Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.03.2010.

Gž2 220/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 220/10
17.03.2010. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Vesne Mitrović, članova veća, u parnici tužioca AA, protiv tuženih BB i BB1, radi osporavanja očinstva, rešavajući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P.br.4150/10 od 16.02.2010. godine, u sednici veća održanoj 17.03.2010. godine, doneo je


R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Beogradu P.br.4150/10 od 16.02.2010. godine.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem odbačena je tužba AA, podneta protiv BB i BB1, radi osporavanja očinstva.

Protiv navedenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio žalbu, kako to iz navoda iste proizilazi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost prvostepenog rešenja u smislu čl. 372 u vezi čl. 388 ZPP, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

Prema stanju u spisima, tužilac je podneo tužbu radi osporavanja očinstva, navodeći da je promenio lično ime, odnosno da njegovo lično ime nije AA1, već je AA, da je uz saglasnost tužene BB1 dao izjavu kojom je priznao da je otac tužene BB, jer je to bilo nužno tuženoj BB1, koja je ujedno izjavila da ga nikada neće opterećivati potraživanjem na ime izdržavanja i slično, međutim kako je ista podnela tužbu za samostalno vršenje roditeljskog prava i tražila da doprinosi mesečno po 15.000,00 dinara na ime izdržavanja, te kako on nije otac maloletne BB, to je predložio da se izvede dokaz veštačenjem i donese presuda kojom će se utvrditi da nije otac maloletne BB.

Kako iz navedenog proizilazi da je tužilac priznao očinstvo, te kada se ima u vidu odredba iz čl. 252 Porodičnog zakona, to proizilazi da tužilac ne spada u krug lica koja mogu podneti tužbu radi osporavanja očinstva, odnosno da je tužba nedopuštena, zbog čega je Apelacioni sud potvrdio prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena.

Našavši da u sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 1 i 2 ZPP, da je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, to je Apelacioni sud shodno ovlašćenju iz čl. 387 stav 1 tačka 2 ZPP odlučio kao u izreci ovog drugostepenog rešenja, a pri tome je imao u vidu sve žalbene navode tužioca i našao da isti ne dovode u sumnju zakonitost i pravilnost prvostepenog rešenja. Naime, neosnovani su žalbeni navodi tužioca kojima se ukazuje da nije bilo mesta odbačaju tužbe, već kako je podneo tužbu radi osporavanja očinstva i predložio da sud izvede dokaz veštačenjem DNK metodom preko Biološkog fakulteta, kao i da tužene znaju da tužilac nije otac maloletne BB, da je veštačenjem preko Biološkog fakulteta trebalo da se isključi očinstvo tužioca. Navodi su neosnovani, jer kao što je napred navedeno iz spisa proizilazi da je tužilac priznao očinstvo, a koja izjava se ne može opozvati, niti je tužilac legitimisan u tom smislu da podnosi tužbu radi osporavanja očinstva predviđenu čl. 252 Porodičnog zakona, kojom odredbom je tačno predviđeno ko sve može podneti tužbu, odnosno da tužbu može podneti dete, majka, muž majke, muškarac koji tvrdi da je otac deteta i muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć, a u koji krug lica ne spada tužilac.

Predsednik veća-sudija,
Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje