APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.01.2011.

Gž1 7287/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7287/10
Dana 12.01.2011. godine
B E O G R A D
Nemanjina br.9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, čiji je punomoćnik adv.AB, protiv tuženog AD "BB", radi isplate otpremnine, odlučujući po žalbi tuženog izjavljene protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P1.br.149/09 od 09.03.2010.godine ispravljene rešenjem istog suda P1.br.1023/10 od 24.11.2010.godine, u sednici veća održanoj dana 12.01.2011.godine doneo je,

P R E S U D U

ODBIJA SE kao NEOSNOVANA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P1.br.149/09 od 09.03.2010.godine ispravljena rešenjem istog suda P1.br.1023/10 od 24.11.2010.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P1.br.149/09 od 09.03.2010.godine stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime otpremnine iznos od 102.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i to na ime druge rate iznos od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.09.2008.godine pa do konačne isplate, na ime treće rate iznos od 21.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2008.godine pa do konačne isplate, na ime četvrte rate iznos od 21.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2008.godine pa do konačne isplate, na ime pete rate iznos od 21.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2008.godine pa do konačne isplate, na ime šeste rate iznos od 21.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2009.godine pa do konačne isplate, a sve u roku od 8 dana od dana prijema presude. Stavoom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime parničnih troškova isplati iznos od 46.680,00 dinara u rok od 8 dana pod pretnjom izvršenja.

Pravnosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P1.br.1023/10 od 24.11.2010.godine ispravljena je ožalbena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu P1.br.149/09 od 09.03.2010.godine tako što u uvodu presude u trećem redu umesto “AA1” treba da stoji “AA”, dok u svemu ostalom naznačena presuda ostaje neizmenjena.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom kao u žalbi.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u granicama ovlašćenja predviđenih odredbom člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu je našao:

-žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene odredbom člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se žalbom ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u prvostepenom postupku sledi: da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog, da joj je otkazan ugovor o radu od 28.03.2003.godine zbog prestanka potrebe za njenim radom i smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena na osnovu člana 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu, da joj je radni odnos prestao dana 14.07.2008.godine, da je navedenim rešenjem u tački tri dispozitiva tuženi preuzeo obavezu da tužilji isplati otpremninu u visini od 127.198,00 dinara saglasno potpisanom sporazumu od 11.07.2008.godine, da je po naznačenom sporazumu tuženi se obavezao da tužilji isplati otpremninu u visini od 127.198,00 dinara u šest jednakih mesečnih rata i da se rate isplaćuju svakog meseca po jedna rata a počev od avgusta 2008.godine, da je tuženi tužilji isplatio prvu ratu u iznosu od 21.200,00 dinara dana 07.10.2008.godine i deo druge rate u iznosu od 5.000,00 dinara dana 28.09.2009.godine da tuženi tužilji nije isplatio preostali deo druge rate i četiri ostale rate otpremnine, a kako je naznačeno u sporazumu.

Na ovako potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, odredbom člana 158 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” broj 24/05 i broj 61/05) poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u smislu člana 179 tačka 9 ovog Zakona zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, da ta otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog uz svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ¼ zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje pred prvostepenim sudom i citiranu zakonsku odredbu pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je tužbeni zahtev tužilje usvojio u celosti.

Naime, tužilja kao zaposlena i poslodavac a ovde tuženi zaključenje sporazuma o isplati otpremnine su utvrdili visinu iste, kao i dinamiku isplate, a kako je na osnovu otkaza ugovora o radu shodno odredbi člana 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu prethodilo zaključenje sporazuma o isplati otpremnine u kom je utvrđena visina i dinamika isplate iste, a da je tuženi isplatio prvu i deo druge rate otpremnine a neisplatom preostalog dela druge otpremnine i četiri preostale rate otpremnine na dan 01.03.2009.godine pao u dužničku docnju, to je i u obavezi da tužilji naknadi iznos od 102.000,00 dinara što predstavlja preostali iznos neisplaćene otpremnine pa je pravilno prvostepeni sud obavezao tuženog da naznačeni iznos i isplati tužilji.

Sud nije cenio navod žalbe tuženog da je prema potpisanom sporazumu ponuđena isplata novčanog iznosa tužilji po osnovu otpremnine u navedenom iznosu, međutim da se tužilja nije interesovala za isplatu iste, a i da zbog nastale svetske ekonomske krize se pojavio problem otežanog ispunjenja obaveze po svim osnovima kod tuženog pa i po osnovu tužiljinog zahteva je neosnovan. Ovo s toga da nemogućnost isplate otpremnine zbog teške finansijske situacije tj. insolventnost preduzeća može imati uticaja samo na obavezu tuženog za isplatu pune zarade zaposlenima, odnosno isplatu minimalne zarade ukoliko je ugovorena ugovorom o radu ili opštim aktom, a ne i na obavezu tuženog da tužilji isplati otpremninu pre prestanka radnog odnosa kao zaposlenom za čijim je radom prestala potreba. Pored toga, nisu ispunjeni uslovi za poverilačku docnju – član 324 Zakona o obligacionim odnosima pa time i za njeno dejstvo – član 326 Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije priložio i predložio dokaze s tim u vezi niti novac stavio u depozit – član 327 Zakona o obligacionim odnosima.

Sud je cenio i ostale navode žalbe, ali je našao da su isti pravno irelevantni za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari te ih stoga nije posebno ni obrazlagao.

Pravilno je i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke ožalbene presude jer je isto doneto pravilnom primenom odredaba člana 149 i člana 150 ZPP.

Sa izloženog, a shodno odredbi člana 375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić