APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.02.2013.

Gž1 7007/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 7007/12
Dana 06.02.2013. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Radomira Kokotovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1 koje zastupa advokat AB protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU Valjevo koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo u Beogradu, odeljenje u Valjevu radi duga, vrednost predmeta spora i to po tužbi tužioca AA 25.609,51 dinara, a po tužbi tužioca AA1 24.728,06 dinara odlučujući o izjavljenoj žalbi tužilaca protiv presude Osnovnog suda u Valjevu 7 P1. br. 562/11 od 09.05.2012. godine, ispravljene rešenjem Osnovnog suda u Valjevu 7P1.br.562/11 od 11.09.2012. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 06.02.2013. godine

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Osnovnog suda u Valjevu 7 P1. br. 562/11 od 09.05.2012. godine ispravljeno rešenjem Osnovnog suda 7 P1. br. 562/11 od 11.09.2012. godine u delu stava jedan izreke koji se odnosi na manje isplaćenu naknadu plate tužiocima sa kamatom i u tom delu žalba tužilaca odbija kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Valjevu 7 P1. br. 562/11 od 09.05.2012. godine ispravljena rešenjem istog suda 7 P1. br. 562/11 od 11.09.2012. godine u ostalom delu stava jedan i stavu dva izreke i predmet u tom delu UPUĆUJE istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom osnovnog suda u Valjevu 7 P1. br. 562/11 od 09.05.2012. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1 kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocima na ime naknade štete plati i to: tužiocu AA na ime manje isplaćene naknade plate novčane iznose u vrednosti za period i sa zakonskom zateznom kamatom od 26-og u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate i za neisplaćene sate godišnjeg odmora novčane iznose u vrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26-og u mesecu pa do konačne isplate, tužiocu AA1 na ime neisplaćene naknade plate novčane iznose u vrednosti i za period kao u njegovom sadržaju sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate i po osnovu neisplaćenih sati godišnjeg odmora u vrednosti za godinu i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, kao neosnovan, dok su stavom dva izreke obavezani tužioci AA i AA1 da tuženoj na ime troškova postupka solidarno plate iznos od 30.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja.

Pravnosnažnim rešenjem istog suda P1. br. 562/11 od 11.09.2012. godine ispravljena je ova presuda tako što u uvodu presude umesto vrednosti spora 60.000,00 dinara treba da stoji vrednost spora po tužbi tužioca AA 25.609,51 dinara i po tužbi tužioca AA1 24.728,06 dinara dok u svemu ostalom presuda ostaje nepromenjena.

Protiv ove presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava sa zahtevom za naknadu troškova postupka po žalbi u iznosu od 22.500,00 dinara.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke sledi: da je tužilac AA po rešenju tužene broj 120-1-1780/2006 od 28.07.2006. godine raspoređen na radno mesto policajca u Policijskoj ispostavi treće kategorije, policijska stanica PU Valjevo, da je tužilac takođe policijski službenik po rešenju tužene broj 112-1-41/08 od 01.07.2008. godine raspoređen na radno mesto vođe sektora prve kategorije u Policijskoj ispostavi Valjevo u odeljenju Policije PU Valjevo, da je rešenjem tužene broj 131-1-463/2008 od 03.04.2008. godine utvrđeno tužiocu AA koji pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2008. godinu u trajanju od 25 radnih dana, da je rešenjem broj 131-1-452/2009 od 14.04.2009. godine ovom tužiocu utvrđeno pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 26 radnih dana, a rešenjem broj 131-1-503/2009 od 17.03.2010. godine u trajanju od 25 radnih dana, da svim ovim rešenjima tužene ovom tužiocu predviđeno korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, da je rešenjem tužene broj 131-1-304/2008 od 01.04.2008. godine utvrđeno tužiocu AA1 pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2008. godinu u trajanju od 23 radna dana, da je rešenjem broj 131-1-66/2009 od 02.04.2009. godine ovom tužiocu utvrđeno pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 27 radnih dana, a rešenjem broj 131-1-144/2010 od 09.03.2010. godine u trajanju od 28 radnih dana, da je svim ovim rešenjima predviđeno korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, da su tužioci AA i AA1 u utuženom periodu koristili godišnji odmor za 2008, 2009 i 2010. godinu, da je tužiocima isplaćivana osnovna plata dodatak za minuli rad i stimulacija da za vreme korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva tužiocima isplaćivana naknada plate u visini osnovne zarade i dodatka za minuli rad, ali da im nije u osnovicu za obračun uzet iznos stimulacije koja bi im bila isplaćena da su radili, da radi toga tužiocu AA za utuženi period nije isplaćena naknada plate za godišnji odmor za period od 01.01.2008. godine do 31.12.2010. godine u iznosu od 8.808,85 dinara odnosno iskazano mesečno u vrednosti kao u sadržaju izreke pobijane presude i da se naznačena razlika manje isplaćene naknade plate pojavljuje kao posledica neuračunate stimulacije propisane odredbom člana 9 Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova ST. 01 (str. pov. br. 4908/06-4 od 30.06.2006. godine koji je izmenjen i dopunjen pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika broj 3070/07-9 od 16.05.2007. godine).

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem delu izreke ožalbene presude prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge u ožalbenoj presudi koja u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Prema odredbi člana 132 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika državnom službeniku naknada za korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva koje mu je odobreno prema opštim propisima o radu ili posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe obračunava se i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio.

Međutim, poštujući odredbu člana 146 stav 2 i 4 Zakona o policiji u ovlašćenju je bilo donosioca naznačenog pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova da odredi da li će se u iznos naknade plate za godišnji odmor i naknade plate za plaćeno odsustvo uračunati ili ne stimulativna naknada. Prema odredbi člana 9 ovog Pravilnika zaposlenima u Ministarstvu pripada stimulativna naknada u visini 10% u odnosu na platu za vreme provedeno na radu, kao i u toku privremene nesposobnosti prouzrokovane povredom koja je nastupila u vršenju ili povodom vršenja službe.

Na taj način ova autonomna norma ograničila je pravo na stimulativnu naknadu samo za efektivan rad kao i za vreme privremene nesposobnosti prouzrokovane povredom na radu koja je nastupila u vršenju ili povodom vršenja službe istovremeno na taj načini isključujući njeno učešće kod određivanja naknade za odsustvo za rad po drugim uslovima.

Poštujući odredbu člana 146 stav 2 i 4 Zakona o policiji u ovlašćenju je bilo donosioca ovog opšteg akta da odredi dodate koeficijente i u odnosu na posebne uslove, opasnost, odgovornost, složenost poslova. Na to upućuje sadržaj ovih normi koje glase: osnovna plata se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, radna mesta odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, posebni uslovi rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova.

Visinu koeficijenta iz stava 2 ovog člana utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu koji donosi uz saglasnost Vlade.

Pošto odredba člana 169 Zakona o policiji propisuje da se na položaj dužnosti prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije određeno sledi da je naznačena norma Pravilnika imala normativno ovlašćenje da propiše da li stimulativna naknada ulazi u osnovicu za obračun naznačenih naknada plate za godišnji odmor i plaćeno odsustvo. Ovo i iz razloga:

-što iskaz iz ove norme glasi: ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije određeno. To znači da primarno ne deluje u ovoj radnoj sredini samo matični Zakon o policiji već i propisi doneti na osnovu njegovog sadržaja, a u te propise se svrstava naznačeni Pravilnik što je i navedeno u njegovoj preambuli-pozivanje na odredbu člana 146/7 Zakona o policiji;

-kod određivanja naknade po ovim osnovima odredba člana 32 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika zato mora poštovati odredbu člana 9 naznačenog Pravilnika u meri kojom ta norma drugačije propisuje- lex specialis derogat lege generali. Ovo zato što ta norma pravilnika ima svoje normativno ovlašćenje u odredbi člana 146/7 Zakona o policiji i 100 Zakon o platama državnih službenika i nameštenika se primenjuje u ovoj radnoj sredini kada matični zakoni i propisi doneti na osnovu njegovog sadržaja drugačije ne propisuju;

-na taj način se ne stvara diskriminacija jer je u ovlašćenju opšte norme da odredi merodavno pravo za naznačenu radnu sredinu-Ministarstvo unutrašnjnih poslova. Na to upućuje takođe i novela Zakona o policiji gde je za period od 08.12.2011. godine kao osnovica za obračun ovih naknada uzeta isključivo osnovna plata (član 138 a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji broj 92/2011 od 07.decembra 2011 godine).

Tačno je da je odredba člana 2 stav 1 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika propisuje da se plata sastoji od osnovne plate i dodatka na platu i da se naknada za godišnji odmor i plaćeno odsustvo obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je i zaposleni radio, ali suprotno navodima žalbe se ne može zanemariti rešenje iz odredbe člana 146 Zakona o policiji i s tim u vezi odredba stava 2 člana 9 naznačenog Pravilnika.

Propisujući da stimulativna naknada ne pripada zaposlenima za vreme odsustva sa rada sa razloga koji nisu obuhvaćeni stavom 1 ovog člana kao ni zaposlenom koji je udaljen iz službe za vreme dok traje udaljenje, isključena je iz osnovice za obračun ovih naknada stimulativna naknada. To je učinio i upotrebom pojma za vreme odsustva sa rada sa razloga koji nisu obuhvaćeni stavom 1 ovog člana. Pojam odsustvo sa rada je rodni pojam koji svojim sadržajem obuhvata sve oblike odsustva osim onih za koji je priznata stimulativna naknada pa tim i odsustvo sa rada radi korišćenja godišnjeg odmora odnosno plaćeno odsustvo.

S obzirom na naredbu iz stava 2 člana 9 Pravilnika datu u vidu naznačenog iskaza sledi da stimulativna naknada ne pripada zaposlenom po svim vidovima odsustva osim imenovanog izuzetka i isključuje mogućnost drugačijeg pravnog značenja ove norme pa tim i mogućnost da se vrednost stimulativne naknade uračuna u osnovicu za određivanje naknade i plate po osnovu godišnjeg odmora odnosno plaćenog odsustva. Pri tome sud u parnici i nije nadležan da ocenjuje odnos naznačene norme pravilnika i zakona pošto opštu normativnu kontrolu vrši Ustavni sud.

Kod izloženog, ostaje bez značaja pozivanje žalbe na odredbu člana 32 stav 1 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (“Službeni glasnik RS”, broj 62/06...99/2010).

Tačna je primedba žalbe da Zakon o platama državnih službenika i nameštenika u stavu dva naznačene norme propisuje da se plata sastoji od osnovne plate i dodatka za platu i definiše dodatke za platu. Međutim prisustvo prethodnih razloga zanemaruje da odredba člana 9 naznačenog Pravilnika isključuje pravo na stimulaciju za druge oblike odsustva zaposlenog osim za naznačene u njegovo sadržaju.

Pozivanje žalbe na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2897/10 od 25.08.2010. godine gde je zauzet suprotan pravni stav ovde je ostalo bez značaja s obzirom da je na sednici Građanskog odeljenja za radne sporove Apelacionog suda u Beogradu održanoj dana 25.01.2013.godine zauzeto pravno shvatanje koje je izraženo i u ovoj drugostepenoj odluci.

Kod izloženog, bez značaja je pozivanje žalbe na okolnost da je Sekretarijat Odelenja za opšte poslove Ministarstva unutrašnjnih poslova Republike Srbije svojim aktom 02/2 broj 733/10 od 02.07.2010. godine iskazao stav koji glasi:”u tom smislu pravo na naknadu plate za vreme korišćenja godišnjem odmora nedvosmisleno je propisano da državni službenik dok koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio nezavisno od pravilnikom utvrđenog koeficijenta imajući u vidu hijerarhiju pravnih propisa odnosno činjenicu da zakon ima jaču pravnu snagu od pravilnika”. Po shvatanju ovog suda nije sporna hijerarhija opštih pravnih normi ali je sporno da li po pravilu specijaliteta odredba člana 9 stav 1 Pravilnika o platama isključuje mogućnost da se stimulativna naknada ne uzme u obzir kod obračuna pravilne naknade plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora odnosno plaćenog odsustva. Po shvatanju ovog suda u prisustvu prethodnih razloga odgovor na to pitanje je potvrdan.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude u delu u kome je ukinta odluka učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP, na šta se osnovano ukazuje navodima žalbe tužilaca kada se tvrdi da su tužioci oštećeni neisplaćivanjem određenog broja sati godišnjeg odmora kako je to navedeno u nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke i da u pobijanoj presudi uopšte nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama s tim u vezi. Ova činjenična tvrdnja žalbe je osnovana posebno imajući u vidu da se i u izjašnjenju veštaka od 27.02.2012. godine navodi da tužiocu AA1 nije isplaćeno 49 časova godišnjeg odmora za 2008. godine, 14 časova godišnjeg odmora za 2009. godinu i 10 časova godišnjeg odmora za 2010. godinu i navedeni iznosi manje isplaćene naknade iz ovog razloga. Takođe i u odnosu na tužioca AA prvostepeni sud je bio dužan da da razloge za negativnu odluku po njegovom traženju iznosa manje isplaćene naknade zbog neisplaćeni sati godišnjeg odmora.

Radi toga u ovom delu je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno na okolnosti: ostvarenih časova po osnovu odsustva i koliko je plaćeno časova za taj isti period i dali postoji manje isplaćeni broj časova a ako postoji u kojoj vrednosti u odnosu na svakog tužioca posebno

U prisustvu ovih razloga ukinuta je ožalbena presuda u pogledu odluke u ovom delu izreke i rešenje o naknadi parničnih troškova pošto odluka u tom delu zavisi od konačnog ishoda spora.

Radi toga, prvostepeni sud će u ponovnom postupku otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i razjasniti ostvarene časova po osnovu odsustva svakog od tužilaca posebno koliko je plaćeno časova za taj isti period i dali postoji manje isplaćeni broj časova a ako postoji u kojoj vrednosti u odnosu na svakog tužioca posebno te da li je tužiocima za ostvareno celo vreme godišnjeg odmora obračunata i isplaćena naknada. Radi toga, pribaviće i potrebna razjašnjenja od strane veštaka koga će ponovo saslušati pa kada pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje prvostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

U prisustvu prethodnih razloga sud nije odlučivao o zahtevu tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Sa izloženog, a na osnovu odredbi člana 375 i 376 stav 1 ZPP, u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić