APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

10.03.2010.

Gž2 192/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2. 192/2010
Dana 10.03.2010.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Vesne Mitrović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, sada u __, koju zastupa punomoćnik BA, advokat, radi razvoda braka, vrednost spora 2.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Velikom Gradištu P2.br.29/09 od 19.11.2009. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 10.03.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Opštinskog suda u Velikom Gradištu P2.br.29/09 od 19.11.2009. godine u stavu trećem izreke tako što se OBAVEZUJE tužilac AA, da na ime doprinosa za izdržavanje mal.MM plaća mesečno po 8.000,00 dinara, počev od 01.05.2009. godine, pa ubuduće, svakog meseca od 01. do 05.u mesecu za tekući mesec, sve dok za to postoje zakonski razlozi, pri čemu će zaostale rate platiti u roku od 15 dana od prijema presude, a na ruke zak.zastupnika majke BB.

Ista presuda se UKIDA u stavu četvrtom i petom izreke i predmet VRAĆA Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudskoj jedinici u Velikom Gradištu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Navedenom presudom u stavu prvom izreke razvodi se brak zaključen između tužioca AA i tužene BB, zaključen dana __.20__. godine pred Opštinom Veliko Gradište i zaveden pod tekućim brojem __ za 20__. godinu za matično područje Veliko Gradište, zbog ozbiljno i trajno poremećenih bračnih odnosa, na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. Stavom drugim izreke dete stranaka mal.MM, rođen __.20_. godine, poverava se na negu i čuvanje majci BB, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke obavezuje se tužilac AA, da na ime doprinosa za izdržavanje mal. MM plaća mesečno po 5.000,00 dinara, počev od 01.05.2009. godine, pa ubuduće, svakog meseca od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, pri čemu će zaostale rate za 7 meseci u iznosu od 35.000,00 dinara, platiti u roku od 15 dana od prijema presude, a na ruke zak. zastupnika majke BB, sve dok za to postoje zakonski razlozi, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke uređuje se način održavanja ličnih kontakata između mal. MM sa ocem AA, i to tako što će MM sa ocem provoditi svaki prvi i treći vikend u mesecu od petka od 18,00 časova do nedelje do 16,00 časova, kada će ga otac uzimati iz porodičnog domaćinstva majke gde će ga i vraćati, kao i svaki drugi rođendan, jedan dan krsne slave (16.11.), mesec dana za vreme letnjeg raspusta i 7 dana za vreme zimskog raspusta. Stavom petim izreke obavezuje se tužena, da na ime troškova ovog spora, isplati tužiocu iznos od 53.960,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude blagovremeno je izjavila žalbu tužena, pobijajući istu u stavu trećem, četvrtom i petom izreke, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz čl. 372. ZPP u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je našao da je izjavljena žalba osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP u vezi člana 202. Porodičnog zakona, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati u odnosu na odluku o doprinosu za izdržavanje mal. deteta stranaka, pa u tom delu nije zahvaćena bitnom povredom odredbama parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava, na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje. Međutim, odlučujući o uređenju načina održavanja ličnih kontakata između tužioca i mal. deteta stranaka pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer u presudi nije navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, a oni razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni. Zbog toga je pobijana presuda, u navedenom delu, zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP u vezi člana 202. Porodičnog zakona, na koju se u navodima žalbe posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su zaključile brak __.20_. godine pred Opštinom __ i imaju jedno dete, mal.MM, koji je rođen __.20__. godine. U početku su stranke živele u domaćinstvu tužioca u __, a potom su otišle u __, na privremeni rad. Njihovi međusobni odnosi poremećeni su duži vremenski period, a bračna zajednica je faktički prestala da postoji u februaru 2009. godine, kada se tužilac vratio iz __ u __. Tužena sa mal.MM i dalje živi u __, zaposlena je i mesečno ostvaruje zaradu oko 1.000 evra. Roditelji tužene se takođe nalaze u inostranstvu. Tužilac živi u __ u kući svojih roditelja, trenutno nije zaposlen, po struci je elektrotehničar a rođen je 03.09.1976. godine. Domaćinstvo u kome tužilac živi, osim porodične kuće, nema druge imovine, a samo otac tužioca ostvaruje prihode – zaradu u mesečnom iznosu od 16.000,00 dinara.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo odlučujući o visini doprinosa tužioca za izdržavanje mal. deteta.

Članom 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje dece određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U smislu navedene zakonske odredbe prilikom donošenja odluke o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta koje živi sa roditeljem u inostranstvu, treba imati u vidu njegove potrebe izdržavanja prama životnim uslovima zemlje u kojoj dete živi i školuje se. Kada se maloletna deca nalaze u inostranstvu, zato što se roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo tamo nalazi na privremenom radu, doprinos roditelja za izdržavanje maloletne dece utvrđuje se prema nužnim troškovima izdržavanja dece, s obzirom na uzrast i troškove života u mestu boravka u inostranstvu. Samo na osnovu činjenice da dužnik izdržavanja nije u radnom odnosu, ne može se uzeti da on nema mogućnosti da daje izdržavanje, već se moraju uzeti u obzir njegove stvarne mogućnosti da radom na svojoj imovini ili kod drugih lica ostvari zaradu ne samo radi zadovoljenja sopstvenih potreba, nego i potreba izdržavanog lica.

U konkretnom slučaju maloletno dete stranaka je u inostranstvu sa majkom koja samostalno vrši roditeljsko pravo i nalazi se na privremenom radu u __. Tužilac ima 33 godine, po zanimanju je __, u prvostepenom postupku nije isticao okolnosti koje bi uticale na njegovu smanjenu zdravstvenu i radnu sposobnost, nema obaveze da izdržava druga lica, a živi u porodičnoj kući zajedno sa svojim roditeljima. S obzirom na navedene okolnosti, Apelacioni sud nalazi da tužilac može da doprinosi izdržavanju svog maloletnog deteta u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno, bez obzira što nije trenutno zaposlen. Sredstva za izdržavanje maloletnog deteta tužilac može da ostvari i radom kod drugih lica u okviru svoje struke, ali i obavljanjem i drugih poslova (rad na poljoprivrednom imanju drugih lica u selima oko Velikog Gradišta, fizički poslovi i slično), kojima će ostvariti zaradu ne samo radi sopstvene egzistencije, već i radi zadovoljenja potreba svog maloletnog deteta. Zato je pobijana presuda preinačena u stavu trećem izreke.

Odlučujući o načinu održavanja ličnih kontakata između mal. MM i tužioca prvostepeni sud nije dao jasne razloge zbog čega smatra da je dosuđeni model viđenja, imajući u vidu činjenicu gde dete živi, u najboljem interesu maloletnog deteta. Nejasno je na koji način će maloletno dete stranaka, koje živi u __, provoditi sa tužiocem, koji živi u __, svaki prvi i treći vikend u mesecu, a što se osnovano ističe i u žalbi tužene. Odluka suda je u suprotnosti i sa mišljenjem i predlogom Centra za socijalni rad Opštine Veliko Gradište i __, po kome viđenje između oca i deteta treba regulisati za svaki njihov dolazak iz inostranstva, u domaćinstvu njegovih roditelja.

Članom 6. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Najbolji interes deteta je jedan od komplementarnih principa koji proizilazi iz Konvencije o pravima deteta i predstavlja pravni standard o kome se prevashodno vodi računa kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta. Najbolji interes deteta ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi procene su, između ostalog, uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige, obrazovanja i dr.) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Zbog zaštite najboljeg interesa deteta, Porodični zakon propisuje istražno načelo u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, koje sud treba da primenjuje u najvećoj meri, upravo radi donošenja odluke koja je u najboljem interesu deteta.

Zbog svega navedenog pobijana presuda je morala biti ukinuta u stavu četvrtom izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, te će, imajući u vidu da se mal. dete stranaka nalazi u inostranstvu, sa majkom koja samostalno vrši roditeljsko pravo, a u smislu ostvarivanja najboljeg interesa deteta, uzimajući u obzir sve elemente za procenu najboljeg interesa deteta, ponovo odlučiti o načinu održavanja ličnih kontakata između mal. deteta stranaka i tužioca.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu, pa je pobijana presuda ukinuta i u stavu petom izreke.

Prvostepena presuda je u stavu prvom i drugom izreke ostala neizmenjena, jer u tom delu žalbom nije pobijana.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a u smislu člana 380. stav 1. tačka 4. ZPP i člana 376. stav 1. ZPP, sve u vezi člana 202. Porodičnog zakona.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić