REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 189/12
01.03.2012. godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog BB, radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2711/11 od 25.11.2011. godine, u sednici veća održanoj 01.03.2012. godine doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2711/11 od 25.11.2011. godine, u stavu drugom i trećem izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 2711/11 od 25.11.2011. godine, stavom prvim izreke mal. MM, rođena _. godine, poverena je na staranje, negu i čuvanje majci AA, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom drugim izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa oca sa mal. detetom, tako što će otac viđati dete svake subote od 10,00 do 19,00 časova, svake srede kada devojčica ide pre podne u školu od 14,00 do 21,00 čas, krsnu slavu oca, svaki drugi rođendan deteta, svaki drugi državni i verski praznik. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 33.837,00 dinara.
Protiv navedene presude u stavu drugom i trećem izreke tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09) koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu čl. 506 stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), u vezi čl. 202 PZ i nalazi da je žalba neosnovana.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je mal. MM rođena _. godine u _ u vanbračnoj vezi parničnih stranaka i da je u matičnoj knjizi rođenih kao otac upisan tuženi BB, a kao majka tužilja AA. Rešenjem Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Vračar od 05.09.2002. godine mal. MM poverena je na neposrednu brigu i staranje majci AA. Iz izveštaja Gradskog centra za socijalni rad od 20.04.2011. godine i dopune izveštaja od 21.10.2011. godine utvrđeno je da je mišljenje stručnog tima da je u interesu mal. MM da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, što među strankama nije bilo sporno. Kao privremeni model viđanja oca sa detetom koji je u interesu mal. MM predloženo je sledeće: svake subote od 10,00 do 19,00 časova, svake srede kada devojčica ide pre podne u školu od 14,00 do 20,00 časova, a kada ide posle podne od 18,00 do 21,00 čas, svaki drugi rođendan deteta, krsnu slavu oca, svaki drugi verski i državni praznik. Mal. MM i dalje želi da živi sa majkom i da viđa oca. Tužilja je sa tuženim i njegovim ocem živela u porodičnoj kući tuženog do 01.06.2009. godine kada je sa mal. detetom napustila kuću. Tuženom ne spori da viđa ćerku. Tužilja sa MM živi kod njenih roditelja u stanu od 64 m2, dok su roditelji u vikendici. MM je zdravo dete, pohađa _ razred osnovne škole, dobar je đak, trenira odbojku, ide na engleski, uredna je i poslušna. Tuženi živi sa sinom iz prethodnog braka MM1, koji je u letnjem periodu 3 meseca boravi kod mame, (dok u oktobru ne počnu predavanja na fakultetu), u nezavršenoj kući u ul. _ gde mal. MM ima uslove da spava vikendom, jer ima uređeno četvorosobno prizemlje i gornji sprat.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo uređenjem načina održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, pravilnom primenom čl. 6, 61, 266 stav 1 i 270 Porodičnog zakona.
Odredbom čl.61 stav 1 Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a čl. 6 stavom 1 istog Zakona da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Konvencijom o pravima deteta čl. 3 stav 1 propisano je da se u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira koja ih institucija sprovodi od prvenstvenog značaja je najbolji interes deteta, a stavom 2 istog člana da će se detetu obezbediti takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja su za to dete odgovorna.
Imajući u vidu uzrast deteta, školske obaveze, radne obaveze roditelja, nepostojanje adekvatne roditeljske komunikacije i saradnje, kao i potrebu za utvrđenom dinamikom viđanja deteta sa ocem koja treba da bude ispoštovana od oba roditelja kako bi devojčica ostvarila kvalitetan odnos sa ocem i da bi otac imao veće učešće u rastu i razvoju deteta u cilju uspostavljanja bolje emotivne relacije između ćerke i oca i stvaranje uslova za duži samostalni boravak deteta kod oca za vreme raspusta, pravilno je prvostepeni sud, primenom čl. 61 Porodičnog zakona RS usvojio privremeni model viđanja predložen od Centra za socijalni rad i pravilno ocenio da je takav model u najboljem interesu mal. deteta u smislu čl. 6 stav 1 Porodičnog zakona RS.
Suprotno navodima žalbe, iako je tuženi predložio model viđanja sa maloletnim detetom, sa kojim se tužilja saglasila, obaveza je suda da ispita da li je takav model održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne živi u njegovom najboljem interesu. To dalje znači da je pravilno prvostepeni sud zatražio dopunski nalaz i mišljenje Centra, u cilju provere tako predloženog modela od strane specijalizovane ustanove u smislu čl. 270 Porodičnog zakona RS, a sve u cilju zašite najboljeg interesa deteta. Polazeći od mišljenja deteta (obzirom na procenu da je dete sposobno da to mišljenje izrazi) da ne želi da spava kod oca koje je izričito dala pred voditeljem slučaja nadležnog Centra, a koje je pravilno prvostepeni sud uvažio shodno odredbi čl. 65 Porodičnog zakona RS, kao i da je prema mišljenju Centra potrebno utvrditi dinamiku viđanja deteta sa ocem, poštovanu od strane oba roditelja, kako bi devojčica ostvarivala kvalitetan odnos sa ocem i kako bi otac imao veće učešće u rastu i razvoju deteta u cilju uspostavljanje bolje emotivne relacije između ćerke i oca i stvaranje uslova za duži i samostalni boravak deteta i oca za vreme raspusta, imajući u vidu njen uzrast, njenu participaciju, školske obaveze, radne obaveze oba roditelja i nepostojanje adekvatne roditeljske komunikacije i saradnje. Pravilno je prvostepeni sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, odredio adaptacioni period za kontakt deteta sa roditeljem sa kojim ne živi usvajanjem predloženog, privremenog modela viđanja kao u izreci pobijane odluke u smislu čl. 270 Porodičnog zakona. Interesi roditelja moraju da budu podređeni interesu deteta, pa stoga suprotni žalbeni navodi nisu osnovani. Procena najboljeg interesa deteta je upravo na sudu koji je dužan da tu procenu vrši na osnovu nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima i pored postojanja sporazuma roditelja o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem s kojim ne živi. Ukoliko se okolnosti promene može se zahtevati izmena sudske odluke u ovom delu.
Pobijanom odlukom pravilno je prvostepeni sud obrazložio odbijanje predloženog veštačenja na okolnost modela viđanja deteta, pravilno nalazeći da su dobrobit i slobodno izraženo mišljenje mal. deteta najvažniji i imperativni za sud i da dete bez nužne potrebe ne treba da bude izloženo mogućnoj traumatizaciji veštačenjem u odgovarajućoj ustanovi. Po oceni Apelacionog suda, izvođenje ovog dokaza dovelo bi do suprotstavlja pojedinačnog interesa roditelja, najboljem interesu deteta, pa je ovakva odluka prvostepenog suda pravilna i u najboljem interesu deteta.
Suprotno navodima žalba odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom odredbi čl. 149, 150 i 159 Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 207 Porodičnog zakona.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu čl. 375 ZPP.
PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić