APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.07.2013.

Gž2 168/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 168/11
Dana 21.04.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorice Jašarević, predsednika veća, Ljiljane Mitić Popović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari povodom tužbe AA i AA1, čiji je punomoćnik AB, adv., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA adv., radi izdržavanja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br.3610/10 od 23.9.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 21.4.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, KAO NEOSNOVANA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br.3610/10 od 23.9.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br.3610/10 od 23.9.2010. godine stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi BB da tužiocima AA i AA1 oboma iz Beograda na ime duga isplati iznos od po 261.843,12 dinara, odnosno ukupno iznos od 523.686,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9.2.2009. godine kao dana veštačenja do konačne isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 288.975,oo dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi iz svih zakonskih razloga.

Tužioci su dostavili odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe čl.372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP, na koje Apelacioni sud kao drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužbom od 22.12.1989. godine majka tužilaca, a razvedena supruga tuženog BB, pok. PP je postavila tužbeni zahtev za izmenu pravnosnažne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.2446/89 od 7.7.1989. godine povećanjem doprinosa za izdržavanje na teret tuženog. U toku postupka, dana _.1994. godine, PP je preminula, a njena deca, tužioci AA i AA1 su nastavili započeti postupak i preinačenom tužbom po čl.190 st.1 ZPP, kao pravni sledbenici izdržavanog lica, promenili su istovetnost tužbenog zahteva tako što njihovo potraživanje ima osnovu čl.165 Porodičnog zakona, prema kome lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu ili pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje, tvrdeći da su izdržavali pokojnu majku umesto tuženog kao zakonskog obveznika. Pok. BB je bila domaćica, bez zanimanja i zaposlenja, bubrežni bolesnik, preminula je u 53 godini života. Tužilac AA je u periodu od 1989. do 1994. godine bio u stalnom radnom odnosu u preduzeću „AA“, a potom u preduzeću „BB“ i zarađivao po 1.500 DM, obavljao dopunske delatnosti van radnog vremena, radio sa kamionom, iznajmljivao razglas i ozvučenje za muzičare što mu je dodatno donosilo po 200 DM mesečno, od čega je pomagao majku i sestru tako što je majci davao platu, a one su kupovale potrebne namirnice i sredstva za higijenu. Tužilja AA1 je takođe počela da radi i zarađuje kada je napunila 18 godina, po završetku srednje škole u buticima, preko omladinske zadruge, u „Invest banci“, video klubu, u kiosku za prodaju kožne galanterije i ostvarivala zaradu koja je bila manja od zarade koju je ostvarivao njen brat i svu zaradu davala majci. Preko veštaka ekonomske struke VV, utvrđeno je da su tužioci imali ukupne izdatke oko izdržavanja pok. PP u spornom periodu, u iznosu od 523.686,24 dinara odnosno svako po 261.843,12 dinara. Tuženi je u spornom periodu ostvarivao zaradu od prevozničke delatnosti, posedovao cisternu od 30 tona i njome najčešće prevozio naftu odnosno naftne derivate, ubirao zakupninu od iznajmljivanja kuće aa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev dajući dovoljne i jasne razloge koje prihvata i Apelacioni sud.

Tužiocima koji su faktički snosili troškove izdržavanja svoje majke u periodu od 1989. do 22.12.1994. godine, pripada pravo shodno odredbi čl.165 Porodičnog zakona na naknadu tih troškova od oca, tuženog, koji je po zakonu bio dužan da ih snosi.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio visinu ovih troškova, preko sudskog veštaka ekonomske struke VV, prihvatajući metodologiju obračuna ovog sudskog veštaka kao objektivno i stručno datu. Sudski veštak jeste pošao od visine iznosa potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu, ali je iznos potrošačke korpe podelio sa četiri, pa tako dobio potreban novčani iznos za izdržavanje jednog člana odnosno koliko je minimalno bilo potrebno sredstava pok. PP za hranu i higijenu (po 120,oo dnevno što je kako se izjasnio sudski veštak bio minimalni iznos za preživljavanje).

Sudski veštak ekonomske struke VV1 je dala nalaz i mišljenje po kome je u spornom periodu za izdržavanje pok. PP bio potreban iznos od 583.740,oo dinara što je više od iznosa koji je utvrdio sudski veštak VV, a prvostepeni sud se opredelio za nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke VV u skladu sa kojim je i postavljen tužbeni zahtev.

Sudski veštak VV1 se izjašnjavala i na okolnost koliko je tuženi bio u mogućnosti da u spornom periodu doprinosi izdržavanju tužilje, pa je našao da je tuženi, bez prihoda od zakupnine bio u mogućnosti da doprinosi u izdržavanju pok. PP sa ukupno 370.405,11 dinara, a sa prihodom od zakupnine u potpunosti sa 583.740,oo dinara.

Sud je cenio navode žalbe tuženog da prilikom donošenja prvostepene presude nije uzet u obzir nalaz i mišljenje sudskog veštaka VV1, ali je našao da su ovi navodi neosnovani, imajući u vidu obrazloženje ove presude.

Sud je cenio i ostale navode iz žalbe tuženog, ali je našao da se njima ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude, te nisu posebno ni obrazlagani.

Sa iznetih razloga, a shodno odredbi čl.375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorica Jašarević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić