APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

19.01.2011.

Gž1 7314/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7314/10
Dana 19.01.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA koga zastupa advokat AB, protiv tuženog NARODNOG UNIVERZITETA "BB" koga zastupa advokat BA radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad i na radno mesto odlučujući o izjavljenim žalbama tuženog protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.620/05 od 02.07.2007.godine i dopunskog rešenja istog suda P1. 620/05 od 13.01.2009.godine ispravljenog rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 5-P1-11195/10 od 16.11.2010.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 19.01.2011.godine

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao NEOSNOVANE žalbe tuženog i POTVRĐUJE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.620/05 od 02.07.2007.godine u stavu jedan, dva i četiri njene izreke i dopunsko rešenje istog suda P1.br.620/05 od 13.01.2009.godine ispravljeno rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 5-P1-11195/10 od 16.11.2010.godine u stavu dva izreke.

ODBIJA SE zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu isplati iznos na ime naknade troškova postupka po žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.620/05 od 02.07.2007.godine stavom jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništena odluka od direktora tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu broju 01-1386/1 od 17.09.2004.godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u roku od 8 dana od prijema presude, stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.900,00 dinara u roku od 8 dana od prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, stavom tri izreke odbijen je zahtev tužioca za naplatu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa 72.900,00 dinara, dok je stavom četiri izreke odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Dopunskim rešenjem istog suda P1.br.620/05 od 13.01.2009.godine u stavu jedan izreke odbačena je tužba tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženog da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u roku od 8 dana od prijema presude kao nedozvoljena jer u istom tužbenom zahtevu tužioca već teče parnica, dok je stavom dva izreke obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara u roku od 8 dana od prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 5-P1-11195/10 od 16.11.2010.godine u stavu jedan izreke ispravljeno je ovo dopunsko rešenje tako što se ispravlja oznaka dopunskog rešenja i to umesto “P.br.I 620/05” treba da stoji “P1-620/05” dok je stavom dva izreke utvrđeno da u ustalom delu dopunsko rešenje ostaje nepromenjeno.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan, dva i četiri njene izreke kao i protiv dopunskog rešenja u pogledu odluke sadržane u stavu dva njegove izreke, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa zahtevom da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude i dopunskog rešenja u ožalbenom delu njihove izreke u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalbe tuženog su neosnovane.

U postupku donošenja ožalbene presude i rešenja u pobijanom delu njihove izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njihovu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u prvostepenom postupku sledi: da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog na poslovima organizatora rada isturenog odeljenja "BB1", da je tužilac po tom osnovu zaključio ugovor o uređivanju prava obaveza i odgovornosti broj 01-1519/66 od 22.10.2003.godine, da je odlukom o otkazu ugovora o radu direktora tuženog broj 01.1386/1 od 17.09.2004.godine tužiocu u radnom odnosu na neodređeno vreme u Narodnom univerzitetu “BB” na poslovima i zadacima organizatora rada isturenog odeljenja "BB1" otkazan ugovor o uređivanju prava obaveza i odgovornosti iz rada (broj 01-1519/66 od 02.10.2003.godine) sa 30.09.2004.godine zbog neadekvatne primene utvrđenih standarda rada u poslovima poverenim sa korisnicima programa i sredstvima rada (necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada – fotokopir i neuredno i netačno prikazani finansijski efekti realizovanih usluga) da je primenom utvrđenih standarda rada na poverenim poslovima i zadacima u procesu rada kao sastavni deo radne discipline i kao radna obaveza celishodnog i odgovornog korišćenja sredstava rada urednog i tačnog izveštavanja o obavljenim poslovima i uslugama utvrđena i tačkama 24 i 25 Ugovora o uređivanju prava obaveze i odgovornosti a tužilac je uputstvima izdatim od strane odgovornih rukovodilaca prethodno bio i upozoren na potrebu odgovornog i adekvatnog ponašanja u skladu sa zahtevima standarda rada po radnim obavezama utvrđenim ugovorom čije povrede predstavljaju i osnov za otkaz ugovora i obrazloženim odlukama o obračunu odlukama o obračunu korigovane zarade po ostvarenom radnom doprinosu za april i juli 2004.godine i utvrđeno da po ovoj odluci prestaju prava, obaveze i odgovornosti iz rada kod tuženog otkazom ugovora o uređivanju prava obaveza i odgovornosti uz obračun i isplatu pripadajuće zarade ostvarene za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaključno sa 30.09.2004.godine a po osnovama utvrđenih kolektivnim ugovorom o radu i zaradama i da se dostavljanjem ove odluke zaključno sa 30.09.2004.godine tužilac razrešava prava i obaveza i odgovornosti iz rada kod tuženog uz obavezu i ličnog razduženja sa poverenim sredstvima priborom i materijalima zaduženim u procesu rada, kao i da tužilac pre donošenja osporene odluke nije upozoren na razloge otkaza ugovora o radu.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku u ožalbenom delu presude razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole. Naime, prema odredbi člana 101 stav 2 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” broj 70/01 i 74/01) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu o slučaju iz stava 1 tačka 3 i 4 ovog člana (ako zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu i da ako ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca) zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Poštujući ovu pravnu normu kod činjinice da tuženi poslodavac tužioca nije upozorio na razloge za otkaz ugovora o radu i na taj način omogućio mu pravo na delotvornu odbranu sledi da je osporena odluka doneta suprotno ovoj normi pa zato i nezakonita.

Navod žalbe da su tužilac i radnik SS u martu 2004.godine na sastanku sa direktorom kome su prisustvovali SS1 i SS2 upozoreni na njihov rad i obavešteni da će dalje biti praćeni je bez značaja. Ovo sa razloga što to nije upozorenje u značenju iz odredbe člana 101 stav 2 tada važećeg Zakona o radu. Nije, jer tom prilikom zaposlenom nisu saopšteni razlozi za otkaz niti je to upozorenje bilo u funkciji otkaza. Suprotno to je bilo ukazivanje na nedostatke u radu tužioca uz upozorenje da će biti praćen njegov budući rad. U tom značenju i iskaz: "upozoreni na njihov rad i obavešteni da će dalje biti praćeni". To sledi i iz teksta žalbe koji upućuje na to da je tužilac samo obavešten da će njegov rad biti praćen i ništa više od toga. Radi toga iz okolnosti što po navodima žalbe tužilac i “pomenuti radnik” upozorenje nisu ozbiljno shvatili ostaje pravno bez značaja jer je to mogla biti činjenica u kontekstu činjenica koje obrazuju razlog za otkaz da se tužiocu bilo u usmenoj ili pisanoj formi saopšti da su ostvareni razlozi za otkaz i odredi mu se rok za odbranu. To tužena strana nije učinila.

Ovaj sud primećuje da je u spisima predmeta pismeno (mišljenje sindikata broj 01-1361/1 od 15.09.2004.godine u čijem je sadržaju naznačeno: “Pročitan izveštaj koji je povodom tog slučaja po nalogu direktora pripremila i sačinila SS2 zatim saslušani SS3, SS i SS1” što je bio i razlog za donošenje rešenja tada Okružnog suda u Beogradu Gž1.br.3588/05 od 23.02.2005.godine za ukidanje tada presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1.br.440/04 od 23.02.2005.godine. Međutim, pošto je utvrđeno da je tužilac tu izjavu dao pred izvršnim odborom sindikata a ne pred poslodavcem (zapisnik sa ročišta od 25.09.2006.godine) sledi da se tužiočevo izjašnjenje se ne može upodobiti ostvarenom pravu na odbranu. Ne može jer nije dato pred nadležnim organom poslodavca u smislu odredbe člana 120 stav 1 tačka 1 ZOR – u pravnom licu direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Pravilna je odluka o restituciji jer je to pravna posledica poništaja odluke direktora o otkazu ugovora o radu.

Pravilno je pozitivno rešenje sadržano u stavu dva i negativno rešenje sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude jer se ista zasnivaju na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Pravilno je i dopunsko rešenje sadržano u stavu dva izreke ožalbene presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 i 387 stav 1 tačka 2 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić