APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.01.2011.

Gž1 7341/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7341/10
Dana 28.01.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog a.d. za spoljnu i unutrašnju trgovinu "BB", čiji je punomoćnik BA, advokat, radi isplate, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.8479/09 od 09.07.2009. godine, doneo je posle održane javne rasprave pred ovim sudom, kao drugostepenim, dana 28.01.2011. godine, u prisustvu tužioca lično sa punomoćnikom i punomoćnika tuženog istog dana,

P R E S U D U

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.8479/09 od 09.07.2009.godine.

OBAVEZUJE SE tuženi "BB" iz Beograda da tužiocu AA na ime duga plati iznos od ukupno 847.355,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2009.godine, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 71.300,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka pod pretnjom prinudnog izvršenja.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka po žalbi plati iznos od 25.000,00 dinara u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.8479/09 od 09.07.2009. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga plati iznos od ukupno 847.355,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2009. godine, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 71.300,00 dinara, sve u roku od 8 dana.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na žalbu tuženog, a naknadu troškova postupka po žalbi je tražio u iznosu od za zastupanje u iznosu od 17.500,00 dinara i sastav odgovora na žalbu u iznosu od 7.500,00 dinara.

Ispitujući pravilnost i zakonitost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tuženog osnovana.

Međutim, ovakav činjenično pravni zaključak prvostepenog suda ne može se prihvatiti kao pravilan, jer je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361 stav 2 tačka 7 ZPP. Ovo zato što je propuštanjem dostavljanja poziva punomoćniku tuženog na ročište dana 09.07.2009.godine tuženi onemogućen da raspravlja pred sudom.

Naime, u spisima nema dokaza da je punomoćnik tuženog pozivan na ročište zakazano za dan 09.07.2009. godine, a na kom je ročištu zaključena glavna rasprava. Iz izveštaja prvostepenog suda proizlazi da je na ročište dana 25.06.2009. godine pristupio tužilac lično sa punomoćnikom, da tuženi nije pristupio i da je sledeće ročište zakazano za 09.07.2009. godine sa početkom u 12,00 časova. Iz podneska novog punomoćnika tuženog advokata BA od 30.06.2009. godine proizlazi da je na parničnoj pisarnici tog suda obavešten da je sledeće ročište zakazano za 09.07.2009. godine sa početkom u 13,00 časova. U službenoj belešci prvostepenog suda od 22.11.2010.godine je konstatovano da nema mogućnosti za združivanje dokaza o uručenju poziva punomoćniku tuženog advokatu GG za ročište zakazano za 09.07.2009.godine, niti je to moguće učiniti kroz dostavnu svesku jer je dostavljanje izvršeno preko pošte. Novi punomoćnik tuženog advokat BA je naveo na raspravi pred ovim sudom, izjašnjavajući se o uređenom tužbenom zahtevu tužioca u podnesku od 25.06.2009.godine (koji mu takođe nije dostavljen) da smatra da nije potrebno da se izjašnjava na okolnosti vezane za pomeranje datuma (do kada treba izvršiti obračun kamate), već da je sporno pitanje pravnog dejstva označenog sporazuma i tumačenje njegovih klauzula. Na ovom ročištu pred drugostepenim sudom održanom dana 28.01.2011.godine punomoćnik tuženog je takođe prihvatio primedbu tužioca i izvršio ispravku imena tužioca, tako da u podnesku od 25.05.2009.godine umesto označenog imena tužioca „AA1“ treba da stoji „AA“.

Polazeći od ovakvog stanja stvari sledi da je prvostepeni sud propuštanjem dostavljanja poziva za ročište dana 09.07.2009.godine onemogućio tuženog da raspravlja pred sudom. Šta više i prvostepeni sud se izjasnio da nema dokaza o dostavljanju poziva punomoćniku tuženog. Takođe mu je na taj način onemogućeno i da se izjasni na podnesak od 25.06.2009.godine. Takođe novi punomoćnik tuženog advokat BA je obavestio sud da je na parničnoj pisarnici obavešten o održavanju ročišta sa početkom u 13,00 časova. U ovakvoj situaciji prvostepeni sud je bio dužan da obavesti punomoćnika o održavanju ročišta sa početkom u 12,00 časova ili da isto eventualno odloži. Zato je ožalbena presuda morala biti ukinuta.

Ovaj sud je radi toga kao drugostepeni sud održao raspravu na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 369 stav 3 ZPP, pa je ponovio već izvedene dokaze precizirane kao na zapisniku sa ročišta od 28.01.2011 godine i na osnovu njihove ocene u smislu odredbe člana 8 Zakona o parničnom postupku utvrdio činjenice od značaja za pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Na osnovu rezultata izvedenih dokaza i ocene istih sledi: da je između parničnih stranaka zaključen sporazum o izmirenju razlika zarade 20.12.2002. godine, iz razloga što je tuženi bio u ekonomskim teškoćama i onemogućen da svojim zaposlenima isplaćuje punu zaradu, zbog čega je postignut sporazum o ukupnom iznosu razlike zarade koju je tuženi bio u obavezi da isplati, kako na ime glavnog duga, tako i na osnovu zakonske zatezne kamate, kako je to predviđeno tačkom 1 i 2 sporazuma – člana 1, dok je članom 2 konkretizovan način isplate potraživanja zaposlenog iz člana 1 sporazuma. Među parničnim strankama nesporan je radno-pravni status tužioca, odnosno činjenica da je bio zaposlen kod tuženog sve do odlaska u penziju 25.12.2002. godine, kao i da su mu na osnovu sporazuma o izmirenju razlike zarade koji je zaključen 20.12.2002. godine isplaćeni novčani iznosi predviđeni članom 2 navedenog sporazuma (500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate i to 50 evra do 31.12.2002. godine, a preostali iznos od 450 evra do 31.12.2003. godine). Iz nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 14.12.2006. godine utvrđeno je da je tužiocu neisplaćen glavni dug u iznosu od 34.673,04 dinara, da je neisplaćena obračunata zakonska zatezna kamata do 30.11.2006. godine 534.304,56 dinara, odnosno ukupno 568.976,00 dinara, a na dan (20.05.2009. godine) ukupan dug tuženog iznosi 847.355,00 dinara.

Imajući u vidu napred utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, zbog čega je obavezao tuženog na isplatu iznosa od ukupno 847.355,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.05.2009. godine, pozivajući se na zaključeni sporazum.

Na osnovu rezultata izvedenih dokaza i ocene istih u smislu odredbe člana 8 ZPP, utvrđeno je činjenično stanje. U spisima nema dokaza da je punomoćnik tuženog pozivan na ročište zakazano za dan 09.07.2009. godine, a na kom je ročištu zaključena glavna rasprava. Iz izveštaja prvostepenog suda proizlazi da je na ročište dana 25.06.2009. godine pristupio tužilac lično sa punomoćnikom, da tuženi nije pristupio i da je sledeće ročište zakazano za 09.07.2009. godine sa početkom u 12,00 časova. Iz podneska novog punomoćnika tuženog advokata BA od 30.06.2009. godine proizlazi da je na parničnoj pisarnici tog suda obavešten da je sledeće ročište zakazano za 09.07.2009. godine sa početkom u 13,00 časova. U službenoj belešci prvostepenog suda od 22.11.2010.godine je konstatovano da nema mogućnosti za združivanje dokaza o uručenju poziva punomoćniku tuženog advokatu GG za ročište zakazano za 09.07.2009.godine, niti je to moguće učiniti kroz dostavnu svesku jer je dostavljanje izvršeno preko pošte. Novi punomoćnik tuženog advokat BA je naveo na raspravi pred ovim sudom, izjašnjavajući se o uređenom tužbenom zahtevu tužioca u podnesku od 25.06.2009.godine (koji mu takođe nije dostavljen) da smatra da nije potrebno da se izjašnjava na okolnosti vezane za pomeranje datuma (do kada treba izvršiti obračun kamate), već da je sporno pitanje pravnog dejstva označenog sporazuma i tumačenje njegovih klauzula. Na ovom ročištu pred drugostepenim sudom održanom dana 28.01.2011.godine punomoćnik tuženog je takođe prihvatio primedbu tužioca i izvršio ispravku imena tužioca, tako da u podnesku od 25.05.2009.godine umesto označenog imena tužioca „AA1“ treba da stoji „AA“.

Polazeći od ovakvog činjeničnog stanja sledi da je prvostepeni sud propuštanjem dostavljanja poziva za ročište dana 09.07.2009.godine onemogućio tuženog da raspravlja pred sudom. Šta više i prvostepeni sud se izjasnio da nema dokaza o dostavljanju poziva punomoćniku tuženog. Takođe mu je na taj način onemogućeno i da se izjasni na podnesak od 25.06.2009.godine. Takođe novi punomoćnik tuženog advokat BA je obavestio sud da je na parničnoj pisarnici obavešten o održavanju ročišta sa početkom u 13,00 časova. U ovakvoj situaciji prvostepeni sud je bio dužan da obavesti punomoćnika o održavanju ročišta sa početkom u 12,00 časova ili da isto eventualno odloži. Zato je ožalbena presuda morala biti ukinuta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja ovaj sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. U konkretnom slučaju tuženi i tužilac su zaključili sporazum o izmirenju razlike zarade za period potraživanja od 01.10.1996.godine do 31.12.2000.godine i utvrdili rokove za isplatu te zarade sa pravom zaposlenog na zakonsku zateznu kamatu na svaki utvrđeni mesečni iznos razlike počev od prvog dana narednog meseca za prethodni mesec do konačne isplate. Zato se poslodavac ne može uspešno pozivati na poremećaj u poslovanju i odlaganju izvršenja svoje obaveze. Osim toga među parničnim strankama je nesporno da je tužiocu isplaćen iznos od 500 evra (iznos od 50 evra u dinarskoj protivvrednosti u 2002.godini) i iznos od 450 evra u 2003.godini. Članom 2 navedenog sporazuma od 20.12.2002.godine ovi iznosi utvrđeni su linearno fiksno. Članom 1 sporazuma je pored razlike zarade i isplaćene neto garantovane zarade što ukupno iznosi 34.673,04 dinara konstatovana i zakonska zatezna kamata, dok je članom 2 uređeno samo pravo na isplatu zarade ali ne i kamate. Ovo tim pre što prema nalazu i mišljenju stalnog sudskog veštaka sledi da poslodavac nije isplatio tužiocu osnovni dug u navedenom iznosu (34.673,04 dinara) niti zakonsku zateznu kamatu koja na dan 20.05.2009.godine iznosi 812.682,00 dinara, a što sve ukupno iznosi 847.355,00 dinara. Dakle, tužiocu je isplaćen samo deo po osnovu kamate, s tim što je ostao glavni dug i deo kamate, a koje iznose tuženi ne osporava, kao ni obračunatu zakonsku zateznu kamatu u dopunskom nalazu (do 20.05.2009.godine).

Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 369 stav 3 ZPP odlučio kao u izreci i ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 71.300,00 dinara, primenom odredbe člana 149 i 150 ZPP, a koji troškovi se odnose na sastav podneska u iznosu od 7.500,00 dinara, pristup punomoćnika na dva održana ročišta u iznosima od po 8.500,00 dinara, troškove veštačenja u iznosu od 8.000,00 dinara, kao i troškove sudske takse za tužbu u iznosu od 1.000,00 dinara i za odluku u iznosu od 37.800,00 dinara, što sve čini iznos od 71.300,00 dinara, a što je odmereno prema važećoj Tarifi o nagradi i naknadi troškova za rad advokata i Zakonu o sudskim taksama.

Razlozi žalbe tužioca koji s obzirom na svoj sadržaj ukazuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 7 ZPP otklonjeni su ukidanjem ožalbene presude ali ne utiču na osnovanost zahteva tužioca.

Tuženom je omogućeno da se na ročištu izjasni preko punomoćnika o tužbenom zahtevu tužioca pa su i ovi navodi žalbe neosnovani.

Tužilac ima pravo na naknadu troškova postupka po žalbi primenom pravila iz odredbe člana 149 i 150 ZPP srazmerno uspehu u žalbenom postupku i to za pisanje odgovora na žalbu i zastupanje na ročištu za raspravu pred ovim kao drugostepenim sudom.

Imajući u vidu napred navedeno Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 376 i člana 369 stav 3 i člana 161 stav 2 ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić