za istu je dao dovoljno razloga, koje prihvata i Apelacioni sud.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je u najboljem interesu mal. MM da sa svojom majkom ode u _, gde će imati obezbeđene bolje obrazovne uslove, kao i potrebne uslove zdravstvene zaštite, imajući u vidu njene zdravstvene probleme, a sve u smislu člana 6. stav 1. i 3. člana 266. stav 1. člana 62. i člana 63. Porodičnog zakona, kojima je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, da dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućnih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj, kao i da dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da mal. MM ima pravo da održava lične odnose sa svojim ocem, u smislu člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, pa je uredio način viđanja sa ocem, imajući u vidu najbolji interes deteta, kao i činjenicu da će mal. MM sa majkom boraviti u _. Zbog svega navedenog žalba tuženog je morala biti odbijena, a pobijana presuda potvrđena u stavu prvom i stavu drugom izreke.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi žalbe kojima se ukazuje da nisu ispunjeni uslovi za delimično lišenje roditeljskog prava tuženog, jer tužilja nije dokazala nesavesnost na strani tuženog u vršenju roditeljskog prava. Upravo imajući u vidu najbolji interes deteta i protivljenje tuženog da mal. MM sa majkom otputuje i boravi određeni period u _, ukazuje na nesavesnost tuženog u vršenju roditeljskog prava. Najbolji interes deteta je jedan od komplementarnih principa koji proizlazi iz Konvencije o pravima deteta i predstavlja pravni standard koji je uvek u prvom planu kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta, a ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene su, između ostalog, uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige, obrazovanja i dr.) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Imajući u vidu zdravstveno stanje mal. MM, njene potrebe, kao i mišljenje, kome se mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koji se tiču mal. deteta i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta, kao i pravo deteta na obrazovanje i razvoj, pobijanom presudom se zadovoljava najbolji interes mal. MM. U tom smislu na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja navodi žalbe kojima se ukazuje na mišljenje Centara za socijalni rad Zvezdara i Novi Beograd i tvrdnju da bi tuženi bio lišen vršenja apsolutno svih roditeljskih prava. Mal. MM je svoje mišljenje izrazila i svoje želje saopštila u razgovoru sa psihologom i pedagogom Centra za socijalni rad Zvezdara, pa su u tom smislu neosnovani navodi žalbe kojima se ukazuje da prvostepeni sud nije pribavio mišljenje mal. MM.

Apelacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene žalbe, pa smatra da ni ti navodi žalbe ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ove navode nije posebno obrazlagao.

Odluka o troškovima postupka je doneta pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona, pa je pobijana presuda potvrđena u stavu trećem izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 202. Porodičnog zakona.

Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić

LjB