APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

30.10.2012.

Gž2 1078/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 1078/12
31.10.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Sanje Pejović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je punomoćnik AB, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi održavanja ličnih odnosa, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 8390/10 od 21.03.2012. godine, u sednici održanoj 31.10.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 8390/10 od 21.03.2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 8390/10 od 21.03.2012. godine, stavom prvim izreke, uređeno je održavanje ličnih odnosa tužilaca sa maloletnom decom MM i MM1 na taj način što će kontakti biti organizovani svake prve srede u mesecu u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Palilula od 13,00 do 14,00 časova. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi troškove postupka.

Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonskih razloga.

Tužioci su u odgovoru na žalbu predložili da se žalba tuženog odbije kao neosnovana.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i našao da je žalba tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tački 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, kao ni povrede postupka iz tačke 12. navedene zakonske odredbe, na koju u žalbi ukazuje tuženi, jer je ožalbena presuda razumljiva, sadrži razloge o bitnim činjenicama i njena zakonitost se može ispitati. Nije učinjena ni povreda postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 7. i 8. ZPP, jer je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 8. ZPP cenio sve izvedene dokaze, pri čemu je članom 205. Porodičnog zakona, s obzirom da se radi o postupku u vezi sa porodičnim odnosima, bio ovlašćen da utvrđuje i činjenice koje nijedna stranka nije iznela.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac AA je deda po majci, a tužilac AA1 ujak maloletne dece čiji je otac tuženi, i to MM, rođenog _. godine i MM1, rođene _. godine. Između DD (koja je kćerka tužioca AA, a sestra tužioca AA1) i tuženog u toku je spor radi razvoda braka, koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P2 3901/10. Maloletna deca se nalaze kod tuženog, jer je rešenjem u tom postupku P2 3901/10 od 17.07.2009. godine određena privremena mera kojom se deca poveravaju ocu, ovde tuženom, do pravnosnažnog okončanja spora, a u međuvremenu, rešenjem P2 3901/10 od 20.02.2012. godine, izmenjena je odluka o određivanju privremene mere pa su deca poverena na čuvanje i vaspitanje majci. Iz nalaza i stručnog mišljenja organa starateljsta proizilazi da tuženi ne dozvoljava da maloletna deca imaju kontakt sa tužiocima. Ocenom izvedenih dokaza, a posebno nalaza i mišljenja Organa starateljstva, utvrđeno je da su maloletna deca imala dobar odnos sa tužiocima, te da je u interesu maloletne dece da se ponovo uspostavi kontakt sa tužiocima, imajući u vidu dužinu trajanja postupka razvoda braka između njihovih roditelja i potpuni prekid u viđanju srodnika sa decom. Preporuka Organa starateljstva je da se kontakti dece sa tužiocima organizuju jednom mesečno u skladu sa dečijim obavezama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni je zaključio da je u interesu maloletne dece da se organizuje kontakt sa tužiocima, koji su njihovi deda i ujak po majci, s obzirom da tužioci sa maloletnom decom nisu imali nikakav kontakt već duži vremenski period ( više od godinu dana), te da je celishodno da se održavanje ličnih odnosa organizuje u kontrolisanim uslovima Organa starateljstva, uz eventualnu pomoć stručnih lica pri uspostavljanju kontakta.

Ocenjujući navode žalbe tuženog, Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo zaključujući da treba urediti održavanje ličnih odnosa maloletne dece MM i MM1 sa dedom i ujakom po majci, ovde tužiocima. Prema članu 61. stav 5. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga povezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Navedenom odredbom konkretizuje se pravo zagarantovano članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima na zaštitu porodičnog života, jer do povrede prava na porodični život dolazi uskraćivanjem prava da se srodnicima koji su sa detetom razvili odnose bliskosti prizna pravo da održavaju lične odnose sa detetom. Za razliku od održavanja ličnih odnosa roditelja koji ne živi sa maloletnim detetom, osim postojanja krvnog srodstva, ovde su od značaja i drugi činioci, kao što je psihološka i emotivna vezanost ovih lica, odnosno stvarno postojanje bliskih ličnih veza. Stoga je za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva od presudnog značaja utvrđenje da li stvarno postoje bliske lične veze tužilaca sa maloletnom decom, odnosno da li bi održavanje ličnih odnosa sa srodnicima bilo u najboljem interesu maloletne dece, kojim je sud uvek dužan da se rukovodi u smislu člana 266. stav 1. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe za održavanje ličnih odnosa između tužilaca i maloletne dece, jer je pravilnom ocenom izvedenih dokaza, a naročito nalaza i stručnog mišljenja Organa starateljstva utvrđeno da su postojale bliske porodične veze između tužilaca i maloletne dece, da je taj kontakt prekinut od kada se maloletna deca nalaze kod tuženog, da tuženi ne želi da se uspostavi kontakt između tužilaca i dece, te da je u interesu maloletne dece da se kontakt obnovi, imajući u vidu i da između roditelja maloletne dece teče postupak za razvod braka koji je dodatno konfrontirao odnose između roditelja maloletne dece, pa i njihovih širih porodica. Pravilna je i odluka prvostepenog suda da je sa stanovišta najboljeg interesa maloletne dece celishodno da se kontakt održava u kontrolisanim uslovima Organa starateljstva, s obzirom na dužinu prekida kontakta između tužilaca i maloletne dece i eventualnu pomoć stručnih lica prilikom uspostavljanja kontakta. Nisu osnovani navodi žalbe da tužioci shodno članu 263. Porodičnog zakona nisu aktivno legitimisani za vođenje ovakve parnice, a ovo iz razloga što se tužba za zaštitu prava deteta može podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata Porodičnim zakonom, a tu spada i pravo na održavanje ličnih odnosa sa bliskim srodnicima, kako je to već napred navedeno prema članu 61. stav 5. istog Zakona. Takođe, nisu osnovani ni navodi žalbe kojima se ukazuje da tužioci nisu aktivno legitimisani sa podnošenje tužbe jer ne spadaju u članove šire porodice po majci, budući da je pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da postoji bliskost između tužilaca i maloletne dece i da je održavanje ličnih odnosa u interesu maloletne dece kako bi se ta bliskost očuvala, a nisu od uticaja navodi žalbe kojima se ukazuje da je navedeno pravo trebalo priznati i babi po majci maloletne dece, budući da ista takav zahtev nije ni postavila.

Sud je cenio i ostale žalbene navode ali ih posebno ne obrazlaže ocenjujući da se istim ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Zbog svega navedenog, a na osnovu člana 375. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić