APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.02.2011.

Gž2 105/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 105/11
09.02.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužioca, maloletnog AA, čiji je zakonski zastupnik majka MM, koje zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB i BB1, oboje iz Beograda, koje zastupa BA, advokat, radi izdržavanja, odlučujući o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4276/10 od 15.10.2010. godine, ispravljene rešenjem istog suda P2 4276/10 od 10.01.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2011. godine doneo je

PRESUDU

ODBIJAJU SE kao neosnovane: žalba tužioca i delimično žalba tuženog BB i u stavu trećem, četvrtom i u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi BB da kao srodnik na ime doprinosa za zakonsko izdržavanje maloletnog deteta - ovde tužioca AA iz Beograda plaća 6.000,00 dinara mesečno, počev od 29.10.2009. godine i isplati zaostale rate prema navedenom iznosu, POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4276/10 od 15.10.2010. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 4276/10 od 10.01.2011. godine.

DELIMIČNO SE PREINAČUJE ispravljena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4276/10 od 15.10.2010. godine u delu stava prvog i stavu drugom izreke i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac AA iz Beograda zahtevao da se obaveže tuženi BB da kao srodnik na ime doprinosa za zakonsko izdržavanje tužioca plaća iznos od 6.000,00 dinara mesečno i tužena BB1 da kao srodnik na ime doprinosa za izdržavanje tužioca plaća 9.113,50 dinara mesečno, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta - majke MM kod „Banca intesa a.d." broj _, počev od 29.10.2009. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, stim da su dospele a neisplaćene iznose na ime zakonskog izdržavanja dužni isplatiti odjednom u roku od 15 dana od dana presuđenja.

Obrazloženje

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4276/10 od 15.10.2010. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi BB da kao srodnik na ime doprinosa za zakonsko izdržavanje maloletnog deteta - ovde tužioca plaća 12.000,00 dinara mesečno svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec, na tekući račun zakonske zastupnice majke MM kod „Banca intesa a.d." Beograd, broj _ počev od 29.10.2009. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi stim što je dospele a neisplaćene iznose na ime zakonskog izdržavanja dužan isplatiti odjednom. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena BB1 da kao srodnik na ime doprinosa za zakonsko izdržavanje maloletnog deteta - ovde tužioca plaća iznos od 9.113,50 dinara mesečno, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta - majke NN kod „Banca intesa a.d." Beograd, broj _ počev od 29.10.2009. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, stim što je dospele a neisplaćene iznose na ime zakonskog izdržavanja dužna isplatiti odjednom. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu kojim je traženo da se tuženi solidarno obavežu da na ime svog doprinosa za izdržavanje kao srodnici baba i deda mesečno plaćaju tužiocu preko dosuđenih 12.000,00 dinara do traženih 40.000,00 dinara BB, odnosno iznos od preko dosuđenih 9.050,00 dinara do ukupno traženih 20.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi a da su zaostale rate dužni da plate odjednom u roku od 15 dana od dana presuđenja sa kamatom za svaki dospeli a neisplaćeni iznos od momenta dospeća pa do isplate na tekući račun zakonskog zastupnika maloletnog tužioca. Stavom četvrtim izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem o ispravci istog suda P2 4276/10 od 10.01.2011. godine u stavu trećem navedene presude umesto pogrešno navedenog iznosa 9.050,00 dinara označen je iznos od 9.113,50 dinara.

Protiv navedene presude u odbijajućem delu žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Protiv iste presude u usvajajućem delu žalbu su blagovremeno podneli tuženi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na žalbu tuženih.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP-a u vezi čl. 202 PZ-a i nalazi da je žalba tužioca neosnovana, žalba tužene BB1 osnovana i žalba tuženog BB delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 istog zakona, na koju se žalbom tužioca neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac AA rođen _. godine u vanbračnoj zajednici MM i SS, sina tuženih. Pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 1274/07 od 19.06.2007. godine tužilac je poveren na negu čuvanje i vaspitanje majci, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem i otac je obavezan da plaća 30% svojih redovnih mesečnih primanja na ime izdržavanja. SS je preminuo _. godine. Tužilac je ostvario pravo na porodičnu penziju iza smrti oca počev od 14.10.2008. godine u iznosu od 8.386,35 dinara mesečno, koji iznos se usklađuje počev od aprila 2009. godine. Tužilac živi sa majkom kod bake io majci, koja je penzioner s penzijom od 28.000,00 dinara mesečno i vlasnik je stana koji koriste, a snosi i sve troškove vezane za stan. Majka tužioca je do februara 2010. godine bila u radnom odnosu na poslovima administrativnog tehničara u preduzeću "PP" sa zaradom od 25.000,00 dinara mesečno, diplomirala je glumu i sada je bez zaposlenja. Tužilac ide u vrtić, koji majka plaća iznosom od 800,00 do 1.000,00 dinara mesečno i na plivanje koje košta 4.000,00 dinara mesečno. Tuženi su penzioneri i to tuženi sa penzijom od 42.000,00 dinara mesečno a tužena sa penzijom od 23.000,00 dinara mesečno. Tuženi u _ u Crnoj Gori poseduju dva stana od po 24 m2, u _, Opština Tivat poseduju 1/3 kuće i vlasnici su stana u ul. _ u Beogradu u kome žive. Takođe poseduju poslovni prostor u ul. _ u Beogradu, garažu u _ u Beogradu i nezavršeni objekat u Pančevu. Tuženi poseduje i porodičnu kuću u _, ima udeo od 1/6 na firmi „_" koja je u likvidaciji a 2009. godine je poslovala sa neto gubitkom, ima 100% kapitala firme „_", koja je 2009. godine poslovala sa neto dobitkom i firmu „_" sa većinskim vlasnikom licem iz Rusije od 60%, koja je takođe u likvidaciji. Tuženi nemaju prihoda od nepokretnosti. Tuženi ne viđaju tužioca.

Na ovako potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da je porodična penzija tužioca nedovoljna za njegovo izdržavanje, da majka tužioca nema dovoljno sredstava za podmirenje njegovih potreba i da ima zakonskih uslova da se deo sredstava za izdržavanje tužioca obezbedi od tuženog BB kao srodnika.

Odredbama čl. 154 Porodičnog zakona je propisano da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja (stav 1), maloletno dete ima pravo na izdržavanje i od drugih krvnih srodnika u prvoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje (stav 2).

U ovom slučaju majka tužioca je bez zaposlenja i redovnih primanja, a stambene potrebe tužioca i njegove majke obezbeđuje baba po majci tužioca. Majka tužioca nema zakonskih obaveza izdržavanja drugih lica, ali mora da ostvari sredstva za lično izdržavanje kao i deteta. Obzirom da je relativno mlađa osoba (rođena 19_. godine) sa diplomom visokog obrazovanja, da u postupku nije ukazivala na zdravstvene probleme koji bi doveli u pitanje njenu radnu sposobnost, obaveza MM za izdržavanje tužioca je nesumnjiva i prioritetna. (čl. 68 sav 1 i 2, čl. 73 i 154 stav 1 Porodičnog zakona). Minimalna suma izdržavanja, koju čini naknada za hranjenike odnosno lica na porodičnom smeštaju u vreme presuđenja oktobra 2010. godine je iznosila 18.227,00 dinara. Tužilac je zdravo dete, koje je u vreme presuđenja imalo četiri i po godine. Njegove potrebe prvostepeni sud je procenio na 20.000,00 dinara na ime ishrane, obuće, odeće, higijene, vrtića uz dodatni iznos od 4.000,00 dinara za sportske aktivnosti i 6.600,00 dinara za vanškolske aktivnosti (ukupno 30.600,00 dinara). Međutim, ocenjujući uzrast tužioca, nivo standarda majke visinu minimalne sume izdržavanja i sve druge relevantne okolnosti konkretnog slučaja, Apelacioni sud nalazi da potrebe tužioca iznose 20.000,00 dinara mesečno i da su i pored pravilno utvrđenog činjeničnog stanja pobijanom odlukom previsoko odmerene. Obaveza tuženih kao dede i babe tužioca je subsidijarna i podeljena a ne solidarna (čl. 166 stav 2 i 5 PZ). Kako je tužilac korisnik porodične penzije iza pokojnog oca, a obaveza majke za izdržavanje tužioca se ceni ne samo u odnosu na činjenicu da je bez zaposlenja, već se ocenjuju i mogućnosti za sticanje zarade, potrebe maloletnog tužioca se po oceni drugostepenog suda mogu podmiriti uz dodatni smanjeni doprinos tuženog BB od 6.000,00 dinara mesečno. Njegove imovinske prilike su povoljnije u odnosu na materijalni status supruge, tužene BB1 usled čega je ovom presudom delimično zadržana samo obaveza tuženog BB za izdržavanje tužioca.

Sud je cenio žalbene navode tužioca o standardu tuženih i sadržinu čl. 162 stav 3 Porodičnog zakona, kojim je propisano da ukoliko je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja. Navedene, obavezujuće odredbe o nivou standarda, kao uporednog kriterijuma kod određivanja visine izdržavanja ograničene su na roditelje, dužnike izdržavanja i nisu u primeni kod subsidijarnih obveznika izdržavanja. Stoga je u konkretnom slučaju visoki materijalni status tuženih preko dosuđenog iznosa samo u domenu njihove moralne obaveze da povedu brigu o unuku po umrlom sinu.

Kako iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da majka tužioca nema dovoljno sredstava za izdržavanje tužioca i da je iznos porodične penzije, koju tužilac prima usled smrti oca nedovoljan da se podmire njegove potrebe, uz sredstva koja majka tužioca može da ostvari, prema utvrđenoj sposobnosti za ostvarivanje prihoda, Apelacioni sud nalazi da su ispunjeni zakonski uslovi iz čl. 154 stav 2 Porodičnog zakona da tuženi BB, deda tužioca doprinosi izdržavanju unuka i to iznosom od 6.000,00 dinara mesečno, obzirom da osim penzije ostvaruje i druge prihode baveći se biznisom dok je penzija tužene BB1 manja od penzije prvotuženog, pri čemu je drugotužena i bez dodatnih prihoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da je tužbeni zahtev prema tuženom BB previsoko postavljen, da je tužbeni zahtev prema tuženoj BB1 neosnovan, pobijana odluka je preinačena i tužbeni zahtev prema tuženoj BB1 odbijen u celosti kao neosnovan, kao i tužbeni zahtev prema tuženom BB preko iznosa od 6.000,00 dinara mesečno, dok je u preostalom delu pobijana odluka potvrđena. Nema mesta korekciji troškova postupka u smislu čl. 161 stav 2 ZPP-a. Primenom čl. 207 Porodičnog zakona opravdano je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Sa izloženog odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom na osnovu čl. 375 ZPP-a i stavu drugom primenom čl. 380 tačka 4 ZPP-a.
PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić